"UPOTREBILI STE SVO ORUŽJE – OD LAŽNIH VESTI DO MEĐUNARODNIH PRITISAKA, ALI VUČIĆ JE BORAC KOJI SE NE MOŽE SLOMITI” Todorović: To većinska Srbija ne dozvoljava

Nikola Todorović, predsednik Nacionalnog saveta Srba u Sloveniji uputio je otvoreno pismo podrške Aleksandru Vučiću, kandidatu za premijera na predstojećim izborima koji će se održati 25. oktobra i nosiocu liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija".

Dok se svet nalazi na pragu neslućenih podela, a veći deo zapadnih zemalja očajnički pokušava zadržati kontrolu nad zemljama Zapadnog Balkana uz pomoć domaćih izdajnika i autošovinista, u Briselu su samo delimično zadovoljni sa rezultatima onih u koje su investirali. Naime, Aleksandar Vučić, doskorašnji Predsednik Srbije im već nekoliko godina kvari račune. Sačuvao je Srbiju od svih vanjskih (zapadnih) neprijatelja i unutrašnjih protivnika – stranih plaćenika, u koje su zapadni centri uložili (po bančnim doznakama) ogroman novac – preko milijardu eura, uglavnom preko takozvanih nevladinih organizacija (u daljem tekstu: NO). Međutim, teško je poverovati da su sav taj novac dobile NO u Srbiji.

Verovatno se određen deo vraća onima koji su ga i uplatili. Aleksandru Vučiću je zamerено što ne uvodi sankcije Rusiji, što ne priznaje lažnu državu Kosovo, što ne pristaje na lažni genocid u Srebrenici i što učvršćuje paralelne veze sa Republikom Srpskom. Da bismo razumeli kako Vučić može održati ravnotežu kada ga veći deo zapada ucenjuje sa ulaskom u Evropsku uniju (u daljem tekstu: EU), moramo sagledati njegove političke mudrosti i sveukupnu strategiju političkog delovanja. Veliki deo zapada i briselske administracije je računao da će Srbiju slomiti već sa prvim naletom blokadera 2024. godine i u prvoj polovici 2025. godine, a niko nije očekivao nadljudske napore u očuvanju naroda i države. Da bi bolje razumeli kako je Aleksandar Vučić uspeo sačuvati, ne samo državu nego i narod, treba sagledati upravo njegove kontakte sa narodom, ali i sa najvećim i najvažnijim državnicima sveta i međunarodnih organizacija.

"Vučić je majstor šahovske igre"

Aleksandar Vučić je pored ostalog i majstor šahovske igre. Kod njega nema nepromišljenih poteza. Njegova sposobnost da istovremeno održava odlične odnose sa Rusijom i od iste dobija znatno jeftiniji gas u odnosu na ostatak sveta, a sa Kinom uspostavi čelično prijateljstvo i tako pridobija vrlo važne kinske investicije, je sposobnost velikog državnika i političara. Sa Sjedinjenim američkim državama i Izraelom je uspostavio strateško partnerstvo, sa ostatkom miroljubivog sveta uspostavio međusobnu prijateljsku saradnju, koju nema nijedan državnik sveta.

Međutim, to nije slučajnost, nego plod decenijske borbe i dokazivanja da Srbija može biti faktor na velikoj svetskoj sceni. Dok su se drugi dogovarali, kako naneti štetu Srbiji, Vučić je gradio mostove sa svima, koji su razumeli svet u kojem živimo. Dok su srpska opozicija i blokaderi pristajali na ponižavanje naroda i države, Vučić je tražio od partnera jednakopravnost i poštovanje. I dok su drugi, čak i u njegovoj partiji (stranci) i koalicijskim strankama bežali od odgovornosti, on je preuzimao sav teret na svoja ramena.

Srpska opozicija i blokaderi – studentska lista bez studenata, iščekuju dan izbora, kada će se po njihovom mišljenju sve srušiti – šire paniku i laži o tome kako je zapadni pritisak neizdrživ i kako će 25. oktobra da ispijaju šampanjac, ističući parolu – „studenti pobeđuju“, a zaboravljaju na onu staru čuvenu parolu „prvo skoči pa onda reci op“. Brisel još uvijek misli da se stabilnost Srbije može razoriti velikom finansijskom injekcijom NO i opoziciji, zaboravljajući da istorija pamti samo one lidere koji poseduju retku veštinu i sposobnost da hodaju po žici iznad ambisa, a da nijednog trenutka ne izgube ravnotežu. Takav je Vučić. Politički život često se svodi na preživljavanje u ringu gde su pravila nameštena protiv tebe, ali Aleksandar Vučić je dokazao da se mudrošću, čeličnim živcima i nepokolebljivim prkosom svaka tuđa igra može okrenuti u korist vlastitog naroda.

Lako je vladati kada ti tuđi centri moći aplaudiraju na svakom koraku. Ali voditi Srbiju u vreme kada te žele sa zapada slomiti, blokirati i izbrisati s političke karte znači tražiti ravnotežu između velikih spletki i neprijateljskih blokada. Šta zapravo znači ta politička ravnoteža? To nije slabost niti povlačenje – to je vrhunska majstorija života i preživljavanja, kojoj je Srbija izložena već mnogo godina. Dok oni sa strane spremaju nove udarce i misle da su ga saterali u ćošak, Vučić jednim majstorskim potezom ruši njihove kalkulacije, stvara nove varijante na šahovskoj tabli, koja se zove međunarodna zajednica i čuva mir i imovinu svog naroda. On drži ravnotežu tamo gde bi se zapadni sistem već odavno raspao pod teretom tuđe mržnje.

Aleksandar Vučić je septembra 2026. godine na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija mnogim državnicima sveta otvorio oči i pokazao šta znači uspravno držanje i u teškim i izazovnim vremenima. Objasnio je u kakvim uslovima i okolnostima je Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija bila izložena zločinačkom bombardovanju i razaranju od strane NATO-alijanse, bez odluke Saveta bezbednosti. Mnogi tvrde da mu zapad taj govor u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija nikada neće oprostiti. Nakon povratka iz Njujorka u Srbiju imao je državnički razgovor sa Vladimirom Vladimirovičem Putinom, kada je dogovorio najbolje uslove za dobavu ruskoga gasa.

Ovo je poruka svima koji su mislili da će ga pritiscima slomiti – poruka da Republika Srbija nije sama, da ima prijatelje koji ne beže kada dođe vreme istine. Energetska sigurnost Srbije, ekonomska saradnja, te kineske i izraelske investicije su mnogo važnije od malih, uskih interesa Brisela i drugih zapadnih centara, koji Srbiju žele poniziti ili da ne kažem uništiti. Dok Evropa, zbog gubitka jeftinih energetskih resursa iz Rusije prelazi na ratnu ekonomiju, pripremajući se upravo zbog tih resursa za veliki sukob sa Rusijom, Srbija je izabrala da se oslanja na Rusiju, Kinu i druge miroljubive zemlje u svetu.

U takvim okolnostima Vučić pregovara sa Putinom i Si Đi Pingom, sa Trampom, Makronom i mnogim drugim svetskim liderima, dok srpska opozicija zajedno sa studentskom listom i briselskom administracijom prave pakleni plan, kako srušiti politiku Aleksandra Vučića na izborima 25. oktobra 2026. godine. Ako im to ne bi uspelo na izborima, sprema se varijanta (B), a to je izlazak na ulice po jednakom receptu, kako je srušen Slobodan Milošević. Međutim, Vučić ostaje miran. Jer on zna ono što blokaderi i srpska nesrećna opozicija još nije shvatila, snaga svakog lidera se meri na izborima, a ne sa galamom na ulici.

Aleksandar Vučić je podneo ostavku na položaj predsednika republike da bi kao običan građanin učestvovao u izbornoj utakmici. Obilazeći sela i gradove po Srbiji u prepunim dvoranama i trgovima poručuje: „Nameravamo reorganizovati državnu administraciju, sa sadašnjih trideset ministara smanjiti na 12 odnosno 14 zajedno sa predsednikom i potpredsednicima vlade, boriti se za Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije, za investicije i ravnomeran razvoj države.“ Ove reči nisu puka retorika – one su program, one su putokaz za sve one koji veruju da male države i nacije imaju pravo na svoju državnost i stabilan razvoj.

I dok su studentska lista i postojeća srpska opozicija spremni da se povijaju pred naletom briselske administracije i drugih zapadnih centara, Vučić ostaje uspravan. On zna da je ključ opstanka u ravnoteži – ne u pokleknuću i predaji, ne u bekstvu, nego u hrabrosti da se kaže „ne“ kada je to u interesu države i naroda.

Deo briselske administracije i drugih zapadnih centara žele Aleksandra Vučića slomiti upravo zato što ne mogu podneti da jedan predsednik male države ili vlade ruši njihove velike planove. Mogu oni zajedno sa blokaderima pretiti, organizovati medijske hajke i potkupljivati druge domaće kvislinge, ali kada lider ima narodnu podršku i neverovatan osećaj za ravnotežu u opasnim vremenima, svaka njihova sila udara u prazno. Vučić ne dozvoljava na svoje građane i svoju državu. Svaki pritisak koji su nametnuli zapadni centri pretvorio se u novi stub stabilnosti Srbije.

Gde su najvidljivije prednosti i kvalitet Aleksandra Vučića? Njegovu politiku na žalost politički dunđeri balkanskih država još nisu razumeli, jer ne shvataju, koliko je važna široka saradnja, ne samo sa Rusijom, nego i sa SAD, sa Kinom, sa Izraelom, ali i sa EU – Briselom, barem onoliko koliko se mora. Naravno, važno je imati dobre odnose i sa prvim susedima, međutim ne na štetu sopstvene države i građana Srbije. Od susednih država su prepoznatljivi prijatelji samo Mađarska i Rumunija i dve trećine BiH i jedna polovina Severne Makedonije, za ostale zemlje njihovi političari dobrosusedske odnose kvare, ali ne i narodi. Naime, narod je često puta pametniji od onih, koji ga predvode. Dok su lideri drugih balkanskih država birali samo jedan (briselski) pravac, Vučić je gradio krug prijateljstva na više strana. Dok su drugi postajali taoci NATO alijanse, Vučić je ostao slobodan čovek koji može da bira. I to je ono što njegove neprijatelje najviše plaši – ne mogu ga uhvatiti u klopku, ne mogu ga svesti na jednu dimenziju. On je uvek korak ispred svojih protivnika i uvek sa više opcija i saveznika.

A zašto je uravnotežena politika Srbije toliko važna? Zato što je svet u kojem živimo nepredvidljiv, deluje bez ikakvih principa, a to može biti za male države i male narode kobno. Zato što se imperijalne sile menjaju, savezi se obraćaju, oni koji su juče bili prijatelji sutra mogu biti neprijatelji i obrnuto. Onaj ko nema oslonac na dve strane, teško ostane uspravan. Onaj ko ima oslonac na dve ili tri strane, opstaje uspravan, bez obzira ko je sve protiv njega.

Aleksandar Vučić je razumeo ovu istinu pre svih na balkanskom poluostrvu. Dok drugi jure samo za EU, on gradi odnose sa svima. Dok su drugi bili spremni da se odreknu svojih principa za trenutnu korist, on je ostao dosledan. I dok drugi posrću i padaju, on se bori za Srbiju i njene građane. Zato podržavam Vučića i njegovu uravnoteženu politiku, u inat kvazi intelektualcima sa onim bednim akademskim nazivima, koji su bez trunke ljubavi do svojih građana i svoje otadžbine.

Verujemo da će se 25. oktobra 2026. godine potvrditi ono što već četrnaest godina gledamo – Vučić nije čovek koji se povija pred opasnim naletima iz pojedinih evropskih centara, a posebno ne iz Brisela ili od strane domaćih autošovinista i kvislinga. On je čovek koji gradi i izgrađuje jednakomerno celu Srbiju. Vučić je čovek koji se bori, i dok vodi Srbiju, ona je sigurna. Možemo se slagati ili ne slagati s pojedinim taktikama u ovoj majstorskoj političkoj šahovskoj igri. Prave lidere ne ocenjujemo po tome koliko su se povijali pred tuđim ultimatumima, nego po tome kako su sačuvali svoj narod dok se ceo svet lomio.

Zato poručujem svim autošovinistima i blokaderima u Srbiji i van Srbije, svim otvorenim i skritim neprijateljima i stranim plaćenicima i izdajnicima, upotrebili ste sve što ste imali u rušenju institucija Srbije i Aleksandra Vučića. Upotrebili ste svo oružje koje vam je bilo na volju – od lažnih vesti do političkih montaža i međunarodnih pritisaka da bi srušili institucije Srbije.

Ali zaboravili ste, Aleksandar Vučić je borac koji se ne može slomiti, jer to većinska Srbija ne dozvoljava. Verujem da će ova tvrdnja biti dokazana na izborima 25. oktobra 2026. godine. Posle ovih izbora i (nadamo se) briljantne pobede Aleksandra Vučića – Ujedinjene Srbije počinje čišćenje gradskih ulica po celoj Srbiji od onih koji prirodno i politički zagađuju Srbiju.

(Kurir.rs)