EVO NA KOJI NAČIN HOĆE DA NAM OTMU SEVERNU POKRAJINU! Sve što izgovara Čanak je STRATEGIJA STUDENTSKE LISTE i njenih inostranih mentora

Maske su konačno pale, a politička platforma Studentske liste (i što je još važnije, onih stranih faktora koji stoje iza nje) više nije nikakva tajna. Ono na šta je Aleksandar Vučić mesecima opravdano i argumentovano upozoravao dobilo je svoju zvaničnu i zastrašujuću potvrdu: plan za komadanje Srbije i otcepljenje Vojvodine ušao je u svoju ključnu fazu.

Surova politička realnost pokazuje da se iza paravana navodnog studentskog bunta i navodne borbe za demokratiju krije dobro osmišljen, sinhronizovan projekat spoljnih i unutrašnjih faktora čiji je krajnji cilj stvaranje republike Vojvodine i njeno trajno odvajanje od matice. Glavni protagonisti ove operacije - politički veterani separatizma Nenad Čanak i Bojan Pajtić, uz medijsko-ideološku podršku Dinka Gruhonjića - ne kriju više svoje namere. A te namere, podrazumeva se, realizovali bi preko Studentske liste kad ona dođe na vlast (nemoguće, naravno, ali oni tako misle).

Pitanje koje se postavlja pred građane Srbije više nije pitanje ekonomije ili svakodnevne politike. To je pitanje opstanka države u njenim ustavnim granicama.

Ključni alarm za buđenje odjeknuo je tokom obraćanja Aleksandra Vučića građanima, kad je direktno locirao gde se nalazi politički epicentar ove opasne namere. Doskorašnji predsednik je jasno i nedvosmisleno poručio da svako ko daje poverenje političkim strukturama, koje se kriju iza paravana navodnih studentskih pokreta, zapravo direktno glasa za nestanak Srbije s mape na kojoj se nalazi njena severna pokrajina.

- Ko god glasa za Studentsku listu, taj glasa za otcepljenje Vojvodine - upozorio je Vučić.

Ukazao je i na to da ova grupacija namerno krije svoj politički program i da izbegava da se javno izjasni o Kosovu i Metohiji.

Nenad Čanak, kao jedan od najvećih promotera i ideoloških vođa ove liste, potvrdio je ove sumnje kad je otvoreno izneo program koji, po njemu, podrazumeva donošenje novog ustava. On je na Tviteru podelio sledeću objavu:

- Vidim da me nešto Aleksandar Vučić spominje po mitinzima. E pa, Aleksandre, da te podsetim na par stvari. Predlagao sam federalizaciju Srbije pre nego što je Kosovo proglasilo (i ostvarilo) nezavisnost, da bi se stvorili kakvi-takvi uslovi za opstanak celovite Srbije. Predlagao sam da se u Ustav unese kao ime države Republika Srbija i Vojvodina. Ni to nije prihvaćeno, pa čak ni ozbiljno razmatrano.

Da plan o otcepljenju Vojvodine nije od juče i da predstavlja kontinuitet pritisaka zapadnih centara moći, najbolje svedoči ono što je u javnost izneo poznati novinar Milomir Marić.

On je opisao večeru iz 2005. s tadašnjim nemačkim ambasadorom u Beogradu, sada pokojnim Andreasom Cobelom. U neformalnoj atmosferi, pod uticajem alkohola, Cobel je skinuo diplomatske rukavice i izgovorio ono što zvanični Berlin tada nije smeo javno da artikuliše:

- Ako ne date Kosovo, uzećemo vam Sandžak, a onda na red dolazi i Vojvodina - preneo je Marić Cobelove reči.

DUBOKA ZAVERA

Dokazi o dubini ove zavere nisu samo političke i verbalne prirode, oni imaju i svoju konkretnu, tehničku manifestaciju. Jedan od najvažnijih detalja Operacije Vojvodina jeste priča o međunarodnom pozivnom broju koji je unutar globalnih telekomunikacionih planova ostao upražnjen, svesno čuvan za potrebe neke nove države na Balkanu.

Baš kao što je u procesu secesije Kosova i Metohije jedan od ključnih koraka ka zaokruživanju lažne državnosti bilo dobijanje zasebnog pozivnog broja (+383), tako i u zapadnim centrima telekomunikacionog planiranja postoji rezervisan i upražnjen kod namenjen za prostor severne srpske pokrajine.

Naime, svi su brojevi u tom numerisanju popunjeni, od +381 pa nadalje, osim broja +384, za koji, primera radi, Goran Ješić tvrdi da je rezervisan za neku buduću nezavisnu Vojvodinu (pust san, ali neka).