BERLIN - Srpski premijer Aleksandar Vučić započeo je danas posetu Berlinu razgovorom sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, što je njihov treći susret u poslednja tri meseca.
Do ovog, najnovijeg sastanka s kancelarkom Merkel došlo je iznenada, na njen poziv, a neposredno uoči planirane posete premijera Berlinu, radi sastanaka u Bundestagu i predavanja na Evropskom forumu Konrad Adenauer fondacije.
Poslednji put Vučić i Merkelova sreli su se na Samitu o zapadnom Balkanu u Beču, krajem avgusta. Premijer Vučić je uoči susreta istakao da će biti reči o evropskim integracijama Srbije i migrantskoj krizi.
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas u Berlinu da je uverena da će najnoviji sporazumi u dijalogu sa Prištinom dati "važan impuls napretku Sbrije u evropskim integracijama", a premijer Srbije Aleksandar Vučić izrazio nadu da će poglavlja biti otvorena još u toku ove godine.
Merkelova i Vučić su to rekli novinarima posle susreta u Berlinu, a potom su nastavili razgovore. Kancelarka Merkel je istakla da je najnovjim sporazumima napravljen suštinski napredak, čime je stvorena situacija koja značajno doprinosi miru na zapadnom Balkanu. "To su hrabre odluke koje su donete od strane Prištine, ali posebno od strane Beograda", istakla je ona na konferenciji za štampu povodom sastanka sa premijerom Srbije.
"Verujem da će ti rezultati dati važan impuls napretku Sbrije u EU", istakla je ona.
Kancelarka je izrazila zadovoljstvo što posle kratkog vremena ima ponovo priliku da razgovara sa Vučićem, koji je, kako je dodala, doputovao u Berlin da bi Bundestagu, to jest pred Odborom za EU, govorio o rezultatima reformi koje je preduzela njegova vlada.
Merkelova je podvukla da je Srbija suočena sa velikim izazovom talasom izbeglica. "Srbiju, iako nije članica EU, ali je činjenica da izbeglice u tu zemlju dolaze iz jedne države članice, i potom ponovo ulaze na tlo EU, posebno pogađa ovaj problem", rekla je Merkel.
Ona je dodala da, imajući u vidu probleme Srbije, mora prijateljski razgovarati sa srpskim premijerom o zajedničkom delovanju. Što se tiče lažnih azilanata iz regiona zapadnog Balkana, Merkelova je kazala da postoji saglasnost sa Srbijom da je ona, kao zemlja kandidat, bezbedna država i da njeni građani nemaju pravo na azil, ali i da će se činiti sve da mladima u Srbiji bude data perspektiva. Srpski premijer kazao je da će o evropskim integracijama danas govoriti u Bundestagu i u Konrad Adenauer fondaciji, i da očekuje što pre otvaranje poglavlja.
"Mi se nadamo da će poglavlja biti otvorena još u toku ove godine. Obavili smo teške zadatke, a obavljaćemo ih i u budućnosti", naglasio je on.
Kada je reč o lažnim azilantima, Vučić je rekao da je Srbija saglasna sa programom nemačke kancelarke koji je najavljen, a koji predviđa smanjenje finansijske pomoći podnosiocima molbi za dobijanje azila. S tim u vezi je najavio da će Srbija doneti zakon da oni koji traže azil, a ne dobiju ga, jer su lažni azilanti, neće moći da očekuju socijalnu pomoć u našoj zemlji. To će, prema njegovim rečima, drastično smanjiti broj azilanata iz Srbije. U vezi izbegličke krize Vučić je ocenio da je to najteže pitanje za celu Evropu, koje nije lako ni za Srbiju.
VOn je ukazao da postoje ekonomske izbeglice a to su lica iz Pakistana i Avganistana, i izbeglic ekoje beže od rata u Siriji i Iraku, koji čine 70 odsto izbeglica u Srbiji. Srbija se, kako je podvukao, ponašala odgovorno i evropski.
Iako nije prva zemlja na čije tlo su kročili u Evropi Srbija je prva koja je registrovala i pružila medicinsku pomoć izbeglicama, kao i medicinsku intervenciju onima kojima je bila potrebna. Srbija je, kako je naglasio, zemlja koja čeka konačan odgovor EU."Za nas to nije problem Nemačke, ili bilo koje pojedinačne zemlje ili EU, već cele Evrope. Mi smo spremni da sarađujemo sa svim zemljama EU i da svoj deo odgovornosti ponesemo po tom pitanju", kazao je Vučić izrazivši uverenje da će Srbija biti zemlja pružiti ozbiljnu pomoć EU.
"Verujem u datu nemačku reč"
On je, pre nego što je stigao poziv kancelarke, izjavio da je Srbija ispunila sve "tvrde, teške" uslove za otvaranje poglavlja sa Evropskom unijom, te da računa i veruje u datu "nemačku reč" da će se to i dogoditi. "Nikoga ništa neću da molim. Reći ću da je Srbija zaslužila, posle pregovora u Briselu, da dobije otvaranje poglavlja i to i očekujem do kraja godine", kazao je Vučić.
Nakon sastanka sa nemačkom kancelarkom, premijer će se, u Bundestagu, obratiti Odboru za EU, gde će govoriti o uspešnim reformama koje je sprovela srpska vlada.
Reformski napori, čije uspehe je potvrdio i MMF izmenom svoje prognoze privrednog rasta sa negativnog na pozitivni, pohvalili su i mnogi političari evropskih zemalja.
Isto tako i ophođenje Srbije prema izbeglicama naišlo je na pohvale mnogih evropskih zemalja, a tako i Austrije i Nemačke. Takođe Vučić će održati govor na Evropskom forumu Konrad Adenauer fondacije, na temu "Srbija u Evropi".
Merkelova: Nemačku će promeniti izbeglice
Nemačku će promeniti ogroman priliv izbeglica, ocenila je danas nemačka kancelarka Angela Merkel i obećala da će učiniti sve da te promene za zemlju budu "pozitivne". "Ono što danas živimo jeste nešto što će nastaviti da nas okupira narednih godina, da nas menja, i želim da ta promena bude pozitivna i mislimo da ćemo u tome uspeti", rekla je Merkelova novinarima u Berlinu. Kancelarka je izrazila zadovoljstvo zbog toga što je Nemačka za mnoge ljude postala "zemlja nade. "To je nešto vrlo dragoceno, to nije bilo uvek tako, ako pogledamo našu istoriju", rekla je ona. ; Merkelova je apelovala na EU da uloži zajednički napor u rešavanju izbeličke i migrantske krize. "Samo ćemo uz evropsku solidarnost ispuniti zadatak", ocenila je nemačka kancelarka. ;Na istoj konferenciji za novinare, vicekancelar Zigmar Gabrijel rekao je da ; "Nemačka, Austrija i Švedska ne mogu da budu jedine zemlje koje će prihvatiti izbeglice". Vlada Nemačke saopštila je da će sledeće godine izdvojiti šest milijardi evra za pomoć za nekoliko stotina hiljada izbeglica koje će, kako se procenjuje, doći u tu zemlju. U Nemačkoj se do kraja godine očekuje oko 800.000 izbeglica koje beže od rata i siromaštva. Francuski predsednik Fransoa Oland najavio je danas da će njegova zemlja prihvatiti 24.000 izbeglica, kao i da su se on i Angela Merkel dogovorili o mehanizmu ili ključu raspoređivanja migranata u Evropi. Mađarski premijer Viktor Orban je rekao, međutim, da nije spreman da se uključi u taj plan i postavio pitanje kako uopšte može sistem kvota EU za migrante da bude uspešan.
