Taj novac, dodala je, ne mora biti samo iz budžeta, nego iz različitih izvora, kao što su strane investicije.
"Govorimo zapravo i o novoj vrsti ekonomije i industrije koja se naziva kružna ili cirkularna ekonomija", rekla je Miščević i dodala da se otpad kasnije ponovo može recikliranjem preraditi i koristiti.
Prema njenim rečima, promena svesti naroda je nešto što je najteže postići, a evropske države su svoje strukture gradile vekovima da bi došlie do današnjih evropskih standarda - demokratije, zaštite ljudskih prava, životne sredine.
"Ali nije samo dovoljno napisati zakone, mi ih moramo početi osećati svojima, svojom obavezom i to je mnogo teško postići i zato je to posao za čitavo društvo, a ne samo za državu", rekla je Miščević.
Ona je navela da će u ponedeljak biti prvi tehnički sastanak nakon otvaranja poglavlja 32 za finansijski nadzor, a to je dogovor o tome koji će biti sledeći koraci, o tempu postizanja standarda u toj oblasti.
"Imamo i video konferenciju vezano za poglavlja 23 i 24, sa namerom da ih otvorimo što je pre moguće, a čuli smo spremnost Holandije, koja preuzima predsedavanje EU od 1. januara, da zaista radi sa nama da se ta dva poglavlja, ali i još neka otvore naredne godine", rekla je Miščević.
Šefica srpskog tima za pregovore sa EU je zaključila da je agenda Srbije ambiciozna, ali i da ima puno ljudi koji sa mnogo energije rade na tome.
