BEOGRAD - Ambiciozni, ali ostvarljivi planovi, surove reforme, boljitak za radnike, sumrak za neradnike, diplomatija u petoj brzini i pustoš koju su ostavile poplave - tako bi se u najkraćem moglo sažeti prvih sto dana vlade, koju od kraja aprila vodi premijer Aleksandar Vučić.
Premijer je, startujući, obećao da će sve što je planirano biti ispunjeno do 4. avgusta, izuzev manjih plata u javnom sektoru, i ovih se dana svode računi, a sva je prilika da će obećano biti i - ispunjeno.Kakav je do sada rezultat - svako može da sudi pojedinačno, ali, Srbija je definitivno ušla u vrtlog reformi, istina burno, jer je na startu zaplet izazvao Zakon o radu motivisan namerom premijera da dovede stvari u red, a s obzirom da nas je nered i doveo do ivice bankrota.
Da Srbija neće bankrotirati, premijer nas je nedavno ponovo uveravao, pri tome čvrsto rešen da tako kako je zakonski upristojen radni okvir moraju da se urede i drugi segmenti - privatizacija, planiranje, gradnja, stečaj, reforma javnog sektora, podsticanje privatnog, a na kraju svega, tamo negde 2017, obećao je, doći ćemo u situaciju da kažemo da smo smanjili javni dug, da smo izašli iz fiskalne krize i da živimo bolje.
Vučić je planove i ljude s kojima namerava da ih ostvari predstavio pred poslanicima i građanima 27. aprila. Već sutradan, po izboru nove vlade, takoreći prvog dana njenog mandata, u Beograd je stigla Ketrin Ešton, za Srbiju je to bila velika čast i dobar znak, a Vučić je zahvalio Eštonovoj na toj pažnji, ali i izrazio očekivanje da EU pomogne Srbiji na putu ka punopravnom članstvu.
U prvih sto dana vlade premijer se sastao sa gotovo svim najvažnijim međunarodnim zvaničnicima, od nemačke kancelarke Angele Merkel, do premijera i predsednika Rusije, Vladimira Putina i Dmitrija Medvedeva.
A u Beograd je, 5. maja, stigao komesar za proširenje Štefan File, kome je premijer predstavio srpski plan napredovanja ka EU.
Prvu zvaničnu posetu nekoj zemlji u svojstvu premijera Vučić je imao 13. maja - u Sarajevo je, na razgovor s predsedavajućim predsedništva Vjekoslavom Bevandom, došao, kako je rekao, kao prijatelj.
Nažalost, već 14. maja, Srbiju je zadesila katastrofa i, umesto da punim zamahom krene u reforme i oživljavanja privrede, zemlja se početkom maja našla poplavljena, bujice katastrofalnih razmera nanele su građanima ogromne nevolje - izgubljeni su ljudski životi, a materijalna šteta je procenjena na milijardu i po evra. Evakuacija ljudi počela je 14. maja, 15. maja vlada je proglasila vanredno stanje u zemlji, ono je ukinuto 23. maja, a u međuvremenu evakuisani su čitavi gradovi, Šabac i Mitrovicu branili su i dobrovoljci, a stradali su Obrenovac, Ub, Krupanj...
Vojska, teritorijalna odbrana i dobrovoljci branili su gradove od Save, Morave, ali i od bujica koje su neviđenom silinom rušile sve pred sobom. Evropa, ali i prijateljske države iz celog sveta Srbiji su od početka nevolja slali pomoć, građani su pokazali neverovatnu solidarnost, a na donatorskoj konferenciji, koju je inicirao srpski predsednik Tomislav Nikolić, prikupljeno je u Briselu 16. juna 995 miliona evra najpovojnijih kredita i slobodnih sredstava evropskih fondova.
Ipak, tri četvrtine štete moraćemo da pokrijemo sami, a Srbija se nakon poplava polako vraća u normalu, uz proocenu komesara EU za regionalnu saradnju Johanesa Hana da će Brisel u situaciji s poplavama tretirati Srbiju kao državu članicu i da bi za godinu dana u poplavama pogođenim područjima ponovo sve moglo da bude dovedeno u red.Konačno, premijer je vise puta ponovio obećanje da će svi koji su ostali bez kuća dobiti krov nad glavom do septembra.
Diplomatska aktivnost i na domaćem i na terenu Evrope bila je izuzetna u prethodna tri meseca, a u taj su se posao uključili gotovo svi ministri u Vučićevom kabinetu. Za Srbiju posebno značajne bile su posete premijera Berlinu, gde je 11. juna imao susret s kancelarkom Angelom Merkel, ali i s nemačkim privrenicima koje je pozvao da ulažu u Srbiju, uz obećanje da će vlada planira da sprovede u narednom periodu mere koje će poboljšati poslovni ambijent.
U Moskvi se Vučić 8. jula sastao s predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom.Te dve posete učvrstile su Srbiju na karti Evrope kao pouzdanog partnera u političkim, ali i ekonomskim razmerama.S Rusima smo, pored toga, "ispeglali" neke odnose u vezi s Južnim tokom, gasom, izvozom, ostalo je da se regulišu još neka manja, tehnička pitanja.
Izuzetno značajna bila je i poseta premijera Vučića Francuskoj 3. jula, pre svega njegov razgovor s tamošnjim premijerom Manuelom Valsom i ministrom ekonomije, privrednog oporavka i digitalne ekonomije Arnom Monteburom. Sastao se i sa predstavnicima najvećih francuskih kompanija okupljenih u udruženju MEDEF (Mouvement des entreprises de France) i uputio poziv francuskim kompanijama da u što većem broju investiraju u Srbiju.
Početkom juna premijer je bio u poseti Austriji, gde se susreo sa predsednikom te zemlje Hajncom Fišerom, ministarka bez portfelja zadzžena za evrointegracije Jadranka Joksimović s direktorom Direktorata za proširenje Evropske komisije Žanom Erikom Pakeom, a potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović sa ambasadorom Slovačke Janom Varšoom.
Master plan projekta "Beograd na vodi" predstavljen je 27. juna, uz zahvalnost investitorima iz Ujedinjenih arapskih emirata, a dan kasnije promovisan je čitav jedan novi grad - Andrićgrad, a povodom 100. godišnjice Sarajevskog atentata, ali i sećanja na velikog nobelovca Ivu Andrića, što su zajedno upriličile Srbija i Republika Srpska, a po ideji reditelja Emira Kusturice.
U prethodna su tri meseca pojedine firme koje godinama tavore dobile bar neku nadu da se mogu izvući iz krize, pa je tako ministar privrede Dušan Vujović ohrabrio radnike Pirota i Prvog maja da će ih država podržati sa oko 6,6 miliona dinara, premijer je saopštio da će Air Serbia od iduće godine leteti direktno za SAD, a ministarka bez portfelja Jadranka Joksimović i državni sekretar za evropske poslove Ministarstva spoljnih poslova Francuske Arlem Dezir najavili su u Beogradu intenziviranje saradnje dveju zemalja.
Poseta Vučića Nemačkoj krajem juna bila je izuzetno korisna, Srbija je dobila pohvale za dijalog s Prištinom, bolje odnose sa susedima, ekonomske i druge reforme.Imali smo zajedničku sednicu vlada Srbije i Mađarske, modernizovaćemo prugu Subotica - Segedin - Baja, a ministar prosvete Srđan Verbić u Briselu je potpisao dokument o priključenju Srbije novom okvirnom programu Evropske unije za istraživanje i inovacije Horizont 2020.
Reforme i u policiji - najpre smena svih načelnika, a zatim i velike akcije suzbijanja kriminaliteta, hapšenja za pljačku državne imovine i koruciju su nastavljena, otkrili smo i ko je najveći diler droge već dve decenije na Balkanu, a živeo je mirno, sve do sada, u sred Beograda. Dobili smo i savremenu laboratoriju za funkcionalnu genetiku, a zahvaljujući zajedničkom HETIP projektu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i EU za unapređenje visokoškolskih ustanova u Srbiji uloženo 30 miliona evra.Ovo se burno tromesečje završilo još burnijom raspravom o izmenama Zakona o radu, koje su konačno prošle i skupštinsku overu, a iz dalje je bitke sa finansijama izašao ministar Lazar Krstić.
Zakon je dobar signal investitorima da ulazu u Srbiju, omogućiće više radnih mesta i stvoriti bolji poslovni ambijent.Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, Nemačke i Francuske formirala su radnu grupu koja će se baviti pitanjima koja su od velikog značaja za Srbiju i njene građane. Završava se baza podataka osoba sa invaliditetom, a prilikom posete ministra odbrane Bratislava Gašića Austriji tamošnji je ministar Geralt Klub inicirao uspostavljanje centralnoevropske jedinice za pomoć u elementarnim nepogodama.
U međuvremenu, za građane pogođene poplavama u Obrenovcu je počela gradnja prvih 10 stambenih objekata, useljenje je za dva meseca, a obećanje premijera ostaje - do oktobra će biti izgrađeno 600 do 800 potpuno novih kuća, (stambenih jedinica), taman koliko je nestalo u poplavama.
U toku je usvajanje drugog seta reformskih zakona - o privatizaciji i o stečaju, kao i medijskih zakona.Takođe, otvoren je "dosije Javna preduzeća", prvim smenama direktora.Premijer Vučić je nedavno crtu pod 100 dana rada podvukao porukom:
"Neću stati, nema odstupanja od reformi ni za jotu".
