Agencija konstatuje da je hrvatsko društvo, od sticanja nezavisnosti, podeljeno po pitanju odnosa prema nacističkim kolaboracionistima i komunističkoj prošlosti ove nekadašnje republike Jugoslavije, a sada članice EU.Pojedini Hrvati veruju da su vlasti indiferentne na sporadično oživljavanje ustaškog ekstremizma, uključujući i to što fudbalski ultranacionalistički navijači uzvikuju ustaške slogane, dodaje Rojters.
Britanska agencija nastavlja da drugi smatraju da vlade koje su došle posle nezavisnosti, posebno one koje predvode levičari, nisu na adekvatan način osudile zločine počinjene tokom 45 godina komunističke vladavine posle rata.
Međunarodni dan sećanja na holokausta obeležava se 27. januara, na dan kada je 1945. godine ruska Crvena armija oslobodila najveći nacistički koncentracioni logor Aušvic u okupiranoj Poljskoj.Rojters podseća i da su pre tri meseca desno orijentisani veterani hrvatskog rata za nezavisnost podigli komemorativnu ploču u gradu Jasenovac "u čast svojih saboraca koji su poginuli na početku rata da se Hrvatska otcepi od Jugoslavije".
"Na ploči je i pozdrav koji je koristio ustaški režim koji je ubio na desetine hiljada zatvorenika, uključujući Jevreje, Srbe, Rome i Hrvate antifašiste, u koncentracionom logoru Jasenovac 1941-1945. godine", dodaje Rojters.
Zbog neprimerenih reakcija i veličanja ustaštva predstavnici Koordinacije jevrejskih opština neće se pridružiti tradicionalnom skupu sećanja koje 27. januara, povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta, organizuje hrvatska vlast, potvrdio je predsednik Jevrejske opštine Zagreb Ognjen Kraus.
Kraus je za Hinu rekao da je takva odluka doneta na osnovu reakcije vlade, Hrvatskog sabora i predsednice Republike na protekle događaje."Nije problem ploče u Jasenovcu ili natpisa 'Za Dom spremni' već relativizacije svega. Ako je isto kukasti krst, 'U' i 'Za Dom spremni' i Crvena zvezda onda o čemu diskutujemo? Reviziju istorije ćemo raditi? Komisiju osnivati da ona kaže šta je bio Drugi svetski rat? Pa o čemu mi razgovaramo?", zapitao je Kraus.
Zvanični poziv za učešće na skupu sećanja, kaže Kraus, još nisu dobili, ali da je zbog poslednjih događanja Koordinacija jevrejskih opstina u Hrvatskoj odlučila da ne prisustvuje.Kraus je za AFP ocenio da vlasti relativizuju zločine koje je počinio (pronacistički) ustaški režim.
"Ništa nije urađeno tokom prošle godine da se ovo pitanje reši", dodao je on.
AFP podseća da je premijer Hrvatske Andrej Plenković pozvao na odaljavanje od ekstremizma i da se izvinio onima koji su uvređeni zbog natpisa "Za Dom spremni" na ploči koja nije uklonjena, dodajući da ovaj slučaj pokazuje nedostatak adekvatnog zakonodavnog okvira o totalitarnim režimima.
Predstavnici Koordinacije jevrejskih opština odluku su doneli iste večeri kada Plenković počinje svoju posetu Izraelu tokom koje će razgovarati o poboljšanju odnosa i kada dve zemlje obeležavaju 20 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa.Jevreji čine manje od jedan odsto hrvatske populacije koje ima 4,2 miliona.
