Najnovije vesti

BOLEST JE POKUŠALA DA JE SAVLADA, A POSTALA JE VETAR U LEĐA MNOGIMA: Anina priča će vas inspirisati
Foto: anailic.rs/blog

KADA VAS ŽIVOT SVRSTA U RETKE

BOLEST JE POKUŠALA DA JE SAVLADA, A POSTALA JE VETAR U LEĐA MNOGIMA: Anina priča će vas inspirisati

OSI Informator

Upoznajte pretalentovanu devojku koja je do samospoznaje došla u ranom detinjstvu, njena životna priča ce vas promeniti

Dvadesettrogodišnja Ana Ilić iz Vladičinog Hana je posebna devojka, ali ne zbog retke bolesti koja je uspostavljena u njenoj devetoj godini, već zbog poezije koju piše od tog momenta.

 

U isto vreme Ana u sebi nosi i muku i dar sa neba.

 

Da boluje od Fridrajhove ataksije saznala je u devetoj godini, a već u desetoj je počela piše iz duše i srca sve ono što oseća.

 

Ova retka bolest pogađa nervni sistem i srce, a glavni neurološki simptomi uključuju slabost mišića i ataksiju, gubitak ravnoteže i koordinacije pokreta, na sreću, intelekt ostaje nedirnut!

 

Upoznajte pretalentovanu devojku koja je do samospoznaje došla u ranom detinjstvu. Njena životna priča ce vas promeniti. Ona ne vidi sebe kao osobu sa dijagnozom, već vidi sebe kao sebe. Živela je u mraku dugo. Ona je pod svetlom izgledala sasvim drugačije, a istina i jeste jedino svetlo za Anu.

 

foto: anailic.rs/blog

Svoje prve pesme počela je da piše sa deset godina kada je već uveliko znala da boluje od neizlečive bolesti. Ovo dete je tada pisalo o njenim najiskrenijim osećanjima, a i sama objašnjava kako se osećala tada i sada u momentima kada piše:

-" Pišem kada mi osećanja navru, ima ih mnogo, zbune me, tako da ne znam šta sam uspela da "pohvatam" od njih. Kad se sve smiri, onda mogu da shvatim i razumem šta je to bilo u meni -započinje svoju priču za Espreso Ana Ilić i dodaje da osećanja stavlaj na papir u trenucima kad misli da je najgora osoba na svetu, kad se oseti bezvredno.

 

Prva zbirka pesama "Pod velom istine" ugledala je svetlost dana na Anin 16. rođendan.

 

Njeno prisustvo u školi i događajima na kojima je prisustvovala opisuje kao neprijatna:

 

- "Deca nisu znala, jednostavno, kako da se ponašaju prema meni, kako da pričaju sa mnom, pa nisu ni pokušavali. Danas pokušavaju, ali većina i danas ne znaju kako. Volela bih da se ljudi ne zaprepašćuju kad krenem da se šalim, jer to stvarno nije zaprepašćujuće, s obzirom da sam uvek takva. Eto to mi je sad palo na pamet od svih neprijatnih odnosa prema meni. Nekako mi to mnogo smeta, kad ljudi očekuju da sam dosadna, ozbiljna i da ne znam ništa drugo u životu osim svoje bolesti" .

 

Njeni stihovi doprli su i do srpskih književnika i glumaca, a Ana kao i svako od nas se u tim trenucima suočavala sa svojim nesigurnostima i strahovim, pa tako iskreno objašnjava kako se se osećala u periodu kada su javno njene stihove čitali poznati srpski pisci i glumci:

 

- Osećala sam se ogoljeno, uplašeno, kao da celu svoju ličnost stavljam na kocku. I bila sam u pravu, to što sam bila, toga nema više, a kakva sam to bila je druga tema, ali mogu da kažem da mi je drago što sam se oslobodila tereta da budem takva.

 

Sama uz pomoć svoje porodice je naučila kako da se izbori sa tim osećanjima i kako da se ophodi prvenstveno prema sebi, a onda i prema drugima. Anu pokreće, pre svega ljubav. Ljubav prema sebi, prema drugim ljudima, prema životinjama, prema nečemu... to jedino čini život vredan življenja. Za nju najveći značaj ima kada joj majka i otac kažu da su ponosni na nju

 

foto: anailic.rs/blog

Ana je neko ko nikada ne odustaje, a savetuje mladima , ali i ostalima da uvek rade na sebi intelektualno i emotivno i da nikada ne prestaju da se razviju u tom pravcu.

 

Ona piše pesme i blog i na taj način kazuje o svojim osećanjima najiskrenije, a to ostaje zapisano u vremenu. Ona se, kao niko do sada bori sa bolešću, ustaje protiv nje i kaže da životu. Za sebe kaže da ne želi da podstakne one koji nemaju hrabrosti da steknu hrabrost da sami ispričaju o svojom bolesti, jer ne može niko drugi bolje da zna svoju priču do sami mi.

 

- Smatram da veću vrednost imaju misli o okolnostima od samih okolnosti. Ipak je tvoj ugao gledanja samo tvoj, i razmišljanja proizašla odatle ne mogu da ne budu vredna - objašnjava ona.

 

Neosporno je da živimo u vremenu u kom je sve na dohvat ruke, kada lepota može da se kupi očas posla. Ono što vidimo na društvenim mrežama je često nečija lažna sreća. Bolest je Anu pokušala da savlada, ali je ona njoj odgovorila i svojim postupcima dokazala da je sve u drugačijem pogledu, a za njen odraz u ogledalu kaže da je laž.

 

- Ono naše spolja koje pokušava da da odraz onoga što je unutra, kao npr. mišljenje svih o tebi, u koju školu ideš, odakle si, s kim se družiš itd. To traži da "smrskaš ogledalo" i ne gledaš više u njega, jer time gubiš sliku ko si stvarno ti. Ne znam koliko to utiče na samo telo, ali utiče na to kako drugi mogu da ga dožive i tretiraju. Nema lepote ako ne izaziva poštovanje, nema poštovanja bez samopoštovanja, a nema samopoštovanja koje dođe od spolja - savetuje nas Ana, a njeno mišjenje o ovome je iznela i u pesmi "Ogledalo laže!

 

Ogledala lažu

 

Svetlucavi trzaj, udari opet.
Lice bledo, a crnina izbija
Iz tupog pogleda,
Postupci čisti,
A namere su plakale.
Kao okovi dodiri,
Na daljinu samo,
Strani sad, strani uvek,
Bliski u nadanju.

 

Po svom obrisu,
U svojoj praznini,
Priznaj i zaželi,
Komadić sunca uveli,
Odaj svest starini,
Tu si samo ti.

 

Plivaj u vremenu,
Kao i ja,
Tonem u prošlosti,
Kao i ti.
A koliko je suvo,
Sada, početno…

 

A sve ih zamišljam
kao i sebe sto vidim…
U raskošnim crtama obmana.

 

Jednom,
Reka je tu proticala,
Jednom,
Reka je odnela sve,
Jednom,
Kao da je reka bila,
U toj bestragiji jave.

 

Ljupkost je samo jedan pokret,
Samo jedan dodir,
Samo jedna maska.
Pokloni se vernoj skitnici.

 

Osmeh,
Uvek Tako, da je lažno.
Dok gledaš u mene,
Izgubljeni smo.
Ti,
I ja kao apstrakcija u ogledalu.

 

Sećaš se one grozničave misli,
Koju kriješ od drugih,
Nalik rođenju s pogrešnim datumom?
Nežne oči iz odraza te varaju,
Izraz kajanja je ironija,
Tada su lebdeli iznad groba
Svi oni iz pozadine.
Ne, ne sećaš se,
Jer jednom se ne vraća,
I dvaput se ne prašta.

 

A ta gorka misao monstruma,
To si ti.

 

Sakrij me, ponizi me u bojama,
Ovaj uzdah je jedini,
I kao da grebe, da guli… Ne…
Lagano klizi i spušta brzo… I…
Čini se jasno, čini se bez otrova…
Ili se kotrlja… neravnomerno, bolno…

 

Udari jače. Polomi ogledalo.

 

Ova devojka htela to ili ne pozitivno utiče na ljude sa neizlečivim bolestima, ali i zdravim ljudima koji ne znajuu da cene ono što imaju, pa kada ugledaju Anu i njenu volju za životom, verujemo, brzo promene mišljenje.

 

Ana kaže da u početku nije bila svesna koliko utiče na ljude, ali da je poslednje vreme sam postala svesna toga na neki način:

 

- Nikad nisam radila nešto da bih održala takvo mišljenje o sebi. Verovala sam sebi i radila upravljajući se time, i eto, ispalo je nešto, neki stvaran život, ne sedim kući i ne plačem. Sad sam i ponosna na to što sam morala da izmislim sopstvena pravila života, jer niko drugi nije znao kako treba i šta treba.

 

Kada je reč o pohvalama koje dobija u vezi sa svojim blogom i pesmama, mišljenja je da i pokude i pohvale mogu čoveka da zanesu da skrene sa sopstvenog puta.

 

" Ako je nešto bilo dobro, plašiš se da rizikuješ i uradiš nešto novo."

Pohvale Ani ne definišu ono što je kreirala i što će kreirati. Ali ipak, kaže "bravo za mene".

 

Novac od prodaje Aninih knjiga je namenjen kupovini suplementa koji joj olakšavaju život, ali novca od prodaje knjiga i nema mnogo. Od pisanja se danas ne živi, jer "ko danas čita poeziju", pita se studentkinja filozofije, blogerka, pisac, poliglota, ćerka, drugarica, unuka.

 

Za Aninu poeziju nije čula samo Srbija veće i svet. Njen pesme su prevedene na engleski jezik i našle su se na policama mnogih knjižara širom sveta, što ona nikako nije očekivala u trenucima kada je na papir prenosila svoja najdublja i naiskrenija osećanja.

 

foto: anailic.rs/blog

Pored pisanja, Ana je želela dati i svoj doprinos našoj zemlji u momentima kada je bila kandidat za narodnog poslanika i Skupštini Republike Srbije. Htela je samo da bude u mogućnosti da menja neke stvari, ali ne i kako kaže, da se petlja u politiku. Zoran Đinđić je bio njena velika inspiracija tokom odrastanja, pa je zbog njega i mislila da možda nije strašno da sedne u parlment i oproba se u tome.

 

Ana ne piše samo pesme i ne vodi svoj blog. Ana govori i dva jezika, treći je kaže klimav, a za četvrti i peti se sprema kad učvrsti prva tri.

 

Mnogi kažu da Ana može biti životni trener mnogima, a nas je zanimalo i njeno mišljenje o lajf koučevima koji su barem u nas Srba, ozloglašeni.

 

- Moj pokrovitelj je lajf kouč, Ivana Kuzmanović, premda razumem koji su to ozloglašeni i zašto, Ivana je najdivnija osoba koju znam. Može li se bolje uložiti novac nego u svoj duhovni razvitak? Pritom mi je jasno da se ne dobija od svakog to. Hoću da kažem da nije sramota ako neko ne može sam, sramota je ne tražiti pomoć, pa i od lajf kouča, a sramota bi bila za mene da okrenem glavu i ne kažem ono što znam.

 

Svako od nas teži da bude srećan i to nam je urođeno, kažu. Često čujemo kako treba da se smejemo na silu, pa će nam to jednog dana preći u naviku. Mi smo pitali Anu da nam iz svog ugla objasni koliko je takav pristup prihvatljiv? Zar ne treba ponekad odobolovati? Nije li neprirodno biti stalno srecan i zadovoljan?

 

"To je potpuna glupost. Ljudi treba da prihvate svako svoje osećanje, a ne da ih zanemaruju, kriju, gomilaju. Samo smo tako nadmoćni nad svim osećanjima koja mogu da nas slome.

Bitno mi je samo da porodica bude uz mene. Ne može niko nikog da razume u potpunosti, ali je ljudski kad neko pokuša. Svakome od nas je Bog poslao ne "koliko može podneti", nego koliko bi trebalo da može kad bi iskoristio svoj potencijal.

 

Ana je najposnosnija na svoju poslednju zbirku pesama, "Utrnule reči" jer u njima tek sada iznela mnogo veći rang emocija nego ranije.

 

Do nekog sledećeg životnog saveta.... Evo kako možete donirati:

 

Donacije – finansijsku pomoć Ani Ilić možete da uplatite na njen račun:

 

Ilić Ana
Žiro račun: 160 – 1– 73
Broj dinarskog računa (poziv na broj): 5410200011270
Banca Intesa

 

ili

 

poštanskom uputnicom na Aninog oca:
Ilić Goran
Ratka Pavlovića 6/11
17510 Vladičin Han
mob: 062 215 253

 

Uplate iz inostranstva:

Intermediary:
BCITITMM
Intesa Sanpaolo spa
Milano
Italy

 

Account With Institution:
DBDBRSBG
Banca Intesa ad Beograd
Milentija Popovica 7b,11070 Novi Beograd

 

Beneficiary Customer:
IBAN RS35160543020049165602
ANA ILIC
RATKA PAVLOVICA 6/11
17510 VLADICIN HAN
Republic of Serbia

 

ili putem Western Union na Aninog oca:

 

Ilić Goran
Ratka Pavlovića 6/11
17510 Vladicin Han, Serbia
mob: +381 62 215 253

 

Hvala!

 

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...