"Ustav predviđa sastav ta dva tela - Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva - gde imate upliv politike i to se želi izbeći novim ustavom", rekao je Antonijević na okruglom stolu "Šta nas čeka u poglavljima 23 i 24", održanom u Pres centru Tanjuga.
Antonijević kaže da će se zato na tome raditi i da je veliki deo poglavlja 23 vezan za pravosuđe, omogućavanje građanima da imaju identične presude za identična činjenična stanja, bez obzira na mesto stanovanja, a, kako je istakao, da se i ne govori o brzini rešavanja slučajeva.
Kako je rekao, civilne organizacije, koje su želele da se uključe u proces, podelile su se po poglavljima, zavisno od toga ko ima kakvu ekspertizu, kao i da su tu i organizacije koje su takođe stručne, strukovna udruženja i na taj način je, smatra Antonijević, napravljen tim za brzo reagovanje, koji će moći da signalizira kada neka tačka iz akcionog plana nije sprovedena.
"Bitno je da vidimo kako se sprovode zakoni koji su usvojeni. Tu će se, kroz konkretne primere i akcije, videti i snaga civilnog društva, svih koji su uključeni u proces. Imamo podršku univerziteta i ljudi koji se polako bude i žele da budu uključeni u sve", rekao je Antonijević.
Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Bojan Elek rekao je da se poglavlje 24 odnosi na to "tvrdo pravo", i da je veoma različito od poglavlja 23, ali je istakao da je odgovorna, profesionalna i nezavisna policija zaista suština i da je ne treba izgubiti u moru "štikliranja" šta je ispunjeno, šta ne.
"Da li će jedan akcioni plan napraviti takvu Srbiju- moje iskreno uverenje je da neće, ukoliko ne postoji vera u ideju da nam je sve to potrebno. Ako verujemo u to, zaista ćemo raditi na tome", rekao je Elek.
Dodao je da postoji 10 politika, više od 300 strana Akcionog plana za poglavlje 24, te da je to jako tehnički proces, u čije sprovođenje je uključeno više od 70 institucija, te da postoji nekoliko instanci za praćenje napretka - unutar pregovaračke grupe, u vladi, u Evropskoj komisiji i pomenuo da čak i parlamenti nacionalnih država imaju pravo da se izjašnjavaju.
Okrugli sto "Šta nas čeka u poglavljima 23 i 24" održava se u okviru projekta Centra savremene politike i Fondacije Konrad Adenauer "Prema Evropi".
Šef pregovaračkog tima Srbije za pristupanje Evropskoj uniji Tanja Miščević izjavila je danas da će početkom septembra Srbiju posetiti Misija iz Brisela koja će razjasniti kako će izgledati sistem izveštavanja o napretku Srbije u otvorenim poglavljima 23 i 24.
Nemoguće je da neka država postane nova članica Evropske unije, pre novog budžetskog perioda EU 2021. godine, izjavila je danas šefica pregovaračkog tima Srbije za pregovore sa EU Tanja Miščević.
"To je prosto pravilo i dalje od toga ne može", rekla je Miščević i dodala da se ne bi bavila računanjem kada će Srbija postati članica EU, jer to i ne zavisi samo od Srbije.
"Naše je da uradimo posao, da dostignemo određeni stepen vrednosti koji će meni - građanki Tanji Miščević, ne šefici pregovaračkog tima - biti ono što zadovoljava moj život u Srbiji 21. veka", rekla je Miščević na okruglom stolu "Šta nas čeka u poglavljima 23 i 24", održanom u Pres centru Tanjuga.
Poglavlje 23 obuhvata pravosuđe i osnovna prava, a poglavlje 24 pravdu, slobodu i bezbednost. Miščević je istakla značaj tih poglavlja dodajući da nema napretka u bilo kom drugom poglavlju ako nema napretka u poglavljima 23 i 24.
"Ali, kako sad oni znaju da ima napretka, pa kroz sistem izveštavanja i praćenja. Na svakih pola godine se izveštava kroz mehanizam monitoringa koliko je urađeno i koliko je mera sprovedeno", rekla je Miščević.
Ona je kazala da će Misija iz Brisela koja će posetiti Srbiju, kako se očekuje, početkom septembra mnogo jasnije pokazati kako će izgledati to izveštavanje, što će biti još jedan kontrolor našeg napretka ka EU. Miščević je naglasila da je od toga da Brisel vidi napredak u poglavljima 23 i 24, mnogo važnije da mi u Srbiji osetimo taj napredak.Kao primer je navela reformu pravosuđa koju bi trebalo da nastavimo, podsetivši da smo ranije "ušli sa zaostatkom od preko tri miliona slučajeva i da je samo par mera taj broj smanjiio više nego duplo".
Ona je dodala da će nam taj napredak olakšati i predviđeno uvođenje vansudskog pravnanja, kada je reč o pravosuđu.Miščević kaže da u okviru poglavlja 24 moramo da se pozabavimo i pitanjima u vezi sa migratornom krizom, koja je donela problem tranzita migranata kroz našu zemlju.Srbija je postala, kako navodi, zemlja u kojoj se aplicira za azil i mora da se pozabavi pitanjem politike azila i drugim stvarima u pregovaračkom procesu.Ona je naglasila da je veoma važna inkluzivnost, odnosno uključivanje svih zainteresovanih institucija, ali i civilnog društva čija je uloga ogromna u procesu praćenja, implementacije i izvestavanja za svako pregovaračko poglavlje.
Ispunjavanje obaveza iz poglavlja 23 nije proces štikliranja
Ispunjavanje obaveza iz Poglavlja 23 nije proces štikliranja, već je to proces suštinskih promena, izjavila je danas predsednik Saveta za sprovođenje Akcionog plana za to poglavlje pri Ministarstvu pravde Milica Kolaković-Bojović. Kolaković-Bojović je ukazala da su pre mesec dana, kada su ta poglavlja otvorena, svi pričali o njima, ali da je nakon toga nastupilo potpuno zatišje.Kako kaže, stoga će biti vrlo interesantno kako će izgledati drugi izvešstaj o sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23, koje se očekuje 1. oktobra, i kada se bude videlo koliki će biti nivo uspešnosti.Prema njenim rečima, do sada se nije pričalo o suštini tog poglavlja.
"Da, očekuje nas promena Ustava i brojnih zakona, ali ono što nas očekuje je suštinski i mukotrpan rad i promena svesti i načina razmišljanja. Ako se spoje ova dva elementa možemo očekivati da Poglavlje 23 u momentu zatvaranja i donese suštinske promene", rekla je Kolaković-Bojović.Dodala je i da se u javnosti o Poglavlju 23 priča iz ugla politike, iz ugla da li ste za Brisel ili Moskvu, ali da će prava suština tog poglavlja biti postignuta kada budemo mislili iz ugla da li smo za nezavisno sudstvo, da li smo za doslednu borbu protiv korupcije i visok nivo zaštite ljudskih prava.
Kolaković-Bojović ističe i da će institucije, civilni sektor i akademska javnost morati mnogo toga da menjaju - institucije da promene način rada i da traže pomoć, civilni sektor da shvati da je vreme za promenu načina funkcionisanja, jer će institucijama biti potreban ne samo kao kritičar, već kao partner, a da će pred akademskom zajednicom biti potrebne posebne promene, budući da će, ako ne bude bila u stanju da isprati promene, ostati isključena iz tog procesa.
