"Kod mnogih u BiH godinama preovladava uverenje da spor protiv Srbije treba obnoviti, a rok za to ističe februara 2017. godine", rekao je Varadi, koji je zastupao Srbiju u sporu BiH protiv Srbije po tužbi za genocid. On je dodao da, prema pravilima Međunarodnog suda pravde, pred kojim bi se vodio spor BiH protiv SRJ, odnosno Srbije, apsolutni rok u kom može da se pokrene revizija je 10 godina od izricanja presude, koja je saopštena 26. februara 2007. godine.
"Ništa što stoji u presudi Karadžiću nema uticaja na mogućnost da BiH pokrene reviziju postupka protiv Beograda. Potvrđeno je da je u Srebrenici bilo genocida, što je već ranije odlučio i MSP, uz konstataciju da se on ne može pripisati Srbiji. To što je genocid pripisan Karadžiću, ne znači da može da se pripiše Srbiji", ističe Varadi.
On, osim teoretske, ne vidi realnu mogućnost da bi BiH mogla da iskoristi rok, i u narednih 11 meseci obnovi spor protiv Srbije. Advokat Novak Lukić, koji je bio član srpskog pravnog tima pred MSP u sporu između Srbije i Hrvatske, takođe ne veruje da će se BiH uopšte upuštati u tu priču i smatra da u presudi bivšem predsedniku RS apsolutno nema elemenata za pokretanje revizije.
"Njom je obrazloženo da Milošević, Stanišić i Simatović nisu bili deo zajedničkog zločinačkog poduhvata za sedam opština u BiH. A što se tiče Srebrenice, ona je već bila predmet analize, Srbija je po tužbi oslobođena i novih činjenica nema", rekao je Lukić.
On dodaje da, ukoliko bi BiH zatražila reviziju postupka, Sud bi prvo odlučivao o tome da li je revizija osnovana, a zatim bi ponovo razmatrao odgovornost Srbije. Kada bi se do novih relevantnih podataka došlo posle 26. februara 2017. obnavljanje postupka ne bi bilo moguće.
(Tanjug/Večernje novosti)
