Hrvatska ne može da traži ratnu odštetu od Srbije iako se na to poziva, ali, s druge strane, mi imamo mehanizme kojima možemo da omogućimo Srbima državljanima Hrvatske da tuže tu zemlju zbog akcija „Bljesak“ i „Oluja“, tvrdi advokat Toma Fila.
U novom zakonu o pravima hrvatskih branitelja iz Domovinskog rata (koji je usvojen u Hrvatskoj) navedeno je da su agresiju na Hrvatsku izvršile Srbija, Crna Gora, JNA, sa delom srpskog stanovništva u Hrvatskoj, što, prema oceni dela hrvatskih političara, može da posluži i kao povod da se od Srbije traži oko 40 milijardi evra ratne odštete.
Međutim, prema oceni advokata File, ovakvim najavama samo se skreće pažnja javnosti s činjenica - da je Haški tribunal Hrvatsku označio kao agresora i da su bivši bošnjački logoraši na ime toga najavili tužbu protiv te države, ali i da Srbi državljani Hrvatske na ime stradanja tokom akcija „Bljesak“ i „Oluja“ mogu da tuže Hrvatsku.
- Hrvati ne mogu da potražuju ratnu odštetu od Srbije. Taj zakon o pravima hrvatskih branitelja iz Domovinskog rata je njihov unutrašnji zakon i ne može da posluži za tužbu protiv Srbije. Međutim, mi možemo da donesemo zakon u Skupštini u kome kažemo da su Srbi državljani Hrvatske proterani tokom „Bljeska“ i „Oluje“, i onda bi oni mogli da traže odštetu od Hrvatske. I glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc rekao je da Hrvatska prikriva zločine koji su urađeni tokom „Oluje“ - kaže Fila i dodaje:
- Srbi koji su živeli u BiH - a na osnovu odluke Tribunala u slučaju „Prlić i ostali“, u kome je navedeno da je Hrvatska bila agresor i da je bilo zajedničkog zločinačkog poduhvata s tom državom na čelu, pa je sva odgovornost na njima - mogu da traže naknadu štete od Hrvatske.
Da Hrvatska nema osnova za tužbu, te da ovakav potez predstavlja samo kvarenje regionalnih odnosa, smatra i politički analitičar Dragomir Anđelković.
- Ta vrsta unutrašnjeg zakona ništa ne znači. Da znači, i mi bismo doneli takav zakon, pa bi nam Hrvatska već platila odštetu od nekoliko stotina milijardi evra zbog genocida nad Srbima u Drugom svetskom ratu i zbog zločina tokom „Oluje“. Znači, unutrašnje odluke te vrste, čak i kad postoji razlog kao u našem slučaju, nemaju veliku snagu, to je prazno slovo na papiru. Ovaj potez ima samo jedan rezultat, a to je kvarenje odnosa. Srbija je pružila ruku, ali dobijamo samo lažne optužbe za agresiju - naveo je on.
Jadranka Joksimović, ministarka za evrointegracije, kaže da bi Hrvatska, kao članica EU, morala da se ponaša konstruktivnije u odnosu na regionalnu saradnju.
- To je zaista neobjašnjiv poriv skoro cele političke elite u Hrvatskoj da u nekom beskonačnom krugu otvara stalno nove političko-retoričke frontove prema Srbiji. Kao članica EU, morali bi da se ponašaju odgovornije i konstruktivnije u odnosu na regionalnu saradnju - kazala je Joksimovićeva u razgovoru za Kurir.
Činjenice
SVE PROVOKACIJE HRVATSKE
Zatvorila granice sa Srbijom (2015)
Hrvatsko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su neki granični prelazi prema Srbiji zatvoreni zbog velikog broja migranata koji su ulazili iz Srbije u Hrvatsku. Srbija je uzvratila kontramerama.
Tadašnji premijer Igor Milanović izvređao Srbiju (2015)
Obrazlažući zašto je Hrvatska morala da zatvori granice sa Srbijom, odnosno zašto ne može da primi više izbeglica, tadašnji hrvatski premijer Zoran Milanović obratio se vlastima u Beogradu citatom iz rasističkog vica „Šaraj malo, šaraj“.
Pretnja blokadom za poglavlja 23 i 24 (2016)
Miro Kovač, tadašnji šef hrvatske diplomatije, rekao je da Zagreb neće i ne sme dozvoliti da Srbija zatvori poglavlja 23 i 24 sa ovakvim zakonom o univerzalnoj jurisdikciji.
Povećali nam takse 22 puta (2017)
Zagreb je čak 22 puta povećao dažbine na sve vrste voća i povrća koje dolaze iz „trećih zemalja“, a kojima pripada i Srbija. Taksa je sa 12 evra povećana na čak 270 evra.
Kolinda tvrdila da je „Za dom spremni“ stari pozdrav (2017)
Kitarovićeva je kazala da ne vidi ništa sporno u tom pozdravu, te da je to stari hrvatski pozdrav, dok joj je srpski ministar odbrane poručio da ga izgovaraju samo oni koji bi voleli da se ponovi masakr.
Kritika iz Švedske
HRVATSKOJ NIJE MESTO U EU JER SLAVI ZLOČINCA
Vodeći švedski dnevnik Aftonbladet objavio je žestoku kritiku slavljenja osuđenog ratnog zločinca Slobodana Praljka u Hrvatskoj, u kojoj je navedeno da je Hrvatska tim činom pljunula Švedsku i EU u lice, ali da i dalje voli evropski novac. Tekst je napisao Peter Kadhamar, jedan od najpoznatijih švedskih novinara i autor knjige o Srebrenici. On piše da se cela priča o ratnom zločincu mogla završiti Praljkovim samoubistvom, ali je predsednica Kitarović zbog toga prekinula službenu posetu Islandu i onda izjavila da Praljkov čin udara u srce hrvatskog naroda, dok je premijer Andrej Plenković javno izjavio saučešće „porodici ubice“. Kritikovan je i minut ćutanja u Saboru zbog Praljka.
- To se događa u zemlji koja je članica EU, usred naše civilizovane demokratske zajednice. Sramotno - navodi se u tekstu.
Kurir / Katarina Blagović
Foto: Marina Lopičić, EPA, Profimedia, Dado Đilas
NE PROPUSTITE
