„Nema tog zločina, te smicalice, tog trika, te podvale, tog poroka koji se ne hrani tajnovitošću“, rekao je jednom prilikom Džozef Pulicer (Joseph Pulitzer). Ove reči poznatog publiciste bi lako mogle da se primene na tržište obveznica.Tržište obveznica je oduvek bilo jedna od najopskurnijih oblasti finansijskog sistema - ogroman, mračni predeo po kom se motaju predatori vrebajući priliku da zaskoče manje iskusne investitore. Tržište korporativnih obveznica je naročito netransparentno i godinama su se regulatori upirali da to bar malo promene a tek su donekle uspevali.Međutim, pojedini menadžeri aktive i banke odnedavno tvrde da to ima neželjene posledice po stabilnost ovog tržišta, čime se dodatno pogoršavaju već loši uslovi trgovanja, te oni tiho, ali energično nastoje da nagovore regulatore da ublaže neke od zahteva za istovremenu javnu objavu transakcija koje se obavljaju na ovom tržištu. Ovo možda zvuči kao nešto što bi bilo samo u njihovom ličnom interesu, ali njihova pozicija je razumljiva.Kroz veći deo 20. veka investitori koji su želeli da doznaju cenu neke korporativne obveznice morali su da se obrate nekoj od velikih investicionih banaka koje su poslovale na tržištu fiksnih prinosa i da im veruju da je informacija koju su dobili tačna i blagovremena. To nije uvek bio slučaj.Ovaj sektor je bio na udaru revolucionarnih promena 2002. godine, kad je Nacionalno udruženje trgovaca hartijama od vrednosti (National Association of Securities Dealers) - danas poznato kao Regulatorno telo finansijske industrije (Financial Industry Regulatory Authority) - naredilo da se svaka trgovina korporativnim obveznicama mora blagovremeno prijaviti.Tehnološka platforma za prijavu trgovanja i usaglašavanje (Trade Reporting and Compliance Engine), koja pripada Regulatornom telu finansijske industrije, od tog trenutka je proširena na gotovo sve obveznice kojima se trguje u Sjedinjenim Državama, a najskoriji slučaj su složene obveznice s prilivom od auto i studentskih kredita, koje su ušle ovaj sistem u julu.Većina transakcija mora biti prijavljena u roku od 15 minuta kako bi svako na svetu mogao da vidi cenu obveznice i imao bar predstavu o obimu trgovanja.Banke nikad nisu bile oduševljene ovom platformom i tvrdile su da takva transparentnost loše utiče na njihovu spremnost da trguju hartijama od vrednosti, ali kroz veći deo prve decenije ovog veka ta bojazan se mogla ignorisati ili odbaciti kao smešna briga samo za lične interese, uzevši u obzir stepen likvidnosti tržišta obveznica. Ali nakon kraha na tržištu, koji je usledio posle finansijske krize, njihova zabrinutost je shvaćena ozbiljnije u široj finansijskoj industriji.Ranije je trgovac banke mogao da bez problema preuzme poziciju u obveznicama vrednosti 50 miliona dolara od menadžera aktive i ukoliko ne bi uspeo da je ubrzo proda po većoj ceni, mogao bi da je uskladišti na bilansu stanja banke. Cena koja je plaćena bi se pojavila na platformi, ali za nekoliko dana ili nedelja ne bi bila više aktuelna i trgovac bi mogao da se otarasi te pozicije odjedanput ili u više navrata pritom zadržavajući maržu.Danas, trgovci banaka ne žele ili ne mogu da drže velike pozicije zbog regulatornih ograničenja. Čak i kad je neki menadžer aktive voljan da prepusti svoju poziciju dileru po veoma sniženoj ceni, dogovoreni iznos ubrzo postaje poznat čitavom tržištu putem ove platforme i tako onesposobljava trgovca da je se brzo otarasi.Iz tog razloga je pokrenuta sada sve snažnija kampanja u ovoj industriji kojom se zahteva odlaganje objave informacija na ovoj platformi kad se trguje velikom količinom obveznica. Menadžeri aktive i banke tvrde da bi to ublažilo krah likvidnosti koji pogađa tržišta obveznica s neznatnim posledicama po transparentnost.Postoje određeni dokazi koji idu u prilog njihovom stavu. U naučnom radu iz 2013. godine Pol Askvit (Paul Asquith) i Parag Patak (Parag Pathak) sa Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) i Tom Kovert (Thom Covert) s Harvardske poslovne škole (Harvard Business School) analizirali su uticaj objava na ovoj platformi za različite segmente tržišta obveznica na obim trgovanja. Oni su otkrili da se cenovna razlika smanjila zbog dodatne vidljivosti, ali je i trgovanje znatno opalo. Visokorizične obveznice pretrpele su naročito jak udarac.
U najvećoj meri, ovo je ipak prihvatljiv kompromis. Ali uzevši u obzir oba aspekta, postoje jaki razlozi za smanjenje postojećih zahteva objave kad je u pitanju trgovina većim brojem obveznica vrednosti, recimo, 25 miliona dolara ili više. Transakcije bi i dalje istog trenutka bile registrovane na platformi kako bi regulatorima bilo omogućeno da imaju potpun i istovremen uvid, ali bi javna objava mogla biti odložena, recimo, za jedan dan bez nepotrebnog ometanja ispravnosti i transparentnosti.Ljudi upućeni u ovu diskusiju kažu da se čini da je Regulatorno telo, ako ništa drugo, otvoreno za razmatranje ove ideje. Ipak, tek će se videti da li će finansijska industrija, suočena s problemom kredibiliteta, imati uspeha u uvođenju ograničenja na ovoj platformi.
Robin Wigglesworth
