"KURS DINARA NE SME DA NAGLO OSCILIRA IZ OVIH RAZLOGA" Ekonomisti o tome šta čeka novu vlast i koji su ključeni izazovi pred njom
Gosti emisije "Usijanje" prof. dr Milan Beslać, ekonomista, prof. dr Dragan Petrović, naučni savetnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu i Nenad Bumbić, ekonomista - otvorili su oštru debatu o tome da li je dugogodišnji model kursa dinara i dalje održiv, šta donosi prelivanje poslova na stranu građevinsku operativu, ali i ko zapravo odlučuje o sudbini Naftne industrije Srbije dok traju pritisci zapadnih sankcija.
Stabilnost kursa dinara kao štit za uvoznike i građane
Govoreći o monetarnoj politici i signalima koji stižu od strane bivšeg guvernera Narodne banke Srbije i budućeg poslanika Studentske liste Dejana Šoškića, ekonomista prof. dr Milan Beslać istakao je da na deviznom tržištu nema nikakvih potresa u odnosu na predizborni period.
- Nema nikakve razlike između onoga što je bilo pre izbora i danas - kurs dinara je stabilan i ostaće takav. U teoriji naš kurs nije fiksni nego varijabilni, ali su te oscilacije toliko male da on u praksi već godinama funkcioniše kao fiksni, što privredi i građanima donosi ključnu stvar: predvidivost. To izrazito odgovara uvoznicima, a mi smo veliki uvoznici, posebno energenata poput nafte i gasa koje uvek plaćamo u devizama.
Kao ključni razlog zašto monetarne vlasti ne smeju da dozvole nagle oscilacije valute, Beslać navodi visok nivo evroindeksiranih kredita u bankarskom sektoru i kretanja na međunarodnom tržištu novca.
- Drugi razlog zašto kurs ne sme da se dira jesu krediti indeksirani u evrima. EURIBOR raste već duže vreme, a svako slabljenje dinara u odnosu na evro automatski bi dodatno podiglo rate i izazvalo ozbiljan udar na kućne budžete. Iluzorno je u ovom trenutku menjati režim deviznog kursa jer bi to donelo samo štetu. O eventualnom, blagom popuštanju može se razmišljati tek za nekoliko godina, kada ojačamo izvoz i uravnotežimo spoljnotrgovinski bilans.
Druga strana medalje: Precenjen dinar guši domaći izvoz
Nasuprot stavu da je stabilnost kursa neprikosnovena prednost, naučni savetnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu prof. dr Dragan Petrović upozorava da fiksiran kurs maskira dublje strukturne anomalije u privredi.
- Načelno se slažem sa kolegom, ali profesor nije do kraja izneo osnovne ekonomske postavke. Tačno je da precenjen dinar podstiče uvoz, ali mora se jasno izgovoriti i drugi deo te rečenice, on istovremeno ozbiljno destimuliše domaći izvoz. Kurs sam po sebi nije magično rešenje; on je samo manevar krmom, dok je suština u snazi motora broda, a to je realna domaća proizvodnja. Pomeranjem kursa samo premeštate tepih preko fleke: jednu problematičnu tačku prikrijete, a drugu neizbežno otkrijete - rekao je Petrović.
Petrović je naglasio da se ceh takve politike direktno očitava na spoljnotrgovinskom bilansu, ali i na profilu investicija koje privlačimo.
- Posledice ovakve politike vidljive su u našem spoljnotrgovinskom deficitu, koji je i u tekućoj godini već premašio šest milijardi evra, dok je ranijih godina iznosio i čitavih dvanaest milijardi. Pritom je ključno analizirati samu strukturu tog izvoza. Značajan udeo u njemu imaju strane kompanije koje posluju u Srbiji. One formalno podižu BDP i statistiku izvoza, ali se postavlja pitanje šta naša zemlja suštinski od toga dobija. Dobijamo mahom niske nadnice i uvezeno zagađenje životne sredine, jer te kompanije kod nas primenjuju ekološke standarde znatno niže od onih koji važe u njihovim matičnim zemljama.
Kao konačnu opomenu kreatorima ekonomske strategije, on podvlači da standard građana ne može počivati na veštačkoj snazi domaće valute.
- Nastavkom održavanja precenjenog kursa, koji guši domaće izvoznike, i bez strateškog podizanja autentične domaće proizvodnje, Srbija ne može izaći iz začaranog kruga niske kupovne moći i slabog životnog standarda stanovništva.
Infrastrukturni projekti i potiskivanje domaće operative
U raspravu o održivosti javnih finansija i investicionog ciklusa uključio se ekonomista Nenad Bumbić, koji je analizirao praksu zaduživanja države za velike kapitalne projekte i način na koji se poslovi dele na terenu.
- Iako Srbija na papiru ima relativno visoko učešće kapitalnih investicija u BDP-u, ključni problem je njihova ekonomska racionalnost, ali i model po kom se realizuju. Kod izgradnje pruga i autoputeva poslovi se finansijski i izvođački poveravaju stranim kompanijama, prvenstveno iz Kine ili Azerbejdžana. Oko njih je stvoren čitav ekosistem domaćih firmi koje figuriraju kao podizvođači podizvođača, a često nemaju ni sopstvenu operativu već samo dalje iznajmljuju mehanizaciju i radnu snagu. Mnogo racionalniji pristup bio bi plansko jačanje kapaciteta domaće građevinske operative kroz poveravanje onih deonica za koje već imamo znanje i resurse.
Ukazujući na to da se infrastrukturni prioriteti često ne biraju prema saobraćajnim analizama već prema marketinškom efektu, Bumbić upozorava na cenu koju zbog toga plaća bazični energetski sistem.
- Međutim, ovde ekonomska logika gubi bitku pred političkom. Političarima je najvažnije da se pohvale stotinama kilometara asfalta jer je to rezultat koji birači odmah vide i koji donosi političke poene tokom jednog mandata. Zbog takvog pristupa decenijama se zanemaruju suštinski važni sektori, poput energetike. Ulaganje u Elektroprivredu Srbije politički nije atraktivno - građani paljenjem sijalice vide samo da svetlo radi, bez obzira na to da li je struja proizvedena kod nas ili je skupo uvezena. Rezultat tog dugogodišnjeg nemara jeste to što se Srbija iz nekadašnjeg izvoznika električne energije pretvorila u zemlju koja neretko ne može da podmiri ni sopstvene potrebe, što dugoročno predstavlja ogroman privredni i strateški problem.
Pozicija Vlade Srbije u vlasničkoj drami oko NIS-a
Poseban segment emisije bio je posvećen neizvesnosti oko Naftne industrije Srbije, američkim sankcijama OFAC-a i najavljenoj promeni vlasništva, pri čemu je prof. dr Milan Beslać demistifikovao stvarne ingerencije vlasti u Beogradu u ovim pregovorima.
- Pre svega treba jasno reći - Vlada Republike Srbije, bilo ranija ili ova sada u tehničkom mandatu, formalno-pravno nije ni mogla da učestvuje u pregovorima o prodaji NIS-a, jer ruska strana prodaje sopstveni vlasnički udeo. Reč je o transakciji između njih i mađarskog MOL-a, pri čemu državi Srbiji iz određenih razloga taj udeo nije ni ponuđen. Ni sadašnja ni buduća vlada ne mogu direktno da utiču na ishod tih pregovora, ali je država preko svojih predstavnika morala da zna šta se dešava. U Upravnom odboru NIS-a, koji broji 11 članova, Srbija ima svoja četiri predstavnika. Svaki član odbora ima zakonsko pravo na potpuni uvid u poslovanje i procese unutar kompanije, a naši predstavnici se za ove dve godine nisu oglasili nijednom kako bi javnost ili država saznali u kojoj su fazi razgovori.
Objašnjavajući složeni pravni čvor u trouglu Vašington–Moskva–Budimpešta, Beslać je precizirao gde se zapravo nalazi konačni taster za odobrenje bilo kakvog vlasničkog preuzimanja.
- Prema trenutnim informacijama, američki OFAC je izdao posebnu licencu MOL-u, odnosno njegovoj ćerki-firmi registrovanoj u Mađarskoj, čime je omogućeno privremeno prebacivanje akcija do konačnog izjašnjenja Moskve. Suština je u tome da Ruska Federacija ima zakon o zabrani otuđenja imovine strancima bez odobrenja države, što znači da ključna odluka nije čak ni na Gasprom njeftu, već na Vladi Rusije - ona mora dati saglasnost za transakciju sa MOL-om ili nekim drugim partnerom.
Osvrnuvši se na operativni rad rafinerije i dotok sirove nafte, on je odbacio teorije da su zastoji na transportnim rutama povezani sa političkim preslaganjima u Beogradu.
- Za Srbiju je povoljna okolnost to što će OFAC po svemu sudeći sačekati krajnji rok, 28. februar, i verujem da će do tog datuma omogućiti nesmetan rad NIS-a kroz produžetak privremenih licenci. Takođe, spekulacije oko Janafa i navodne veze sa promenama vlasti u Srbiji potpuno su neutemeljene, to su isključivo tehnička pitanja koja nemaju dodirnih tačaka sa političkim procesima kod nas - poručio je Beslać.
Dugoročni energetski resursi i zavisnost od Evroazije
Komentarišući širi geopolitički kontekst i sve češće rasprave o spoljnopolitičkom kursu zemlje, prof. dr Dragan Petrović izneo je dugoročne projekcije kretanja energenata na globalnom nivou.
- Dodao bih još dve važne stavke o kojima moramo voditi računa. Pre svega, kada je reč o nafti i gasu na prostoru Evroazije, među ključnim centrima ekonomske moći - kao što su Evropska unija, Rusija, Kina, Indija i Japan, jedino će Rusija u narednih dvadeset godina, prema svim globalnim projekcijama, imati stabilne viškove oba energenta za izvoz.
On je povukao paralelu između stanja resursa vodećih ekonomija i pozicije Srbije, skrećući pažnju na manu privremenih rešenja.
- Evropska unija je u konstantnom energetskom deficitu, dok Indija i Japan gotovo da nemaju sopstvene izvore, a kineske rezerve su nedovoljne za njihove potrebe. Ti resursi se ne mogu stvoriti preko noći i ta činjenica diktira realnost, posebno u kontekstu političkih debata i stavova o tome da li Srbija treba da uvodi sankcije Rusiji. Druga ključna stvar jeste pitanje energetske sigurnosti: praksa sklapanja kratkoročnih, tromesečnih sporazuma mora se prevazići, jer su privredi i zemlji neophodni dugoročni i stabilni aranžmani.
Meka moć Moskve i manjak sigurnosti za strane investicije
Na ideju o eventualnom izjašnjavanju građana o strateškim pitanjima energetske imovine, ali i na motive ruske strane u pregovorima, osvrnuo se Nenad Bumbić, ocenivši da bi raspisivanje referenduma predstavljalo manevar bežanja od političke odgovornosti.
- Taj referendum bi u suštini bio samo prebacivanje političke odgovornosti za posledice na narod, što nema nikakvog smisla. Lično smatram da ruska strana zapravo i nije preterano zainteresovana za prodaju NIS-a. Prodajom te kompanije Moskva bi izgubila ključnu polugu ekonomskog uticaja i projekcije svoje meke moći u regionu, s obzirom na to da je uz NIS vezana čitava mreža domaćih firmi i podizvođača.
Bumbić je detaljno objasnio kako kratkoročni ugovori i stalna nesigurnost oko energenata direktno odbijaju velike industrijske gigante od ulaganja u Srbiju.
- Glavni problem sa kojim se suočavamo jeste nemogućnost pružanja dugoročne energetske i ekonomske sigurnosti investitorima. Ako neka ozbiljna kompanija, recimo iz hemijske industrije, planira da preseli postrojenje iz Nemačke i uloži kapital na period od deset ili petnaest godina, njoj je neophodna garancija stabilnog snabdevanja gasom po povoljnim cenama. Mađarska je, primera radi, sa Rusijom obezbedila petnaestogodišnji sporazum, dok se Srbija drži na uzici kroz kratkoročne aranžmane koji se produžavaju na po tri meseca. Sa takvom neizvesnošću mi ne možemo ozbiljno da pregovaramo sa strateškim investitorima, jer šta ako promenimo spoljnopolitički kurs, pa ruska strana promeni uslove? To je, uz pitanje neposrednog pristupa tržištu Evropske unije i raspoloživosti radne snage, verovatno bio i jedan od ključnih razloga zašto je kineski BYD odabrao Mađarsku, a ne Srbiju.
Račun za višegodišnji nemar stiže na naplatu građanima
Na kraju debate, Bumbić je ukazao na neprijatne mere koje novu vlast neminovno očekuju odmah po preuzimanju resora, a koje su iz političkih razloga bile prolongirane.
- Kada je reč o ceni električne energije, ono što je kao nepopularna tema svesno gurnuto pod tepih do završetka izbora jeste poskupljenje koje nas gotovo sigurno čeka. To je direktna i neizbežna posledica višedecenijskog izostanka strateških investicija u EPS i hronično nedomaćinskog poslovanja - rekao je Bumbić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
BONUS VIDEO: