BEOGRAD - Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da bez snažne podrške bankarskog sektora srpskoj privredi nema ni zdrave ekonomije. Vučić je to rekao na sastanku sa predstavnicima 29 banaka u Palati Srbija, i dodao da ne postoji ništa važnije od razmene ideja.
Posle sastanka sa bankarima Vučić je otpočeo sastanak sa predstavnicima stranih kompanija, a nakon toga razgovaraće sa predstavnicima građevinskih firmi i domaćih kompanija. Cilj razgovora, kako je ranije najavljeno, jeste stvaranje boljeg poslovnog ambijenta za podsticanje investicija i ekonomskog oporavka i razvoja Srbije.
Vučić je objasnio da je cilj da se vidi kako i na koji način država može da pomogne bankarskom sektoru, a da banke srpsku privredu, posebno privatni sektor, doživljavaju kao uslov svog napretka i stvaranja profita.
Premijer je podsetio da će banke od države dobiti 60 miliona evra kako bi plasirale 1,2 milijarde evra subvencionisanih kredita za privredu.
On je naglasio da bi voleo da samo deset odsto od tog novca ode u refinansiranje već postojećih kredita.
"Znam koliki će pritisak biti na banke, ali za nas su najbitnija mikro, mala i srednja preduzeća, kako bismo podstakli ovo malo zdravog sektora privrede", rekao je Vučić i podsetio da je samo prošle godine država ubacila u privredu 330 miliona evra kroz subvencionisane kredite.
Izrazivši nadu da će banke sprečiti da povezane firme "pokupe taj novac", kao što se dešavalo ranije, Vučić je najavio razgovor predstavnika vlade i Narodne banke Srbije o tome šta još centralna banka može da uradi, ali i o referentnoj kamatnoj stopi koja je vezana za fiskalnu konsolidaciju.
Danas je najlakše govoriti samo o onome što je loše i što ne valja, primetio je Vučić i ukazao da je, s druge strane, važno i dobro da se razgovara i vidi šta je moguće učiniti zajedničkim naporima.
Premijer je ponovio da će usvajanje mera koje treba da doprinesu oporavku srpske privrede vlada odložiti do četvrtka, upravo da bi se čulo mišsljenje i predlozi, kako bankarskog sektora, tako i predstavnika stranih investitira, građevinske industrije i domaćih privrednika sa kojima će se tokom dana sastati.
On je podvukao da je cilj da se bankama obezbedi veći profit a da istovremeno privreda od toga ima korist i da ojača.
Ministar finansija Lazar Krstić je na sastanku izjavio da se nada da je ovo samo prvi u nizu sastanaka sa predstavnicima banaka i privrede i objasnio da nijedna pojedinačna mera sama po sebi ne rešava probleme ali da se većina tih mera prelama kroz bankarski sektor.
Bankarski sektor je, prema njegovim rečima, osnovni instrument za poboljšanje situacije.
Podsetivši da se država suočila sa problemima i predložila konkretne mere čiji je pravac jasan, Krstić je rekao da je vreme i za raspravu o nenaplativim kreditima, jer je potrebno da se pomogne preduzevćima koji su u problemima, a za sve to je preduslov razmena mišljenja sa predstavnicima banaka i privrede.
Banke spremne da privredi ponude i devizne kreditePredstavnici bankarskog sektora predložili su da se privredi, osim subvencionisanih dinarskih kredita sa kamatom koja bi iznosila pet odsto, ponude i dugoročni krediti u evrima sa kamatom od tri odsto.
Zvaničnici banaka su novinarima u Palati Srbija rekli da su sa predstavnicima vlade i Narodne banke obavljeni otvoreni i konkretni razgovori, koje ocenjuju kao veliki uspeh i odličan početak saradnje.
Razgovor je bio otvoren i posvećen konkretnim pitanjima, rekli su bankari novinarima najavljujući još jednu rundu razgovora s predstavnicima vlade i posebno istakavši da je pitanje poverenja ključno za ostvarivanje dogovora i realizaciju planova.
"Da naglasim da smo danas prvi put imali ovako otvoren i konkretan razgovor sa predstavnicima vlade i Narodne banke i mislim da je ovo jedan veliki uspeh i fenomenalan početak", rekao je predsednik Izvršnog odbora Erste banke Slavko Carić.
Na pitanje šta je predložio premijeru, Carić je pomenuo upravo dugoročne kredite u evrima, a ne samo subvencionisane u dinarima, kako je prvobitno bilo predloženo, a sve to kako bi pomoglo izvozno orijentisanoj privredi.On je naveo da je inicijalni predlog da kamatne stope za dinare budu pet odsto, a da je njegov predlog da za kredite u evrima kamata bude tri odsto, što je, dodao je, uzeto u razmatranje.
Predsednica Izvršnog odbora Banke Inteza Draginja Đurić rekla je da je raspoloženje svih banaka pozitivno, te da ostaje da se vidi koliko će banke taj pozitivan pristup primeniti kasnije u svojoj politici.
"Za sada je predloženo da se krediti odobravaju na rok od godinu i po dana uz grejs period od šest meseci, a ja lično više sam za to da krediti budu u dinarima. Na sastanku je bio primetan optimizam, a određeni su i rokovi u kojima bi određene poslove trebalo završiti", rekla je Đurić ne precizirajuići o kojim je rokovima reč "jer su i prethodne vlade davale rokove pa ih nisu poštovale".
"Sastanak je, za razliku od nekih sličnih ranije, izuzetno produktivan, ocenio je predsednik Izvršnog odbora AIK banke Vladimir Čupić, pomenuvši da je bilo reči i o propisima koji su u domenu Narodne banke i Ministarstva finansija.
"Dogovorili smo se i da na višem stepenu saradnje analiziramo predloge zakona što je izuzetno dobro", rekao je Čupić izrazivši zadovoljstvo i pristupom i načinom na koji je sastanak vođen.
Poručivši da je u Srbiji situacija izuzetno teška, da je "đavo odeno šalu", te da se ubuduće sve mora raditi timski, Čupić je istakao da nije reč o esnafskim pitanjima već o sudbini svih."Mi smo svi u istom čamcu i ako budemo u situaciji da jedan vesla napred a drugi nazad nećemo nikuda stići" poručio je Čupić.
Predsednik Upravnog odbora Sosiete Ženeral banke Goran Pitić smatra da je bitno da se odrede rokovi i dodaje da su već sada dogovorene neki potezi koji bi uticali na efekte mera za povećanje likvidnosti i koji se odnose pre svega na otklanjanje prepreka koje su opterećenje za banke, poput rezervisanih sredstava, a što je moguće relaksirati…
Na narednom sastanku razgovaraće se o zakonima o stečaju, izvršnom postupku, o hipoteci, zakonu o zalogu, najavio je Pitić.
"Mislim da su premijer i njegovi saradnici shvatili da je ključna obnova poverenja koje je nedostajalo. Nisu kamatne stope u suštini najveći problem srpske privrede već poverenje da ono što se radi ima dugoročnu održivost i da to može da pokrene investicione aktivnosti", rekao je Pitić.
