Vođa radikala postupak pred Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju (ICTY) iskoristio je za ismevanje haškog suda i opstruiranje postupka u kojem mu se sudilo za ratne zločine.
Finansiranje odbrane
Šešelj se sa sudijama svađao oko finansiranja svoje obrane, tražio njihovo izuzeće zbog pristranosti a sebe nazivao "najvećim neprijateljem haškoga suda". Iako profesor prava na beogradskom univerzitetu, Šešelj je sabotirao suđenje tvrdnjama da ne razume optužbe jer mu je uskraćena pravna pomoć.
Tražio odštete, pisao na ćirilici
Tvrdio je da mu sud na ime troškova odbrane duguje 1,4 miliona evra, tražio da mu Sud isplati odštetu od 12 miliona evra zbog dugotrajnog pritvora najavljujući da će u slučaju "odugovlačenja s isplatom" svoj odštetni zahtev uvećavati do iznosa od sto miliona evra. Šešelj je neumorno pisao zahteve sudu i dogurao do više od 500 rukom pisanih podnesaka na ćirilici.
Ja vama da ustanem?
Prilikom izricanja presude za nepoštovanje suda, na zahtev sudije da ustane, Šešelj se upitao zašto bi on ustajao njima, posle čega je presuda pročitana dok je sedeo.
"Hrana koju ni svinje ne bi jele"
Sudijama je prigovarao da u pritvoru dobija "hranu koju ni svinje ne bi jele" pa se zato hrani konzervama i čokoladom od kojih se ugojio, a nije se ustručavao da donese pritvorski ručak u sudnicu tražeći od predsedavajućeg da ga primi kao dokaz ili makar proba.
Tužio Karlu del Ponte
Suđenje je iskoristio i za sukobljavanje s tužilaštvom, za koje nije birao reči, pa je tako i podneo zahtev za pokretanjem postupka protiv bivšeg glavnog tužioca Karle del Ponte i njenih saradnika zbog navodnih pritisaka na svedoke.
Očekivao doček kraljice, na aerodromu ga uhapsili
U završnim rečima sudijama je ironično 'otkrio' kako se nije dobrovoljno predao nego je u Hag doputovao kako bi realizovao zajednički projekt s holandskom kraljicom, ali u tome je onemogućen zbog hapšenja na aerodromu gde ga je umesto počasne garde i intoniranja himni, koje je očekivao, dočekalo stotinak policajaca.
Završna reč
U završnim rečima uspeo je da sudskom veću pročita skoro čitavi tekst Marseljeze. Iako je istakao da nema pravnih osnova za osuđujuću presudu Šešelj je na kraju završnih reči sudijama prevođenim predsedavajućim Žan Klod Antonetijem poručio da je u skladu s očekivanjima "gazda suda" u njegovu slučaju doživotna kazna zatvora primerena. Nakon toga zatražio je ukidanje pritvora i najavio da iz Haga ide "direktno u slavu".
Obaveštajne službe kontrolišu rad njegovog srca
Tokom boravka u pritvoru ugrađen mu je defibrilator zbog srčanih tegoba a na kraju je na privremenu slobodu pušten zbog raka debelog creva koji je metastazirao na jetru. Svoje zdravstveno stanje iskoristio je kao povod za iznošenje tvrdnji da američka, britanska i francuska obaveštajna služba već godinama "upravljaju njegovim zdravljem" te da sumnja da se talasima utiče na rad njegovog srca.
Zbog njegovih tvrdnji da ga truju u pritvoru sud je proveo testove krvi na 2.000 potencijalnih otrova koji su svi bili negativni.
Na njegov zahtev izbačen sudija Frederik Harhof
U svom obračunu sa sudom uspeo je 2013. kada je, na njegov zahtev, iz veća izbačen sudija Frederik Harhof zbog pristranosti. Šešeljeva presuda trebalo je da se objavi još 30. oktobra 2013. ali je njeno izricanje odloženo zbog isključenja Harhofa. Novom sudiji trebalo je gotovo godinu i po da prouči predmet.
Više puta osuđivan zbog nepoštovanja suda
Uz glavno suđenje za ratne zločine protiv Šešelja su vođena i tri suđenja zbog nepoštovanja suda u kojima je osuđen na 15 meseci, 18 meseci i dve godine zatvora jer je objavljivao poverljive podatke iz predmeta.
(Fena)
