ROBIN WIGGLESWORTH - NJUJORKDobro došli u pustinju. Tema najveće debate u finansijskoj industriji ovih dana je likvidnost, ili konkretnije - njen trenutni nedostatak.Likvidnost nije jednostavno definisati, ali u osnovi taj termin označava lakoću trgovanja, to jest koliko se brzo, efikasno i bez podizanja ili spuštanja cene može kupiti ili prodati neki finansijski instrument. Trgovci i stručnjaci za upravljanje novcem ne slažu se u pogledu obima, ali gotovo svi oni dele mišljenje da je likvidnost oslabila na skoro svim tržištima, što bi, kako se mnogi plaše, moglo dovesti do pogoršanja finansijske krize ili čak do pojave nove. Iako su takva upozorenja možda preterana, jasno je da ima razloga za zabrinutost.1. PRE SVEGA, DA LI JE ZAISTA TOLIKO LOŠEPa, zavisi. Na prvi pogled stvari ne izgledaju preterano loše. U apsolutnim vrednostima obim trgovanja korporativnim i državnim obveznicama u najvećoj meri se povećava (britanske državne obveznice su jedan od važnijih izuzetaka), a obim trgovanja akcijama, mada znatno manji u odnosu na najviše vrednosti pre krize, postepeno raste. Pored toga, spredovi ponude i potražnje, odnosno razlike između cena po kojima su investitori spremni da kupe ili prodaju obveznice - što je jedan od najpopularnijih načina za merenje likvidnosti - uopšte ne stoje loše.2. DA LI TO ZNAČI DA NE BI TREBALO DA BRINEMONažalost, verovatno bi trebalo da budemo u najmanju ruku uznemireni. Tabele banaka koje se mogu videti u njihovim izveštajima zanemaruju činjenicu da je u mnogim slučajevima obim ovih klasa aktive dramatično uvećan ili ne odražavaju druge promene u strukturi tržišta.Korporativne obveznice su najveći razlog za zabrinutost, kako zbog otežanog trgovanja hartijama od vrednosti tako i zbog sve snažnijeg prisustva novca pojedinačnih investitora na tržištu od 2007. godine. Kada se podaci o apsolutnom obimu trgovanja posmatraju u odnosu na veličinu tržišta, dobija se drugačija slika. Veliki deo problema leži u tome što su investicione banke bile primorane da smanje obim trgovanja na tržištu korporativnih obveznica. Ograničene strogim propisima i pod pritiskom da “suze” svoje bilanse stanja, banke su ugasile sektore trgovanja za vlastiti račun i smanjile svoje aktivnosti market-mejkera, uz posebno oštre rezove kad je reč o zaduženosti kompanija.Zabrinutost dodatno pojačava sve veća neusaglašenost u samom srcu tržišta. Zajednički fondovi su s vremenom postali sve značajniji učesnici na tržištu korporativnih obveznica, ali njihov novac dolazi od malih investitora koji se mogu povući kad god to požele, čak i ako hartije od vrednosti koje njihovi fondovi kupuju postaju sve nelikvidnije.
3.DA LI TAJ PROBLEM POGAĐA ISKLJUČIVO TRŽIŠTE KORPORATIVNIH OBVEZNICAMožda je tu nelikvidnost najgora, ali daleko od toga da je zaduženost kompanija jedini deo tržišta kapitala koji je njom pogođen. Tržišta državnog duga takođe postaju sve manje likvidna. Čak i tržište američkih državnih obveznica izgleda pomalo iscrpljeno.Nivo likvidnosti tržišta akcija takođe stagnira uprkos činjenici da mnoge berze ove godine beleže rekordne vrednosti. Prosečna vrednost transakcija na razvijenim tržištima drastično je pala i još nije uspela da se oporavi. Sa izuzetkom kineskih akcija, likvidnost na tržištima u usponu takođe slabi.U razvijenom delu sveta ova pojava je verovatno, bar delimično, posledica prelaska velikih transakcija u okvire takozvanih mračnih bazena, zatvorenih finansijskih tržišta koja nisu potpuno transparentna, ali ovaj trend je upečatljiv čak i izvan velikih javnih berzi.Uzroci fenomena nelikvidnosti su brojni i razlikuju se od tržišta do tržišta. Ali Met King (Matt King), viši strateg Siti banke, tvrdi da je ono što ih povezuje dominacija centralnih banaka na tržištima.Paradoks leži u tome što dodatni novac koji centralne banke upumpavaju u globalnu ekonomiju dovodi do “grupisanja” investitora koji ulaze i izlaze iz tržišta kao po komandi, podstaknuti promenama monetarne politike, tvrdi King.“Nažalost, to nas vodi da prilično zloslutnog zaključka”, piše King.“Naleti nelikvidnosti će se nastaviti sve dok centralne banke budu prouzrokovale poremećaje na tržištu. Čak je verovatno da će takvi naleti postati još češći, osim ako fundamentalni parametri ne krenu u pravcu koji bi opravdao trenutne vrednosti, čim centralne banke krenu prema izlazu, investitori će ih pratiti.”
