Predstavnici Vlade Srbije danas su, na konferenciji posvećenoj početku pristupnih pregovora sa EU, istakli da je jačanje vladavine prava apsolutni prioritet procesa evrointegracija, jer od njega zavisi delotvornost reformi u svim ostalim segmentima društva.
Glavni pregovarač Srbije Tanja Miščević je, otvarajući panel Instituta za javnu politiku, organizovan na temu "Pregovori kao prioritet - Prioriteti u pregovorima", objasnila da je suštinski cilj evrointegracija ne članstvo u EU, već izgradnja stabilne, razvijene i demokratske Srbije.
Ona je objasnila da su srpski pregovarači proteklih sedmica, ni na koji način ograničeni predizbornom kampanjom u Srbiji, imali više važnih sastanaka u Briselu koji su se ticali poglavlja od ključnog značaja za građane. Prioriteti Vlade Srbije u pregovorima sa EU biće, kako je precizirala, poljoprivreda i ruralni razvoj, energetika, zaštita životne sredine, transport i regionalni razvoj, a poglavlja koja se bave tim oblastima biće najskuplja i najteža za unošenje u naš pravni sistem.
"Dotakli smo se politički nimalo interesantnih poglavlja, ali će ona uticati na naše male živote. Na potezu je država koja treba da omogući da socijalna politika bude usklađena sa državama u okruženju, da naše kvalifikacije budu priznate na tržištu rada EU i da hrana bude takva da ne šteti našem zdravlju", rekla je Miščevićeva.
Ipak, prioritet nad prioritetima, prema njenim rečima, jesu poglavlja 23 i 24, jer bez vladavine prava nijedna od pomenutih oblasti ne može da bude efikasno uređena.
I ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković konstatovao je da poglavlja 23 i 24 jesu drugačija od drugih i da predstavljaju kičmu i srž samih pregovora, tako da je uspeh u ostalim poglavljima bez uspeha u poglavljima vladavine prava zapravo neuspeh pregovora.
Kako je objasnio, u tim poglavljima Srbija ima jasne smernice, ali ne i jasne kriterijume evropskih pravnih tekovina, jer svaka država članica i kandidat ima svoje samobitnosti i osobenosti zbog činjenice da su nastajale u različitim istorijskim trenucima i bile izložene različitim okolnostima.
Kada je reč o reformi pravosuđa, Selaković je konstatovao da se samo zatucana, plemenska društva sklona suicidu nikad ne reformišu, i da je i pravosuđe bilo deo opšte društvene učaurenosti u status kvo.Selaković je istakao da će u budućnosti pred Srbijom biti ne toliko posao usvajanja novih zakona i podzakonskih akata, nego neophodnost primene već usvojenih vrednosti i standarda.
Ministar finansija Lazar Krstić očekuje da Srbija bude agresivnija, sposobnija i pametnija u procesu reformi, a time i u procesu pridruživanja nego što su to bile neke druge zemlje, jer, kako je konstatovao, "često smo u situaciji samo da uzimamo i kopiramo rešenja".
"Sada treba da budemo krojači svoje sudbine i politike, a to će se u najvećem broju slučajeva podudariti sa tekovinama EU", rekao je Krstić istakavši da će Srbiji u tom procesu biti neophodna vladavina prava, odnosno uvođenje efikasnosti u taj sistem, zatim hrabrost i disciplina kako bi se finansije dovele u red i, konačno, povratak vere u mlade ljude i budućnost, privredu i državu.
"Ja svojim primerom, kažu prvi je uvek lud, ali kad dođu drugi skupi se gomila, nakon ovih šest meseci nemam razloga da sumnjam", naveo je Krstić.
Kako je istakao, potrebno je dovesti kvalitetne kadrove koji se sada nalaze u privatnom sektoru ili ih je progutala javna uprava. Kada je reč o sprovođenju reformi, Krstić je rekao da će Srbija imati sopstvenog novca za to, ali da će imati i pomoć EU.
"EU je shvatila da je finansijska disciplina gotovo u istom rangu kao vladavina prava. Na to će se veoma gledati, a mi tu imamo dosta problema", rekao je Krstić, zaključivši da je za Uniju izuzetno važno namensko trošenje novca.
