icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

IVAN VEJVODA: Razmena teritorija bila jedan od Đinđiđević predloga za rešenje problema Kosova

sever pokrajine za preševo

IVAN VEJVODA: Razmena teritorija bila jedan od Đinđiđević predloga za rešenje problema Kosova

Politika

Direktor evropskog projekta u Institutu humanističkih nauka u Beču Ivan Vejvoda ocenio je da bi razmena teritorija Preševska dolina za deo severnog Kosova moglo biti realno rešenje ako bi na to pristali i Beograd i Priština i ako bi sporazumu kumovala međunarodna zajednica UN, EU, SAD, Rusija i ostale stalne članice Saveta bezbednosti.

 

U intervjuu Novom magazinu Vejvoda je rekao da je ideja, koja sada dolazi sa Kosova, svojevremeno bio jedan od tri ili četiri scenarija u predlogu ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića.

 

foto: Beta/Saša Đorđević

"U Evropi i Americi ima različitih mišljenja oko toga: jedni smatraju da je to realistično rešenje, drugi se tome protive strahujući da bi promena granica mogla da ima domino efekat u Makedoniji, Bosni itd. Međutim, prema jednom izveštaju Međunarodne krizne grupe iz 2008. ili 2009. kaže se da istraživanja pokazuju da domino efekta ne bi bilo jer u pomenutim zemljama niko nema ništa protiv razmene teritorija ili podele ukoliko je to direktan dogovor Beograda i Prištine", rekao je Vejvoda.

 

Vejvoda je kazao da Srbija i srpsko rukovodstvo treba da se suoče sa realnošću kosovskog problema jer je bolje da ga sami reše nego da ga rešava neko drugi dodajući da su od 1999. političari indirektno priznavali realnost da Srbija ne vlada na Kosovu i da je pitanje uvek bilo kako to dovesti u sklad s normativnim stanjem.

 

foto: Printscreen/Youtube

On je podsetio da je "Zoran Đinđić tri-četiri meseca pre ubistva izneo predlog sa nekoliko scenarija" i da je govorio da što pre treba rešiti problem Haškog tribunala i Kosova "jer su to stvari koje sputavaju Srbiju da ide bržim korakom ka Evropskoj uniji, tada i NATO-u, i da ide u dubinske reforme".

 

"Čini mi se da smo sada ponovo u toj situaciji gde predsednik i rukovodeća stranka shvataju da moraju da se suoče s tom realnošću i da je bolje da uhvate bika za rogove, ako mogu tu metaforu da upotrebim, nego da čekamo da nam taj problem neko drugi reši", dodao je.

 

Vejvoda je rekao da Srbija neće moći da uđe u Evropsku uniju, a ni Kosovo, ukoliko ne dođe do normalizacije i da to dobro znaju svi koji su bili na vlasti od 2000.godine.

 

On je dodao da u tom smislu vidi inicijativu za dijalog koju je izneo predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

 

foto: Fonet/Ljiljana Stanojević

"Ja ga shvatam kao korak koji treba da doprinese ubrzavanju rešavanja tog pitanja. Da se ne čeka osam godina nego da se kroz normalizaciju odnosa, na osnovu ugovora koji bi obe strane potpisale, skine taj teret sa leđa Srbije. Da bi onda ona mogla da se mnogo više posveti neophodnim stvarima kao što su ozbiljne institucionalne, pravne, ekonomske i druge reforme, demokratizacija i modernizacija, najkraće rečeno", naveo je spoljnopolitički ekspert.

 

Vejvoda je izrazio uverenje da u (unutrašnjem) dijalogu (o Kosovu) trebalo da učestvuju svi akteri i da nije dobro antagonizirati vlast i opoziciju.

 

"Nije dobro da oko jednog tako krupnog pitanja postoje velike razlike i da se one koriste u dnevnopolitičke svrhe. Tako nigde nećemo stići", rekao je.

 

foto: Tatjana Stamenković

Vejvoda je ocenio da je Evropa proteklih nekoliko godina bila zaokupljena svojim problemima, ali da misli da je "sada ponovo fokusirana" ne samo na Kosovo nego na to da ovaj region treba što pre uklopiti u evropske okvire.

 

"Uzimam kao znak tog opredeljenja i izjavu da je 2025. godina realan rok do kojeg bi Srbija i još neke zemlje regiona mogle da budu spremne za članstvo u Uniji. Mislim da je to važno jer čini mi se da je to odgovor na vapaj, ako tako mogu da kažem, iz regiona: dajte nam nešto, recite čemu možemo da se nadamo", dodao je.

 

Na pitanje da li puna normalizacija odnosa Beograda i Prištine podrazumeva razmenu ambasadora Vejvoda je odgovorio:" Verovatno u jednom trenutku to znači to, pitanje je kada i kako".

 

On je dodao da veruje da bi se to moglo desiti "u vratima Evropske unije, u trenutku otvaranja kapije Unije, to je poslednji trenutak".

 

foto: Zorana Jevtić, Profimedia

"Recimo, Irska je morala da menja svoj Ustav u trenutku ulaska u EU jer je u njemu pisalo da će Severna Irska jednog dana biti pripojena Republici Irskoj. I to je moralo da se izmeni. Što je i učinjeno u poslednjem trenutku. Dakle, ako se rukovodimo presedanima, onda je verovatno to trenutak samog ulaska", rekao je.

 

Vejvoda je dodao da je EU "svesna bremena istorije i delikatnosti pitanja i zato se ide postepenim putem" ali i da, sa druge strane, jasno poručuje da ne želi novi Kipar, odnosno da nijedna zemlja koja ima nerešeno teritorijalno pitanje ne može u EU.

 

Na pitanje o "poltici dve stolice" Vejvoda je rekao da će bez sumnje "Srbija morati da se sameri sa spoljnom politikom EU, toga su svi svesni, ali se to sada odlaže na neko, verovatno ne predugo, vreme".

 

"EU još uvek pokazuje razumevanje za takvo ponašanje Srbije, ali to neće trajati beskonačno. Mislim da su toga svesni i oni koji su danas na vlasti. Ono što nije dobro jesu nedoumice koje vodeći političari stvaraju u javnom mnjenju tako da ljudi onda ne znaju šta Srbija stvarno želi. Sa druge strane, ipak, kad čitate izjave najviših zvaničnika uvek se sasvim jasno kaže da je prioritet nad prioritetima ulazak u EU. To se ne menja i mislim da je, ako tražimo neki smer kretanja, on nazamenljiv", rekao je.

 

foto: Reuters

Vejvoda je ocenio da delovanje Rusije u regionu ide pre svega za tim da podriva uticaj EU i da pokaže kako EU ne želi da ga primi, dodajući da Rusija zato finansira stranke, nevladine organizacije, delove intelektualne elite, medije, novinare i koristi sve kanale da bi raširila svoju poruku i proširila svoj uticaj.

 

Sa druge strane, Vejvoda veruje da "u Rusiji ipak postoji svest o tome da ovaj region ide ka Evropskoj uniji i da će jednog dana postati njen sastavni deo".

 

"Prosto, dovoljno je pogledati ne geopolitičku nego geografsku kartu Evrope. Mi smo deo geografskog jezgra Evrope, potpuno smo okruženi Evropskom unijom, o brojevima da i ne govorimo. Mi živimo od trgovinske razmene sa Evropom, odatle nam stižu i znanje, tehnologija, investicije, razvojna pomoć", rekao je i dodao da bi političari u Srbiji o tome trebalo češće da govore.

 

foto: AP

Vejvoda je ukazao da je pored ponavljanja strateškog, prioritetnog pravca ka EU važno dalje pojačati rad na demokratskim institucionalnim i strukturnim reformama.

 

"Normalno, nismo zadovoljni stanjem u kojem se nalaze demokratske ustanove, stanjem u medijima i slično, ali mislim da prilike treba realno sagledavati, bez crno-belih slika. U svakom slučaju, na nama je kao društvu da sve te probleme rešavamo i rešimo. Neće nama niko ovde doneti viši stepen demokratije ako se mi sami za to ne izborimo", rekao je Vejvoda za Novi magazin.

 

(Kurir.rs/Beta)

 

 POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

 

KURIR TV VESTI UŽIVO: Alarmantno! Evo koje nas kataklizme očekuju u 2018. godini?!

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.