HAG - U nastavku rasprave pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu zastupnici Srbije ocenili su danas da je hrvatska tužba protiv vlasti u Beogradu zbog navodnog genocida, "očigledno lažna" i "jednostrana".
Vejn Džordaš naznačio je da je Hrvatska ponudila "karikaturalnu priču o raspadu Jugoslavije i genezi nasilja koja počinje sa zlikovcem, kao u filmovima o Džejmsu Bondu, u liku (predsednika Srbije Slobodana) Miloševića koji, okružen saradnicima - (Vojislavom) Šešeljem i drugima - raspiruje vatru ekstremnog srpskog nacionalizma sa užasnim genocidnim posledicama".
- Problem je, međutim, što je Hrvatska iz te priče uklonila svaki trag Tuđmanovog (Franjo, predsednik Hrvatske) otrovnog režima... Nećete čuti ništa osim zaglušujuće tišine o Tuđmanovom izričitoj podršci fašističkoj NDH ili o njegovim razmatranjima "genocidnih promena" smišljenih da donesu "harmoniju u nacionalnu strukturu" - podvukao je Džordaš.
Po njegovom tumačenju, Hrvatska traži od najvišeg suda UN da "zanemari da su Tuđman i njegov režim eskalirali nasilje, podstakli plamenove etničke mržnje i ohrabrile hrvatske snage da progone srpske civile".
Tuđman bi, da je poživeo, bio optužen za ratne zločine, rekao je Džordaš, pozivajući se na izjavu nekadašnjeg zamenika glavnog tužioca Haškog tribunala Grejema Bluita. Srpski zastupnik rekao je da je "Tuđman sam želeo i izazvao ovaj strašni rat" kako bi "ustanovio nezavisnu Hrvatsku koju je očajnički želeo". Kao dokaz za to, Džordaš je citirao izjavu bivšeg ministra unutrašnjih poslova Hrvatske Josipa Boljkovca da su "1991. bili napadnuti Srbi i Jugoslavija, ne Hrvatska" i da je "Tuđman želeo rat po svaku cenu".
Na suđenju ratnom gradonačelniku Osijeka Branimiru Glavašu, optuženom za zločine na Srbima, Boljkovac je, po pravnom timu Srbije, 2009. rekao i da "rat nije bio nužnost, nego namera", te da su "po Tuđanovom konceptu, Srbi morali da nestanu iz Krajine". Tu izjavu Tuđmana, izrečenu na sastanku sa vojnim komandantima na Brionima 31. jula 1995, Srbija je više puta tokom rasprave označila kao ključni dokaz za svoju kontratužbu da su hrvatske vlasti i snage počinile genocid nad krajiškim Srbima tokom operacije Oluja, 4. i 5. avgusta 1995.
Po Srbiji, Tuđmanove reči potvrda su da je on imao "genocidnu nameru" da srpsko stanovništvo Kninske krajine delimično uništi.
Vilijam Šabas podvukao je danas u ime Srbije da je upravo u prepisu sastanka na Brionima, koji je sam Tuđman snimao, razlika između hrvatske tužbe i srpske kontratužbe.
- Kontratužba je izložila snažne i ubedljive dokaze da je napad na krajiške Srbe bio smišljen na najvišim nivou hrvatske države; da je bio izraz lične politike predsednika Tuđmana da eliminiše Srbe iz Krajine i naseli ceo region Hrvatima; da je ta namera izraz njegovog rasističkog pogleda na Srbe i druge", naglasio je Šabas.
S druge strane, Hrvatska se, zato što nema tako snažan i direktan dokazni materijal, oslanja na objedinjavanje "relativno malih i izolovanih incidenata" iz kojih nastoji da indirektno izvede "genocidnu nameru" srpskih vlasti i snaga.
U prepodnevnom delu današnje rasprave, zastupnik Džordaš dokazivao je i da, nasuprot tvrdnjama Hrvatske, ni u jednoj presudi Haškog tribunala srpskim političkim, vojnim ili policijskim zvaničnicima nije bilo utvrdeno da su imali nameru ili pokušali da unište Hrvate kao etničku grupu.
Podsetio je da je Tribunal u presudi bivšem lideru Republike Srpske Krajine Milanu Martiću utvrdio postojanje udruženog zločinačkog poduhvata, u kojem je učestvovao i predsednik Srbije Milošević, ali čiji cilj nije bio, kako su tvrdili hrvatski predstavnici, da se "uništi hrvatsko stanovništvo ubistvima i uklanjanjem" sa teritorije predviđene da su uđe u novu srpsku državu.
- Potpuno suprotno, utvrđeno je postojanje udrženog zločinačkog poduhvata u cilju deportacije i prisilnog premeštanja Hrvata, ali ne i njihovog uništenja - podvukao je Džordaš. Podsetio je i da su i Jovica Stanišić i Franko Simatović, koji su presudom Martiću označeni kao ključni učesnici u tom zločinačkom poduhvatu, bili oslobođeni krivice za zločine u Hrvatskoj na kraju suđenja pred Tribunalom.
Džordaš je odbacio i tvrdnju Hrvatske da tokom rata nije bilo borbi, već samo napada na nenaoružane civile i nevine žrtve. Dokaze o "dobro naoružanoj i motivisanoj hrvatskoj vojsci", izvedene u procesima pred Tribunalom, nazvao je "kristalno jasnim". I hrvatski istoričar Davor Maja, po Džordašovim rečima, ustanovio je, na primer, da je u Vukovaru u jesen 1991. bilo 5.000 hrvatskih boraca; da je ubijeno 1.200 vojnika JNA i 879 Hrvata, te da su hrvatske snage uništile 300 do 500 oklopnih vozila, 200 tenkova i do 25 aviona.
Komentarišući hrvatsku tvrdnju o 12.500 ubijenih Hrvata tokom sukoba u toj državi, zastupnik Srbije primetio je da je hrvatska delegacija propustila da naznači da je veliki broj žrtava pao u borbama. Džordaš je citirao hrvatskog demografa Živića po kojem je ubijeno 8.147 vojnika i oko 4.500 civila.
- Sve je to tragično i užasno, bez dileme. To se događa kada neodgovorni egomanijaci vode zemlje, koriste i zloupotrebljavaju svoja stanovništva isključivo za veličanje sopstvene ličnosti, u pokušaju da ostave trag u istoriji ... Ali, to nije genocid. Činjenice se ne uklapaju, ni zakoni se ne uklapaju. Niko, čak ni Hrvatska, stvarno ne veruje u to - zaključio je Džordaš.
Srbija će u popodnevnom delu rasprave ukazati na dokaze u prilog svojoj kontratužbi i izložiti završne argumente.
Hrvatska je tužbu protiv tadašnje SR Jugoslavije podnela u julu 1999, tvrdeći da su vlasti u Beogradu za vreme rata na hrvatskoj teritoriji 1991. počinile genocid nad Hrvatima. Srbija je u januaru 2010. sudu predala kontratužbu da su hrvatske vlasti i snage u avgustu 1995, tokom operacije Oluja, počinile genocid nad srpskim stanovništvom Kninske krajine.
Međunarodni sud pravde se u novembru 2008. oglasio nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije, posle rasprave u kojoj je srpski pravni tim tu nadležnost osporavao. Posle višestruke razmene pisanih podnesaka, glavna usmena rasprava pred najvišim sudom UN počela je 3. marta, a završiće se 1. aprila kada će Hrvatska imati priliku da još jednom odgovori na srpsku kontratužbu.
Rok za donošenje presude ne postoji, ali se očekuje da će je 17 sudija doneti do kraja ove godine. U tužbi protiv Srbije, Hrvatska tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida" zato što je "direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije".
Veliki broj građana Hrvatske je, navodi se tužbi, prognan, ubijen, mučen ili nezakonito zatvoren, a uništeno je i mnogo imovine. U prvoj verziji tužbe, Hrvatska je SRJ krivila i za egzodus Srba tokom i posle operacije Oluja u avgustu 1995, ali je taj navod kasnije povukla.
Zvanični Zagreb je tužbom zatražio da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati joj ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud. U kontratužbi, Srbija tvrdi da su hrvatske vlasti počinile genocid tokom operacije Oluja, u nameri da potpuno ili delimično unište krajiške Srbe kao etničku grupu.
Genocid je, kako se navodi u kontratužbi Srbije, počinjen ubistvima i nanošenjem ozbiljnih fizičkih i psihičkih povreda pripadnicima srpske zajednice, te namernim stavljanjem Srba kao nacionalne grupe u situaciju smišljenu na njeno delimično fizičko uništenje.
Alternativno, Srbija je od suda zatražila da Hrvatsku proglasi odgovornom za zaveru za počinjenje genocida ili za to što je propustila i propušta da genocid spreči i kazni.
