Zamislite da predsednik francuske akademije nauka izađe nonšalantno u javnost sa stavom da bi trebalo Korzika i Baskija da se otcepe od Francuske Republike.
Ili, zamislite da prvi čovek španske akademije nauka na televiziji ili radiju istupi sa ličnim promišljanjem da bi Katalonija trebalo da se odvoji od njegove države, a uzgred i da podrži francuskog kolegu iz akademije.
Ne bi njih dvojica, u tim modernim evropskim državama, sa takvim stavovima mogli ni da se kandiduju za predsednike akademija, a kamoli da to i postanu.
Predsednik Akademije nauka nema pravo na svoj lični stav ukoliko je taj stav – odustajanje od dela teritorije na kojoj je rođena država, jezik, vera, kultura.
Predsednik SANU Vladimir Kostić sa lapidarnom lakoćom odrekao se mesta rođenja naše zemlje. Odrekao se tako i mesta vlastitog rođenja, pokazavši da ni sam ne zna da je rođen na Kosovu.
Ne zna da je pogrešna adresa koja mu piše u ličnoj karti.
Predsednik SANU odrekao se mesta rođenja naših najlepših pesama, naših najlepših devojaka, naših najleših mitova, naših najlepših osobina.Može Kostić da se odriče svoje očevine, dedovine i babine lule, ali nema pravo na ove „širokogrude gestove“ poklanjanja sopstvene države.
Kao što nema pravo da nakon ovakve izjave ostane na čelu Akademije.
Kostić govori da bi Srbija trebalo sa elementima dostojanstva da se povuče sa Kosova.
Akademik bi trebalo, ako ima časti, sa elementima dostojanstva da napusti čelo SANU.
(Autor: Siniša Kovačević)
