"HOĆU DA VERUJEM DA JE DEO STUDENATA ODUSTAO OD BLOKADA I DA JE DOŠLO DO STABILIZACIJE" Dejan Vuk Stanković za Kurir: "Do kraja godine 4.000 ljudi dobija posao"

Nova akademska godina počela je u znatno mirnijoj atmosferi nego prethodna, uz jasnu poruku da nastava treba da se odvija redovno i da fakulteti moraju da budu mesta za studiranje, a ne za političke obračune.

Početak akademske godine

Ministar Dejan Vuk Stanković čestitao je svima početak nove akademske godine, i naglasio je da se ovim postupkom pokazala ozbiljnost i otvorenost studenata da uče i odogovrnost prema prosvetnom poslu.

- U prosvetnom poslu ne postoji alternativa nastavi i njenoj redovnosti. Ne postoji alternativa redovnog pohađanja nastave od studenata i redovnog državanja nastave od strane nastavnika. Nastavnici su se poneli u skladu sa svojom misijom, odnosno da prenose znanje, a studenti su shvatili da je u njihovom najboljem interesu da redovno pohađaju predavanja. Normalan početak školske godine nije se podrazumevao, ali se sada dogodio i ovo je znak stabilizacije prilika na fakultetu. Hoću da verujem da je politika iščezla iz uprave fakulteta i da je deo studenata odustao od najavljenih blokada. Kao resorni ministar, ne mogu nikoga da sprečim da ima politički stav, ali imam dužnost da poštujem zakon, koji je izričit kada je u pitanju okupacija zgrade fakulteta - započeo je Stanković.

Osma faza zapošljavanja u prosveti

Do kraja godine, posao za stalno bi trebalo da dobije 4.000 ljudi, a ministar Stanković je rekao da u univerzitetskom obrazovanju radi ukupno 99.536 zaposlenih, a od toga 34.080 radi na određeno vreme.

- Taj broj je stvaran godinama, ako ne i decenijama, pa smo odlučili da nastavimo ciklus zapošljavanja ljudi za stalno. Ove godine će biti ponuđeno 4.000 ugovora za stalno zaposlenje po različitim osnovama i različitim školama - istakao je Stanković.

Stanković je uživo na Kurir televiziji pričao o procesu koji će da traje nekoliko godina, ali koji će obezbediti bolji položaj prosvetnih radnika, ali i društvenu šansu za napredak Srbije.

- Prevođenje iz statusa zaposlenih na određeno u status na neodređeno ne može da se završi za godinu ili dve, već će to da bude plan države za naredne godine kako bi se, ono što je decenijama stvarano, bilo prevaziđeno. Finansijskih sredstava ima za samo 4.000 ljudi, ali je dobro da ih ima. Država sprovodi politiku koja ima za cilj da učvrsti pozicije zaposlenih. To je naša svest da obrazovanje bude društvena šansa za napredak ove zemlje. Podižemo svest kod građana da obrazovni sistem ima i te kakvu vrednost u društvu. To je proces koji će trajati, ali institiramo da vratimo dignitet obrazovnom poslu. Uloga prosvetnih radnika je ključna, a nastavnici sa učenicima čine trijadu na kojoj počiva obrazovni sistem - rekao je Stanković.

Povećanje plata za čitav sektor

Stanković je podsetio da je značajno podignut materijalni položaj prosvetnih radnika tokom 2025. 2026. godine.

- Bilo je 11% povećavanja pre godinu i nešto dana za čitav sektor, a onda je bilo sektorsko povećanje od pet odsto u martu, ali i u oktobru, kao i početkom ove godine. Povećanje se očekuje u decembru ove godine, a ono bi trebalo da iznosi 8-10 posto. Ukupno, to je preko 30 posto, što pokazuje da država vodi brigu o zaposlenima u prosveti. Nama je u interesu da mladi prihvate prosvetni posao - rekao je Stanković.

Stanković je objasnio da je fokus na tome da izađemo iz deficita stručnog kadra koji predaje u učionicama, pa je izneo na koji način će država podstići mlade da se prihvate prosvetnog posla:

- Nama je od strateškog interesa da u pojedinim predmetima podignemo nivo zainteresovanosti mladih da prihvate prosvetni posao. Problem je deficitarnih nastavničkih zvanja iz šest oblasti koje su važne, to su matematika, fizika, hemija, geografija, istorija i nažalost srpski jezik i književnost. Moraćemo da napravimo sistemsku akciju gde će se raditi sa zavodima na tome da napravimo adekvatne programe koji će učiniti studijske grupe za nastavnička zvanja prihvatljivim. Isto tako, sistemski, iz godine u godinu, povećavaćemo procenat ljudi koji žele da studiraju na nastavničkim fakultetima. Zaista to može da bude baš veliki problem jer nema ništa gore za obrazovni sistem nego kada nekvalifikovan čovek predaje u učionici. Možete da poznajete predmet, ali ne i predavati jer za to treba pedagoško i psihološko znanje, odnosno da znate kako da prenesete i ocenite znanje kod učenika. Ovo je bilo van radara, fokusa i prioriteta. Mi, kada smo zatekli stanje, morali smo da se bavimo krizom, ali smo uspeli da stabilizujemo prilike. Ne govorimo više o krizi, već reformi i rešavanju konkretnih problema - ističe Stanković.

Govoreći o tome koliko Srbija ima pametnih i talentovanih ljudi, Stanković je rekao da je njegov smisao da služi državi i boljitku njenog društva jer, kako kaže, Srbiji moraju da se vrate vrednosti koje joj pripadaju!

- Ja sam tu da se stavim na raspolaganje državi, nemam niti jedan drugi zadatak, osim da radim na tome da obrazovanje u Srbiji dobije vrednost kakva joj pripada. Mi smo zemlja talentovanih ljudi, naučnika, nastavnika, ali i dece. Ne prođe jedna nedelja, a da ne uputim kao ministar čestitku mladima koji osvajaju olimpijade znanjem. Jedna od stvari koje ću pamtiti celog života jeste kada sam sa kolegom iz Azerbejdžana čuo da žele franšizu našeg Matematičkog fakulteta jer bi voleli da to iskustvo prenesu kod njih. Dakle, postoje naši radovi koji su primećeni u svetu - rekao je Stanković.

Digitalna transformacija

Stanković je uporedio raskorak Srbije sa razvijenijim i bogatijim zemljama sveta, rekavši da se oni bave obrazovanjem u korak sa društvom i/ili potrebama zajednice.

- Zbog toga je Srbija započela proces digitalne transformacije obrazovanja, a učinjeni su znatni koraci. Imamo internet u maltene svakoj školi, imamo pun kapacitet prosvete u data centru u Kragujevcu, imamo 250-300 škola koje su sposobne da izvode nastavu sa dostignućima AI. Potrebno nam je ulaganje u opremu, ali i podizanje nivoa kompentencije nastavnika. Bez univerzalne digitalne pismenosti, ne možete da u punoj meri primenti robotiku i veštačku inteligenciju. Pripremljen je kodeks o upotrebi robotike i veštačke inteligencije, a mislim da bi to trebalo i kod nas da uvedemo, predložiću vladi da to usvojimo. Za sve ovo je potrebno dosta novca, ali i dogovri sa značajnim svetskim partnerima. Imamo talentovane ljude iz te oblasti, ali potreban je dogovor u kom pravcu ćemo usvojiti tehnologiju jer postoje razlike Kine i Zpada kada je u pitanju veštačka inteligencija i robotika u nastavi - rekao je Stanković.

Stanković je na najjednostavniji način objasnio kako primena veštačke inteligencije može da napravi boljitak u učenju mladog čoveka.

- Prvo, brže se uči, a samim tim i efikasnije, učenik može sam da proveri koliko zna, a koliko ne zna i da dobije upustvo šta treba da ispravi. Dobija brze odgovore, dakle poboljšao je efikasnost, a dobija odgovore za napredak. Veštačka inteligencija može individualno da iznese "ličnu kartu" učenika i kako izgleda njegov proces, nije za to potrebno da profesor sa svakim učenikom priča ponaosob. Naravno, profesori to nadgledaju i nikada ne možete zameniti profesora kao nekoga ko kreira atmosferu u učionici, motiviše učenike, podstiče radoznalost, uvodi u dijaloge. Moramo da promenimo način kojim prilazimo učenju, mora postojati dijalog učitelja i đaka - rekao je Stanković.

Stanković je podelio iskustvo iz Kine, kada je posmatrao kako funkcioniše jedna tamošnja škola koja broji čak 25.000 đaka, a izgrađena je za svega godinu dana.

- Nju je napravila jedna velika kompanija, doček je bio fenomenalan, imali su prijateljski stav prema nama. Pogledao sam njihovu biblioteku, tamo se nalazi 300.000 elektronskih knjiga, a 30.000 običnih. To je osnovna škola. Kina je sa svojim ulaganjima napravila značajne rezultate, stavili su 16 univerziteta u prvih 100 na svetu. Dakle, to je posledica sistemskog pristupa dugogodišnjeg procesa - rekao je Stanković, pa dodao:

- Mi imamo talente, ali moramo da organizujemo naučni rad bolje, moramo da imamo veću dostupnost časopisa koji se citiraju, ali i da dovedemo svetsko ime koje će predavati ovde. Treba investicije za to, treba da vidimo šta je strateški cilj univerziteta, a to se neće desiti dok nam se rektor bavi politikom.Nemam ništa protiv njega, ali ne bih da na tom mestu bude neko ko će stajati na balkonu, potpaljivati studente i praviti političke razdore. Vučić je otvoreno rekao da fakulteti ne smeju da budu izborni štabovi, moramo da prestanemo sa time. Ovo je moj najdrobronamerniji stav. Ja sam sve u životu dobio obrazovanjem, nisam ni naslednik, niti džet-set, niti sportista. Sve sam dobio obrazovanjem i nemam ništa protiv ljudi koji tamo rade. Mora da se radi, da se zna red i zakon i da se uspostavi disciplina - rekao je Stanković.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs

Bonus video: