PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA PETROV: Šef misije ODIHR za posmatranje izbora u Srbiji se saglasio da imamo izborno zakonodavstvo koje je na istorijskom maksimumu!
- Vladan Petrov poručio je da Ustavni sud ne može da bude prva i poslednja instanca za sva izborna nezadovoljstva, već odlučuje samo kada spor nije u nadležnosti drugih organa.
- Istakao je da se nepravilnosti moraju prijavljivati kroz propisanu proceduru pred RIK-om i Upravnim sudom, a Ustavni sud reaguje kada postoje pitanja koja taj sistem ne pokriva.
- Nakon sastanka sa ODIHR-om ocenio je da Srbija ima izborno zakonodavstvo na istorijskom maksimumu, uz napomenu da saradnja sa tom misijom treba da bude intenzivnija.
Predsednik Ustavnog suda (US) prof. dr Vladan Petrov izjavio je da danas da Ustavni sud rešava izborne sporove samo kada oni nisu u nadležnosti redovnih sudova.
Petrov je, govoreći o ulozi Ustavnog suda u izbornom procesu rekao da Ustavni sud ne može da bude prva i poslednja instanca u svim sporovima koji nastanu tokom izbornog procesa.
- Ovde postoji problem kada je reč o pojedinim političkim akterima koji sada misle da Ustavni sud može da rešava sve njihove zamišljene i eventualne nepravilnosti koje su se desile u bilo kojoj fazi izbornog postupka, a da oni prethodno te nepravilnosti nisu nigde istakli ili da su ih istakli, ali da su dobili negativan odgovor nadležnih organa, RIK-a i Upravnog suda - ukazao je on za K1 TV.
Objasnio je da postoje mehanizmi pravne zaštite pred Republičkom izbornom komisijom i Upravnim sudom i da se nepravilnosti moraju prijavljivati u propisanoj proceduri i rokovima. Petrov je istovremeno ostavio mogućnost da Ustavni sud postupa ukoliko bi se pojavile nepravilnosti koje nisu obuhvaćene postojećim sistemom zaštite pred drugim nadležnim organima.
Napomenuo je da je izborno pravo uređeno velikim brojem pravnih sredstava, rokova i postupaka, zbog čega je važno da učesnici u izborima znaju kome i na koji način mogu da se obrate.
Kao konkretan primer rada Ustavnog suda, Petrov je naveo inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke Republičke izborne komisije koja se odnosi na izgled prostora za glasanje, odnosno novih glasačkih kabina. Prema njegovim rečima, deo opozicije osporio je takvo rešenje, a Ustavni sud nastoji da o tom pitanju donese odluku što pre.
- Mi ćemo se izjasniti na vreme, da ne bude kabine su bile ovakve, pa glasanje nije bilo zakonito, a Ustavni sud ćuti. E, tu Ustavni sud ne sme da ćuti. Međutim, Ustavni sud ne može da služi kao mesto za rešavanje svakog političkog nezadovoljstva ili subjektivnog utiska o izbornom procesu - istakao je Petrov.
Govoreći o sastanku u ponedeljak sa šefom Misije ODIHR-a za posmatranje vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji Eoganom Marfijem, Petrov je rekao da je sastanak bio vrlo dobar i naveo da se i Marfi saglasio da Srbija sada ima izborno zakonodavstvo koje je na najvišem evropskom nivou i istorijskom maksimumu.
Dodao je da je dobro što se održan sastanak sa predstavnicima ODIHR, ali da bi saradnja Ustavnog suda sa ODIHR-om trebalo da bude intenzivnija i da ne bi trebalo da se odvija samo neposredno pred izbore.
Govoreći o domaćim i stranim posmatračkim misijama na izborima, Petrov je rekao da ODIHR ima institucionalni kredibilitet i da predstavlja relevantnu međunarodnu instituciju, čiji će izveštaj o izborima imati posebnu težinu. Prema njegovim rečima, očekuje da će se u njihovom izveštaju analizirati i pozitivni i negativni aspekti izbornog procesa, kao što je to bio slučaj i nakon prethodnih izbora.
Govoreći o glasanju državljana Srbije u inostranstvu i broju biračkih mesta u dijaspori, Petrov je istakao da je mogućnost glasanja u inostranstvu zakonski uređena, ali i da postoje objektivna organizaciona i tehnička ograničenja kada je reč o tome da država omogući glasanje svakom biraču, bez obzira na to gde se nalazi.
On je naveo da bi, iako je za glasanje u inostranstvu određeno 93 biračka mesta, što je više nego na prethodnim izborima, nadležne institucije trebalo detaljno da objasne građanima kako su donete odluke o njihovom broju i rasporedu.
- Kada su u pitanju tvrdnje da je pojedinim građanima u dijaspori otežano ostvarivanje biračkog prava, nema tu neustavnosti. Ako nekome pružate mogućnost da glasa, a on ispunjava uslove za ostvarivanje biračkog prava, postavlja se pitanje organizacionih mogućnosti države - objasnio je Petrov.
Ukazao je da je teško očekivati da država može da obezbedi biračko mesto svakom državljaninu Srbije na bilo kojoj lokaciji u svetu. Petrov je naveo da u zakonskoj odredbi stoji da RIK, vodeći računa o razlikama u vremenskim zonama, određuje početak i završetak glasanja na biračkim mestima u inostranstvu tako da ono traje 13 časova i da se završi najkasnije u 20 časova po vremenu u Srbiji. Ukazao je da su troškovi putovanja i različite vremenske zone među glavnim problemima kada je reč o glasanju u inostranstvu.
Petrov je rekao da bi Ministarstvo spoljnih poslova i drugi nadležni organi trebalo detaljnije da objasne građanima na osnovu kojih kriterijuma su određeni broj i raspored biračkih mesta u inostranstvu i ukazao da postojanje udaljenosti između birača i biračkog mesta ne znači automatski da je došlo do povrede Ustava.
Istakao je takođe da eventualne primedbe na organizaciju glasanja treba potkrepiti konkretnim podacima, umesto da se unapred iznose zaključci da je biračko pravo određenim građanima uskraćeno.
Kurir Politika / K1
