Predsednik SAD Barak Obam u govoru koji je pre dva dana održao u Briselu rekao je da se slučajevi Kosova i Krima ne mogu porediti i zapretio Rusiji novim sankcijama ako ne promeni kurs prema Ukrajini. „Velike sile ne smeju da maltretiraju male. NATO je intervenisao tek nakon što su ljudi na Kosovu godinama i sistematski zlostavljani i ubijani. A Kosovo je napustilo Srbiju tek nakon što je organizovan referendum – ne mimo okvira međunarodnog prava, već brižno pripreman u saradnji sa Ujedinjenim nacijama i sa susedima Kosova. Ništa od svega toga nije se desilo na Krimu”, rekao je predsednik SAD.
Britanski stručnjak za Balkan Džejms Ker-Lindzi izjavio da je američki predsednik Barak Obama dao „neverovatnu i pogrešnu izjavu”.
„Pojedinac bi mogao da pretpostavi da je reč o grešci koju je načio neko iz njegovog tima za pisanje govora. Međutim, stvarno je reč o neverovatnoj omašci ,imajući u vidu da je to jedan od ključnih argumenata kojim se ne opravdava ponašanje Rusije na Krimu”, rekao je viši naučni saradnik Londonske škole ekonomije i političkih nauka i podseća da ta izjava još više začuđuje s obzirom da su se „događaji na Kosovu nedavno desili, a ne pre nekoliko decenija”.
I novinar britanskog “Ekonomista” Tim Džuda smatra da je u Obaminoj izjavi posredi “bizarna greška”, i da “nema potrebe izmišljati bilo kakve teorije zavere”
Analitičar Instituta Kejto u Vašingtonu Ted Gejlen Karpenter ocenio je Obaminu izjavu kao “žalosno izvrtanje istorije".
"Ta izjava predstavlja žalosno izvrtanje istorije, posebno kada se ima u vidu da su prvobitnu teritorijalnu amputaciju Kosova od Srbije 1999. g
odine sprovele SAD i njihovi saveznici u NATO, uz klimavu fasadu međunarodnog odobrenja posle samih događaja",naveo je Karpenter. Gerhard Šreder, bivši nemački kancelar, uzeo je u zaštitu Vladimira Putina u vezi sa intervencijom na Krimu. "Poslali smo naše avione u Srbiju koji su zajedno sa NATO bombardovali suverenu državu bez prethodne odluke Saveta bezbednosti UN".Oglasio se i Obrad Kesić, šef Predstavništva Republike Srpske u SAD, koji smatra da Obama nije upoznat sa situacijom na Kosovu i na koji način je proglašena njegova nezavisnost, odnosno da se sve to dogodilo za vreme demokratske vlasti u Beogradu koja je uživala veliku podršku i Evrope i Amerike.
Nenanmerna greška Baraka Obame
Kancelarija za Kosovo i Metohiju je tim povodom ističe da je Obamina izjava bez sumnje nenamerna greška ili posledica pogrešnog prevoda. Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine, pošto je parlament u Prištini, uz podršku Amerike i ostalih zapadnih država, usvojio deklaraciju koju su potpisali svi albanski poslanici. Jedini, i to neformalni, referendum na Kosovu održan je 1991. godine u organizaciji Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugove. Tada se, prema podacima DSK, za nezavisnost izjasnilo 99,87 odsto ljudi koji su glasali na referendumu. Srbi sa Kosmeta su bojkotovali akciju DSK, a srpske vlasti su referendum proglasile ilegalnim, ali nisu ometale njegovo održavanje. Kosovski referendum je održan posla definisanja "Kačaničkog ustava" godinu dana ranije, takođe na inicijativu Rugovine stranke, a tok glasanja nisu pratili međunarodni posmatrači. Odmah posle održavanja referenduma, kosovski Albanci su prvi put proglasili nezavisnost, ali je taj potez podržala samo Tirana.Na rezultate referenduma se, kasnije, niko nije pozivao kao na ozbiljan pokazatelj stanja na Kosovu, već je, kao podsećanje, bio deo fusnota nekoliko dokumenata, uključujući i onaj iz Rambujea. Referendum u organizaciji DSK u najvećoj meri su ignorisale i političke grupacije kosovskih Albanaca iz kojih je docnije nastao OVK
