KO JE DARIO KOJI JE LIKVIDIRAN KOD IZRAELSKE AMBASADE I ODAKLE MU STIŽU NAREĐENJA? Stručnjaci o terorističkom napadu u Beogradu: "Ovo mora da se utvrdi"
Reč je o Dariju Nikoliću (18) iz Bele Reke kod Šapca, koji je tokom jula deportovan iz Nemačke zbog sumnje u planiranje terorističkih akata i propagiranja Islamske države, a čiji su majka i očuh privedeni neposredno nakon incidenta.
O tome kako je lice sa takvim dosijeom uspelo da izvede napad u srcu Beograda, kao i o bezbednosnim propustima i kanalima regrutacije, za Kurir televiziju govorili su prof. dr Miroslav Bjegović - profesor bezbednosnih nauka, i novinar Vladimir Matevski.
Šta je BIA znala pre napada i zašto je izostala reakcija
Iako se u javnosti otvorilo pitanje obaveštajnog zakazivanja, s obzirom na to da je napadač stigao sa ozbiljnim bezbednosnim teretom iz inostranstva, stručnjaci ukazuju na postojanje međunarodne razmene informacija. Govoreći o saznanjima kojima su domaće službe raspolagale pre samog incidenta, profesor Bjegović objašnjava:
- Bezbednosno-informativna agencija dobila je od nemačke obaveštajne službe (BND) podatke da je ovo lice u Nemačkoj privođeno zbog sumnje u pripremu terorističkog akta. Tamo je, na osnovu aktivnosti na društvenim mrežama, identifikovano kao simpatizer Islamske države, nakon čega je deportovano u Srbiju kao naš državljanin - kaže Bjegović.
On podseća da je napadač nakon deportacije bio zaveden u specijalnim evidencijama, apostrofirajući profesionalnu saradnju sa inostranim bezbednosnim strukturama.
- Od tog trenutka nalazio se pod nadzorom naših službi i bio evidentiran u nacionalnoj bazi podataka za borbu protiv terorizma - evidenciji kakvu poseduje mali broj zemalja, a koja obuhvata lica osumnjičena za kontakte sa terorističkim ćelijama ili učešće u akcijama na Bliskom istoku i u svetu. Saradnja sa nemačkim partnerima je na izuzetno visokom nivou, što se pokazalo još tokom migrantske krize, kada su na osnovu naših dojava u Nemačkoj hapšena bezbednosno interesantna lica koja su samo prolazila kroz Srbiju.
Osvrćući se na pravnu i operativnu klasifikaciju samog akta, Bjegović precizira karakter ovog događaja.
- U konkretnom slučaju reč je o unutrašnjem terorizmu, budući da je napadač državljanin Republike Srbije, ali i o individualnom terorizmu, jer je delovao samostalno - istakao je prof. dr Bjegović.
Ipak, ideološka pozadina je, prema njegovim rečima, ključni okidač za nasilje:
- Smatram da napadač nije bio formalni član organizovane ćelije, ali je nesumnjivo bio duboko indoktriniran radikalnim islamskim fundamentalizmom - bez te ideološke osnove ovakav čin se ne bi ni dogodio, budući da svaki teroristički akt ima političku i ideološku pozadinu.
Kao ključnu poruku za javnost, profesor naglašava da građani Srbije nisu bili direktna meta ovog akta, uz napomenu da je zaštita diplomatskog objekta morala biti znatno bolja:
- Važno je da naši građani znaju: ovo nije bio napad na državu Srbiju niti na njene građane, već ciljani udar na državu Izrael, odnosno na izraelsku ambasadu. Ovo je već drugi napad tog tipa, posle onog iz juna 2023. godine. Mišljenja sam da je još tada trebalo podići stepen bezbednosnih mera i pojačati operativne aktivnosti, posebno kada je reč o obezbeđenju izraelske ambasade, koja se očigledno nalazi pod stalnom bezbednosnom pretnjom.
Dva pravca istrage: Usamljeni vuk ili opasna mreža pomagača
Pred istražiteljima je sada zadatak da rekonstruišu svaki korak napadača i utvrde da li je osamnaestogodišnjak sve pripremao u tajnosti ili je imao logistiku na terenu. Analizirajući prioritete operativnog rada, novinar Vladimir Matevski ističe:
- Ključno pitanje na koje istraga mora da odgovori jeste da li je Nikolić delovao samostalno ili je imao pomagače i logističku podršku. Istraga se neminovno kreće u dva smera: prvi je scenario takozvanog ‚usamljenog vuka‘ koji je sam doneo odluku, nabavio oružje i osmotrio lokaciju ambasade, što će potvrditi snimci nadzornih kamera. Drugi, znatno opasniji scenario, jeste postojanje mreže saradnika.
Govoreći o mehanizmima savremenog terorizma, Matevski ukazuje na potpunu promenu načina vrbovanja novih boraca:
- Vremena kada su se regruti vrbovali u verskim objektima i centrima na Zapadu su prošlost, jer su te lokacije pod strogom prismotrom obaveštajnih službi. Danas se proces radikalizacije dominantno preselio na internet. Islamska država je taj mehanizam usavršila u četiri faze: pronalaženje mete, privlačenje, indoktrinacija i, na kraju, izdavanje konkretnih operativnih zadataka. U poslednjih deceniju i po svedočimo novom profilu terorista - to više nisu stereotipni, neuki borci, već često tehnološki pismeni pojedinci obrazovani na Zapadu.
Kada je reč o samom Nikoliću, on podvlači njegovu socijalnu i psihološku ranjivost koja ga je učinila pogodnim za manipulaciju:
- Dario Nikolić po obrazovanju i statusu verovatno ne pripada tom tehnološkom profilu, ali je zbog svog socijalnog i psihološkog stanja - odrastanja u razorenoj porodici, lošeg materijalnog statusa i niskog obrazovanja, bio idealna meta za manipulaciju i radikalizaciju - poručio je Matevski.
Međutim, on takođe izražava otvorenu sumnju u to da je Nikolić bio stvarni operativac Islamske države, bez obzira na ikonografiju na mrežama:
- Ipak, izražavam skepsu prema njegovoj suštinskoj povezanosti sa Islamskom državom, uprkos istaknutim simbolima. Istorijski posmatrano, mete ISIS-a primarno su bili arapski režimi i neistomišljenici unutar islamskog sveta, dok su napadi na izraelske ciljeve bili izuzetno retki. Zato verujem da je ovaj mladić bio izmanipulisan preko interneta i mračnih foruma od strane ekstremista koji takve ranjive profile koriste kao oruđe za ostvarivanje svojih ciljeva.
Rupa u sistemu obezbeđenja i propusti u praćenju deportovanog lica
Iako je napadač neutralisan, ostaju otvorena neprijatna pitanja o nivou operativne budnosti domaćih organa. Komentarišući mere nadzora koje su primenjene prema povratniku iz Nemačke, profesor Bjegović otvoreno ukazuje na manjkavosti u pristupu:
- Činjenica da je napadač još u Nemačkoj identifikovan i privođen zbog isticanja zastave i simbola Islamske države na društvenim mrežama jasno pokazuje da nije reč o pukom simpatizeru, već o osobi koja podržava terorizam. Nemačke službe ga sigurno ne bi hapsile i deportovale da nije duboko ušao u te ekstremističke krugove. Upravo zato smatram da je naša obaveštajna služba morala znatno rigoroznije i ozbiljnije da postupi prema njemu, s obzirom na to da smo posedovali te podatke i tvrdili da se nalazi pod operativnim nadzorom.
Pored rada obaveštajaca, u žižu javnosti dospeo je i sam položaj stražarskog mesta ispred ambasade, koji čuvare stavlja u direktnu opasnost. Bjegović detaljno analizira problem spoljnog obezbeđenja:
- Druga ključna stvar jeste problem spoljnog prstena obezbeđenja. Stražarska kućica ispred izraelske ambasade nalazi se na samom trotoaru, u zoni kojom se pešaci slobodno kreću. Kod objekata koji su pod stalnom pretnjom - naročito nakon što se na istoj lokaciji već dogodio teroristički akt - mora postojati jasna bezbednosna, crvena linija‘ kojoj civili ne mogu slobodno da priđu. Izuzetno je rizično kada potencijalni napadač može da prođe tik uz pripadnike Žandarmerije, jer u takvim okolnostima čuvar ima minimalno vreme za reakciju, što je i dovelo do ranjavanja našeg pripadnika.
Uprkos taktički nepovoljnoj poziciji u kojoj se našao ranjeni pripadnik MUP-a, njegov odgovor na napad ocenjen je kao primer visokog profesionalizma:
- Ipak, reakcija pripadnika Žandarmerije bila je besprekorna, profesionalna i u potpunosti u skladu sa zakonom. Neutralisanjem napadača poslata je jasna poruka da se država beskompromisno i bez milosti obračunava sa najtežim bezbednosnim pretnjama poput terorizma.
Politički fokus države kao bezbednosni vakuum za teroriste
Tajming napada nameće pitanje da li ekstremisti koriste trenutnu preokupiranost bezbednosnog aparata unutrašnjim političkim krizama. Govoreći o opštoj bezbednosnoj klimi u zemlji, Matevski upozorava na opasnost preusmeravanja resursa:
- Nalazimo se u izuzetno osetljivom bezbednosnom trenutku. Zbog aktuelne unutrašnje političke situacije, fokus policije i bezbednosnih službi primarno je usmeren na druge domaće teme, što potencijalni teroristi mogu prepoznati kao priliku i vakuum za delovanje.U Srbiji već duže vreme identifikujemo tri ključna bezbednosna žarišta kada je reč o radikalnom islamizmu - poručio je Matevski.
On mapira prve dve rizične tačke na mapi Srbije, ističući razlike u njihovoj dinamici:
- Jug Srbije (Preševska dolina), Mesta poput Velikog Trnovca, Končulja i Lučana, odakle je zabeležen odlazak više desetina dobrovoljaca u redove Islamske države na ratištima u Siriji i Iraku. Zatim, Raška oblast (Novopazarski kraj): Područje gde je Islamska zajednica u Srbiji bila snažna brana radikalizmu, naročito za života pokojnog muftije Muamera Zukorlića, koji se zbog svog otpora nalazio na meti ISIS-a i čija je glava bila ucenjena.
Posebno upozorenje Matevski iznosi povodom trećeg žarišta koje se tiho formira u samoj prestonici i njenim obodima:
- Potom, Beograd i prigradska naselja: Sve prisutnije grupacije koje na obodima prestonice pokušavaju da formiraju ilegalne paradžemate - verske objekte bez dozvole države i van kontrole zvaničnih islamskih zajednica. Oni targetiraju marginalizovane pojedince bez posla i obrazovanja, ulazeći sa sumnjivim kapitalom iz vehabijskih fondova pod paravanom humanitarne pomoći, edukativnih centara i socijalnih programa.
Aplikacije za upoznavanje i veštačka inteligencija kao oružje ekstremista
Završni segment delovanja ekstremističkih mreža tiče se nevidljivih metoda kojima se dopire do mladih ljudi, daleko od domašaja roditelja i klasičnih policijskih patrola. Opisujući perfidne taktike digitalnog vrbovanja, Matevski zaključuje:
- Proces regrutacije na internetu danas je izuzetno sofisticiran. Sve počinje naizgled bezazleno - kroz omladinske zadruge, savetovanja za pronalaženje posla ili humanitarnu podršku. Odlazi se toliko daleko da se koriste aplikacije za upoznavanje, veštačka inteligencija, pa čak i ciljano vrbovane devojke koje privlače ranjive mladiće i uvode ih u ekstremističke krugove za buduće akcije. - poručio je Matevski.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
BONUS VIDEO: