BEOGRAD -Desimir Dačić, otac ministra spoljnih poslova Ivice Dačića sahranjen je danas na Novom groblju, a od njega se oprostio šef diplomatije potresnim govorom:
"Dragi Desimire, držao sam mnoge govore u životu, ali ovaj je najteži, jer je ovo najteži dan u mom životu. Dragi naš oče, dobri čoveče, revnosni supruže, najmiliji dedo u ime naše porodice, želim da se oprostim od tebe. Smrti se najmanje boji oni čiji život ima najveću vrednost, što je čovek bolji to se boji manje smrti, jer za svetog čoveka nema smrti. U tvoj životu Desimire nema ničega zbog čega bi ti neko nešto zamerio. Ceo život trudili smo se da ga ne obrukamo i da se on nama ponosi, kao što smo se mi ponosili njima. Ceo život trudio se da on sam stvori sve, ne da mu neko nešto da", govorio je Dačić danas na Novom Groblju.
On je rekao kako mu je otac rođen 2.marta 1938. godine, da je radio u narodnoj miliciji i da se borio za Srbiju.
"Na Kosovo sam rođen zato što je on tamo radio, čak smo u jednom momentu bili zajedno 89 godine, on u policiji a ja u vojsci. 7 maja 1984. godine ukazom predsedništva Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije odlikovan je ordenom rada sa srebrnim vencem. 13. maja na taj poznati policijski praznik 82 godine, tadašnji republički sekretar Lalović pohvalio ga je za izuzetne rezultate za izvršavanje u oblasti bezbednosti", rekao je Dačić i nastavio potresan govor:
"Završio je 29 klasu u narodnoj miliciji u školi u Zemunu. Kao što sam rekao, on i naša majka zasnovali su brak u Prizrenu, tamo gde je bio na službi, a oni koji su ovde sa Kosova, znaju šta je bio Prizren tada. Proveli su 53 godine u braku, u vojsci je bio dve godine, svojim rukama je sve napravio u životu, kuću u Žirotađi, gde je proveo najveći deo svog veka. Sve je dao za svoju decu, on nas je odškolovao. Vodio je učenički i asketski život u siromašnoj porodici. Sve što smo imali on je sam sticao, zajedno sa našom majkom, da bismo se moja sestra i ja školovali oni su radili razne poslove, sakupljajući pečurke, šipurke", rekao je Dačić.
"Da bismo se mi iškolovali, oni su se mučili. Sve što smo mi danas, to je on. Često je voleo da kaže "siromašno ali pošteno". i drago mi je da su njegov unuk i unuka nasledili tu izreku od njega. On je nama govorio i pred smrt "pustite mene, gledajte decu". Nije dočekao 80. rođendan. Sve nam je dao, nedostajaće nam puno, njegov duh, snaga, poštenje, ljubav požrtvovanost, njegova vedrina, zato ja vas molim danas da ne budete tužni jer takav čovek ne zaslužuje tužnu sahranu. Na dan kada je on umro ja sam bio u poseti Italiji i Vatikanu, nije dočekao da čuje vest da me je predsednik Rusije Vladimir Putin odlikovao, umro je sat vremena pre toga. Ja zato želim taj orden da posvetim njemu! Desimire niko ti nije bio ravan, hvala svima što ste došli na njegov ispraćaj. Neka ti je večna slava", završio je u suzama govor.
(Kurir.rs/Foto: Zorana Jevtić)
NE PROPUSTITE
