icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

PREDUSLOV ZA PRISTUP UNIJI: Zemljama zapadnog Balkana porteban godišnji rast od 6 odsto, kako bi dostigle prosek EU
Foto: AP

PREVAZILAŽENJE KRIZE

PREDUSLOV ZA PRISTUP UNIJI: Zemljama zapadnog Balkana porteban godišnji rast od 6 odsto, kako bi dostigle prosek EU

Politika

Zemlje zapadnog Balkana mogu prevazići krizu samo ako udvostruče privredni rast.

 

Za to su neophodne promene u politici proširenja EU, pišu Tobijas Flesenkemper i Dušan Reljić u analizi za Fondaciju za nauku i politiku.

 

Ekonomije zemalja zapadnog Balkana morale bi godišnje da rastu za najmanje šest odsto kako bi krajem četvrte decenije ovog veka dostigle prosek Evropske unije, kaže se u analizi Svetske banke.

 

Nakon decenije bez rasta, danas stopa iznosi jedva tri odsto godišnje. Tako se ne može dostići ujednačenje ekonomija koje je, međutim, neophodno za jačanje demokratije i pravne države – a to je uslov za pristup EU.

 

foto: AP

Umesto toga produbljuje se jaz u životnom standardu u odnosu na zapadnu Evropu što zemlje zapadnog Balkana čini još podložnijim populizmu, nacionalizmu i drugim antievropskim strujanjima.

 

Ne može se retorički ulepšati izostanak uspeha politike proširenja EU iako u Briselu podsećaju da su nedavno otvorena nova poglavlja u pristupnim pregovorima sa Crnom gorom i Srbijom te da se u okviru „Berlinskog procesa“ u Trstu 12. jula održava četvrti samit vodećih država EU sa pristupnim kandidatima.

 

Mnogi ljudi u regionu veruju da im EU poklanja pažnju samo kada se zapadni Balkan uočava kao krizno žarište koje skriva rizike za EU: kao koridor za migracije, leglo organizovanog kriminala, utočište islamističkih nasilnika ili sporedna arena sukobljavanja Zapada sa Moskvom.

 

Vašingtonski konsenzus ne koristi Balkanu

 

Pri tome su zemlje zapadnog Balkana u suštini sprovele temeljne reforme koje su u sklopu takozvanog Vašingtonskog konsenzusa tražile EU, Svetska banka i Međunarodni monetarni fond: otvorile su tržišta za EU, privatizovale i liberalizovale privredu i drže se politike štednje koja je od njih zahtevana.

 

Cilj Konsenzusa je da reforme - u sadejstvu sa postepenim prilagođavanjem zakonodavnog okvira i političkim smernicama i aktivnostima EU - dovedu do nastanka tržišnih privreda i političke osposobljenosti za članstvo u EU.

 

I zaista, „nevidljiva ruka tržišta“ je osetna, ali ne onako kako je to predviđeno u uputstvima za tranziciju. Na mnogim mestima nepotizam i neefikasna javna uprava sprečavaju prilagođavanje političkom i ekonomskom okruženju u Evropi. Sveti se promašena politika privatizacije iz devedesetih godina tokom kojih je društvena svojina najpre nacionalizovana da bi na posletku završila u rukama takozvanih „tajkuna“, malobrojnih i po pravilu politički umreženih. 

 

foto: Profimedia

Međutim, glavna prepreka je struktura ekonomskih odnosa regiona sa jezgrom EU. Finansijski i trgovinski odnosi, geografski položaj i politička vezanost za EU odavno zapadni Balkan čine faktičkim delom Unije - doduše bez prava glasa i uz brojne negativne posledice. Ne može se uopšte govoriti o tome da region sustiže EU: industrije su nestale jer nisu mogle da izdrže konkurenciju iz EU; spoljni dug raste, nezaposlenost ostaje previsoka, maltene svaka druga osoba mlađa od 30 godina nema posao. Dalje se naduvavaju javni i uslužni sektor koji proizvode nizak višak vrednosti. Uz to se nedovoljno investira, pre svega u obrazovanje, nauku i razvoj. Tako niti može da se proizvede dovoljno dobara i usluga koji bi mogli da se izvezu, niti da se održava postojeća infrastruktura poput autoputeva koji povezuju južne članice EU, Tursku i Srednji istok sa jezgrom EU.

 

Mlađi, aktivni i bolje obrazovani ljudi su pod pritiskom da se iseljavaju u središne zemlje EU.

 

Spoljni dug uz sve svoje posledice proizvod je deficita trgovinskog bilansa od ukupno 98 milijardi evra koji su ove male otvorene ekonomije nagomilale u razmeni sa EU samo između 2005. i 2016. godine. Kako bi pokrile taj manjak, zemlje zapadnog Balkana su se enormno zaduživale u inostranstvu – opet pre svega kod banaka u EU. One ionako kontrolišu najveći deo bankarskog sektora u regionu, tako da ne zarađuju samo na kreditima koje daju državama već i na privredi i stanovništvu.

 

U takvoj situaciji dalje evropske integracije ljudima u jugoistočnoj Evropi više ne deluju kao izgledna perspektiva. Pogled na susednu Grčku dodatno hrani njihove sumnje u to da li je model sadašnje EU pravi obrazac za njih.

 

foto: Profimedia

Integracija Zapadnog Balkana može biti dobit za EU

 

Zemljama zapadnog Balkana koje žele da pristupe EU hitno su neophodne razvojne perspektive i više javnih investicija, kako bi udvostručile godišnju stopu rasta na najmanje šest odsto. Stoga bi im što pre trebalo dati pristup strukturnim fondovima EU, dozvoliti učešće u mehanizmima finansijske stabilnosti EU i tretirati ih kao deo integracionog projekta EU u svakom drugom pogledu. U ekonomskom je interesu same EU da ovaj region postane atraktivniji za trgovinu i investicije te da srastu saobraćajne, energetske i digitalne mreže u jugoistočnoj Evropi. Time bi i migracioni pritisak iz ovog regiona popustio.

 

Moguća politička dobit je očigledna: jačanje regionalne bezbednosti u jugoistočnoj Evropi bi poboljšalo ugled EU u vremenima u kojima geopolitika ponovo dobija na značaju. Model demokratije koji propagira EU ponovo bi ojačao svoju privlačnost i time suzbio uticaj drugih aktera poput Rusije, Turske ili islamskih država - kao i nepredvidljive Trampove administracije.

 

S novim definisanjem politike EU prema jugoistočnoj Evropi mora se odmah započeti. Jer, 2019. počinje novi „institucionalni“ ciklus EU koji uključuje izbore za Evropski parlament, novu Evropsku komisiju i novi budžet EU.

 

Izlazak Velike Britanije bi mogao da stvori prostor za aktivniju strukturnu i kohezionu politiku. Cilj 27 članica kluba treba da bude integracija Zapadnog Balkana. Uspehom svog privrednog i socijalnog modela u tom regionu, EU bi dobila novi sjaj kao igrač koji strateški razmišlja i deluje, akter koji je zaista sposoban da ujednači životne uslove u Evropi.

 

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

 

KURIR TV VESTI UŽIVO: Kurir opsedaju 37 inspekcijskih timova, Poreska uprava ko Vučićeva vojska!

 

(Kurir.rs/DW/SWP-Berlin, Foto: Profimedia, AP)

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.