VUKOVIĆ I KAŠANSKI DETALJNO ANALIZIRALI IZBORE Kako je Studentska lista prelomila glasanje: Između opasnih poruka klanova iz regiona i novog trenda među mladima
Prema podacima Republičke izborne komisije sa više od 8.000 obrađenih biračkih mesta, Studentska lista osvojila je 52,54 odsto glasova (oko 135 do 140 mandata), dok je lista Aleksandra Vučića obezbedila 39,29 procenata (oko 105 mandata), uz izlaznost od čak 68,78 odsto.
Lista Ivice Dačića ostala je ispod cenzusa sa 2,18 odsto glasova, pa je jedina preostala snaga u parlamentu Savez vojvođanskih Mađara. Posebnu pažnju privukao je i snimak iz jedne diskoteke u Dubaiju, na kojem se na video-bimu pojavila poruka Aleksandru Vučiću, potpisana imenom odbeglog vođe kavačkog klana Radoja Zvicera.
Gostujući u emisiji "Puls Srbije", urednik "Politike" Vladimir Vuković i direktor news-a na Kurir televiziji Borko Kašanski izneli su detaljne analize izbornog ishoda, bezbednosnih rizika i faktora koji su presudili glasanje.
Regionalni interesi, kriminalni klanovi i bezbednost
Komentarišući poruku iz Dubaija i slavlje u susedstvu, urednik Vuković ocenio je da snimak potvrđuje njegove ranije sumnje o uplitanju regionalnog podzemlja u političke procese u zemlji.
- Snimak iz Dubaija je samo potvrda onoga na šta sam upozoravao tokom cele kampanje - postojao je snažan interes kriminalnih klanova iz Crne Gore da dođe do smene vlasti u Srbiji. To je opasna poruka koju bezbednosne službe moraju shvatiti krajnje ozbiljno.
Ukazujući na poslovne veze i strukture koje deluju van granica Srbije, Vuković je naglasio da se u susednoj državi formirao neobičan savez interesa oko ishoda beogradskih izbora.
- U Crnoj Gori vidimo da se ljudi bliski Radoju Zviceru, koji nisu pod istragom, i dalje slobodno kreću i posluju. Sistem koji je u Srbiji građen poslednjih deceniju i po poremetio je njihove poslove, a njihov cilj je povratak na naše tržište. Sada je pitanje da li će im nova vlast to omogućiti. Kada vidim ko je sve u Crnoj Gori slavio pobedu Studentske liste, iskreno sam zabrinut. Tamo su se izmešali različiti interesi - od bivšeg režima do onih koji su došli posle avgusta 2020. godine, uključujući i pojedine krugove unutar Mitropolije.
Osvrćući se na sam sadržaj protekle predizborne trke, on je podvukao da pobednička lista nije ponudila jasna programska rešenja, već je jahala na talasu revolta.
- Ponosan sam što sam od početka bio kritičar Studentske liste. Tokom čitave kampanje nisam video ni plan, ni program, ni ozbiljne ljude, već isključivo kampanju vođenu negativnim emocijama i strastima. Bojim se da je sve ovo režija čiju će visoku cenu na kraju platiti građani i država Srbija.
Uprkos oštrim kritikama, urednik „Politike” smatra da je očuvanje javnog reda najveći dobitak, uz konstataciju da zemlja ulazi u novu fazu parlamentarizma.
- Ipak, čestitam pristalicama Studentske liste na osvojenim mandatima i ozbiljnom rezultatu. Sa tim rezultatom dolazi i ogromna odgovornost za sve što sledi. Građanima od srca čestitam na tome što su konačno dobili pravu, državotvornu opoziciju vlasti, a ne opoziciju sopstvenoj državi, kakvu smo imali do sada. Verujem da će ta nova opozicija biti snažan korektivni faktor buduće vlasti. Na kraju, posebno mi je drago što su razočarani oni zlonamerni centri koji su se nadali prolivanju krvi na ulicama Beograda i Srbij.
Izlaznost od 69 odsto i "trend" među omladinom
Direktor News-a na Kurir televiziji Borko Kašanski otvoreno je priznao da je izborni ishod iznenadio veći deo analitičke javnosti, pre svega zbog drastično većeg odziva birača.
- Iskreno, nisam očekivao ovakav ishod. Lako je biti general posle bitke, ali lagao bih kada bih rekao da sam ovo predvideo. Očekivao sam neizvesnu, relativno tesnu trku i, da budem do kraja otvoren, verovao sam u pobedu "Ujedinjene Srbije". Moja procena se ispostavila kao pogrešna.
Objašnjavajući brojeve koji stoje iza konačnog zbira na biralištima, Kašanski je ukazao na talas novih glasača koji je promenio političku sliku.
- Projektovao sam znatno manju izlaznost. Ovih bezmalo 69 odsto je bar šest do sedam procenata više od onoga što sam očekivao. Na prvi pogled sedam odsto deluje malo, ali to je skoro pola miliona birača koji su ranije apstinirali. U poređenju sa prethodnim izborima, ta razlika ide i do 10–11 odsto, što znači da se aktiviralo između 600.000 i 700.000 do tada potpuno pasivnih građana.
Kao ključni generator tolikog odziva, on vidi atmosferu među najmlađim punoletnim građanima kod kojih je političko opredeljenje postalo pitanje trenutne društvene mode.
- Očigledno je došlo do kumulativnog efekta, ali ključni faktor bio je svojevrsni društveni trend stvoren među mlađom populacijom - jednostavno je postalo moderno biti protiv Vučića. Sumnjam da većina od tih 2,2 miliona ljudi ume jasno i racionalno da obrazloži zašto je glasala protiv, ali nametnuo se narativ u kome je to bio društveni imperativ. Ogroman broj mladih između 18 i 24 godine izašao je na birališta.
Iako zvanična starosna struktura glasanja tek treba da bude obrađena, Kašanski smatra da je raspodela među generacijom Z bila jednostrana.
- Biće zanimljivo videti dublje demografske analize po godištima, ali sam uveren da je u toj starosnoj grupi čak 80 do 90 odsto glasova otišlo listi broj 3. Prema tome, jesam iznenađen, ali verujem da se ovaj rezultat može sasvim racionalno objasniti.
Govoreći o samoj izbornoj noći, Kašanski je podsetio da je lider Ujedinjene Srbije još ranije otklonio svaku sumnju u to da li će se prihvatiti volja građana, čime su neutralisane tenzije.
- Onog trenutka kada je, otprilike pre dva meseca, prvi put rekao da će priznati izborne rezultate, bio sam ubeđen da će tako i biti - jer nije postojao nijedan razlog da postupi drugačije. Za razliku od mnogih, mene taj potez uopšte nije iznenadio. Upravo je ta odluka bila ključna da izborna noć protekne relativno mirno.
Dotakavši se ustaljenih optužbi opozicionih aktera o navodnoj autokratiji, on se pozvao na stanje u domaćem medijskom prostoru kao direktan kontraargument tim tezama.
- A što se tiče tvrdnji o diktaturi - mi u medijima to verovatno najbolje znamo. U kakvoj to diktaturi mogu nesmetano da rade mediji poput N1, Nove, Danasa, Radara ili Direktnog, u kojima je Vučić nazivan 'nepomenikom', 'produktom zmijskog gnezda' i obasipan sličnim epitetima? Postojanje takvih medija i takvog diskursa najočigledniji je dokaz da o diktaturi nema govora.
Zaključujući svoje izlaganje, istakao je da su narativi o autoritarnoj vlasti bili vešto primenjeno političko sredstvo koje je donelo prevagu.
- Naravno da situacija nije bila idealna, to svi mi koji ovde živimo i radimo dobro znamo, ali od diktature nije bilo ni početnog slova 'D'. Politička borba je, uslovno rečeno, bila vrsta rata u kojem se nisu birala sredstva. Narativ o 'diktaturi' i 'autokratiji' poslužio je kao efikasno političko oruđe - i pokazalo se, na njihovu sreću, a na žalost drugih, da je ta taktika upalila kod dobrog dela birača.
Na pitanje voditeljke da li su u pobedničkom taboru bili zatečeni ovakvom dinamikom događaja, Vuković je odgovorio tvrdnjom da je reč o unapred pripremljenom scenariju spoljnih finansijera.
- Znali su oni tačno šta će se desiti. Međutim, oni imaju jasne obaveze prema onima koji su finansirali njihovu kampanju i koji već godinama imaju specifične interese kada je reč o izbornim procesima u Srbiji. Nisam toliko naivan da verujem kako su im kampanju plaćale strine, tetke, bake i ujaci. Finansirali su ih mnogi kojima smeta Srbija kao nezaobilazan faktor u ovom delu Evrope.
On je u tom kontekstu ukazao na ulogu susednih država i briselskih krugova u regionalnim političkim igrama.
- Kada vodite suverenu unutrašnju i spoljnu politiku, vi mnogima smetate i postajete im prigovor savesti. Hrvatska, na primer, kao članica Evropske unije koja se utopila u briselsku birokratiju i izgubila sopstveni identitet, poslušnički sprovodi direktive spolja, dok u regionu ima potrebu da demonstrira silu. Videli smo kako deluje prema Srbiji, ali i prema Crnoj Gori, koju takođe ponižava. Istovremeno, aktuelna vlast u Podgorici ponavlja mantre o nekakvom hibridnom uticaju iz Beograda. Reč je o sistemu spojenih sudova gde se prepliću interesi stranih faktora i kriminalnih struktura. Uspravna, snažna i ekonomska Srbija koja napreduje postala je prevelik problem, pa je bilo nužno kreirati ovakav izborni ishod sa figurama koje su, ruku na srce, neozbiljne.
Na kraju razgovora, urednik „Politike” je upozorio na moguće poteze novih vlasti prema ključnim identitetskim institucijama, najavljujući budan nadzor javnosti nad njihovim delovanjem.
- Po čemu uopšte pamtiti kandidate Studentske liste? Po nosiocu liste Srđanoviću, koji u Srbiji diže tri prsta, a u Crnoj Gori dva? Ili po gospodinu Sajičiću, koji je tokom kampanje nagovestio ono što nas tek čeka - otvoren udar na Srpsku pravoslavnu crkvu kao temeljnu i najvažniju instituciju srpskog naroda? Nemojte imati iluzija: sve što nosi nacionalni predznak u narednom periodu biće meta. Na nama je da budemo tu, da budno pratimo, kritikujemo i ne dozvolimo da to prođe bez odgovora.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
BONUS VIDEO: