Kako god se to kasnije tumačilo, 5. oktobar je bio istorijski događaj, kaže Protić. Međutim, kako navodi, ocena nije dobra i ne može da bude prelazna. "Suviše je mnogo promašaja i grešaka, suviše obećanja pre toga, 5. oktobar je ostao nedorečen".
Ipak, kaže, postoje dva važna rezultata.
Prvi je da je Srbija postala istinski demokratska država, što pre toga nije bila, što znači da se sa vlasti dolazi i odlazi voljom građana, ističe Protić. On podseća da je do revolucije i došlo zbog izborne krađe, što nije bio slučaj samo sa tim izborima, već i sa ranijim.
Drugi rezultat je, navodi, politika koja se i danas vodi i koja je vođena ovih 15 godina.
Svaki događaj u istoriji od kog su ljudi očekivali preokret, postaje jedna kontroverzna stvar, a 5. oktobar nije mogao više nego što je učinio, kaže istoričar.
"Prepreka 6. oktobra je bio Koštunica"
Na konstataciju da se "6. oktobar" zapravo nikad nije ni desio, kaže da je očigledno da to nije bilo moguće da se uradi: "Ja sam se za to zalagao i bio sam obeležen kao jedan od "jakobinaca", što mi je i danas kompliment".
Kako navodi, otpori tome su bili jaki. Trebalo je napraviti kompromis između postojećih vlasti, koje smo tamo zatekli, i novih vlasti, dodaje.
Protić kaže da su imali teškoću da se stvari seku u korenu, što je podrazumevalo da se Ustav, čitav niz procedura, zakona, istitucija izmeni. Prepreka tome je bio Vojislav Koštunica, smatrao je da bi posledice toga bile strašne, da bi izazvale krvoproliće, dodaje.
Protić kaže da je on bio među onima suprotnog mišljenja, ali da je pobedila Koštuničina strana. Ostali smo ograničeni u poretku u kom praktično živimo i danas, dodaje.
"Petooktobarci su pali na ispitu, ali naša politika je pobedila. Mi, izgleda s pravom, nismo imali dovoljno snage, čvrstine, vizije da tu politiku izvedemo do kraja... I došli su naši protivnici, koji danas vode našu politiku s prilično uspeha, mora da se prizna", kaže Protić.
"Otišao je Đinđić, ali je njegova politika pobedila... Ta politika je pobedila i vlada i danas - vlada ono u šta smo verovali, i šta smo mislili...", kaže jedan od članova nekadašnjeg DOS-a.
Protić kaže da ono što je pobedilo, u smislu ideje 5. oktobra, pobeđuje i danas: "Naši protivnici su prešli na našu stranu, politika koju danas vodi Srbija odgovara politici koju smo zastupali 5. oktobra i posle".
"Opozicija deluje izgubljeno, nema ljude ni čvrste ideje"
Današnja opozicija, prema njegovom mišljenju, deluje izgubljeno, jer sada ne zna šta da zastupa. To je zbog toga što je opozicija nasledila politiku DOS-a, a koju danas vode i njihovi politički suparnici, kaže Protić dodajući da opozicionari ne mogu sada da nađu svoju politiku.
Opozicija ne može da pronađe doboljno jake i čvrste ideje kojima bi se suprotstavila vlasti, a bojim se da nema ni dovoljno jakih ljudi, kaže Protić. "Neuporedivo koliko smo tada imali goru situaciju, a koliko bolje ljude", dodaje.
"Srbija ka EU ide brzinom puža"
Upitan da li Hrvatska može da oteža put Srbije u EU, kaže da ne misli tako, i da se Srbija ka Uniji 15 godina kreće brzinom puža.
"EU je jedno dobrovoljno društvo gde se ulazi dobrom voljom, gde postoje pravila koja su članice postavile zemljama koje žele da uđu... Dosta dugo Srbija se ponaša kao da ona traži od EU da njoj prilagodi uslove, koje je odredila za Srbiju. Nije EU dužna da prema svim zemljama kandidatima ima iste uslove", kaže Protić.
Kako dodaje, da li Srbija treba ili ne treba da uđe u EU je suštinsko pitanje. Prema njegovom mišljenju - treba. "Da je Srbija Norveška, ja bih rekao da ne treba, da je Danska, ja bih rekao da izađe… Ali, pošto je Srbija ophrvana unutrašnjim problemima, ona ne može sama... Ne možemo sami da se uredimo..."
Kako kaže, dokazali smo to. Ali, kako dodaje, nismo jedini, "i svima sa ove strane treba tutor, zato hrle u EU"."U tom pogledu je potrebna pomoć sa strane, sami nismo sposobni za to, voleo bih da Srbija može samu sebe da unapredi i uredi, i dovede u red, ali uverio sam se da je to nemoguće", zaključio je Milan St. Protić.
