Većina najvećih svetskih farmaceutskih grupacija podržala je deklaraciju koja obavezuje ovu granu industrije da pomogne u iznalaženju rešenja za supermikrobe otporne na lekove i poziva vlade da stvore nove tržišne modele za antibiotike.Pet najvećih proizvođača lekova po tržišnoj kapitaliziji - „Džonson end Džonson“ (Johnson & Johnson), „Roš“ (Roche), „Novartis,“ „Fajzer“ (Pfizer) i „Merk“ (Merck) - bili su među više od 80 farmaceutskih i dijagnostičkih kompanija koje su potpisale ovu inicijativu za zajedničko delovanje.Tu su se našle i „Astra Zeneka“ (AstraZeneka), „Glakso Smit Klajn“ (GlaxoSmithKline) i „Sanoufi“ (Sanofi), što ukazuje na rastući konsenzus među „velikim farmacijama“ oko potrebe za novim pristupima razvoju i plasiranju antibiotika.U deklaraciji se ističe da postojeći antibiotici gube efikasnost brže nego što bivaju zamenjeni novim i da bi borba protiv ovog problema trebalo da bude „glavni prioritet“ globalne zdravstvene politike. Ove kompanije tvrde da su „posvećene svom delu“ posla sa ciljem povećanja investicija u nove antibiotike i sprečavanja prekomernog izdavanja recepata za postojeća lečenja, što je dovelo do porasta otpornosti na lekove.Takođe, one apeluju na vlade da podrže nove tržišne modele koji bi povećali podsticaje za istraživanje i razvoj, ali i obeshrabrili preteranu upotrebu novih lekova. Među potencijalnim rešenjima su avansna plaćanja za antibiotike koja bi prekinula vezu između prihoda i obima prodaje.Pol Štofels (Paul Stoffels), šef odseka za naučna istraživanja kompanije „Džonson end Džonson“, kaže da su antibiotici „okosnica moderne medicine“ i da su bili od ključnog značaja za nagli globalni rast životnog veka tokom prethodnih decenija.„Kako bi svet i dalje dobijao nove antibiotike, potrebne su nam investicije u fundamentalnu nauku i novi podsticajni modeli za istraživanje i razvoj u ovoj industriji“, dodao je. „Da bismo sačuvali postojeće načine lečenja, potreban nam je novi okvir za adekvatno sprovođenje.“Antimikrobna rezistencija posledica je mutantskih bakterija koje nalaze načine da izbegnu antibiotike i zatim se razmnožavaju putem prirodne selekcije. Da bi se stalo na put ovom problemu, potrebno je stalno obnavljanje svetskih zaliha antibiotika - ali relativno mali broj ovih lekova dospeo je na tržište poslednjih decenija zbog slabih ekonomskih podsticaja.Jedna analiza koju je predvodila Velika Britanija pokazuje da bi, ukoliko se ne bude delovalo, povećana učestalost infekcija otpornih na lekove mogla prouzrokovati smrt deset miliona ljudi do 2050. godine i kumulativni gubitak globalne privrede od 100 biliona dolara.Lord Džim O’Nil (Jim O’Neill), britanski ministar finansija i bivši ekonomista bankarske grupacije Goldman Saks (Goldman Sachs) zadužen za ovu analizu, kaže da je deklaracija farmaceutske industrije objavljena na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu prošlog četvrtka „veliki korak napred ka adekvatnom globalnom odgovoru“ na problem superbakterija.„Ovo je nivo konsenzusa kakav nismo imali prilike da vidimo kada je reč o ovoj industriji.“U deklaraciji se izražava podrška globalnom planu Svetske zdravstvene organizacije da se smanji nepravilno korišćenje antibiotika kod ljudi i životinja i ističe potreba za preciznijim dijagnostičkim tehnologijama koje bi identifikovale kad su ovi lekovi zaista potrebni. Prekomerna upotreba antibiotika ubrzava porast broja supermikroba tako što daje bakterijama više mogućnosti da izgrade otpornost.Kompanije potpisnice takođe su prepoznale potrebu za boljom saradnjom između ove grane industrije i akademskih i državnih institucija kad su u pitanju istraživanje i razvoj, i posvećene su „obezbeđivanju jeftinog pristupa antibioticima u svim delovima sveta, na svim nivoima dohotka.“„Otpornost na antibiotike je ona vrsta globalnog zdravstvenog izazova kojom bi ova industrija trebalo da se pozabavi koristeći sva svoja znanja“, kaže ser Endru Viti (Sir Andrew Witty), izvršni direktor kompanije „Glakso Smit Klajn.“Andrew Ward PHARMACEUTICALS CORRESPONDENT
