ZORAN ŽIVKOVIĆ O POSLEDNJEM SUSRETU S PREMIJEROM: Mogli smo da sprečimo ubistvo Đinđića! Verovao je da će ga službe sačuvati!
Politika -
Đinđić je voleo da ponavlja: „Ako nas Milošević nije pobio devedesetih I ako nas nisu pobili u bombardovanju 1999, valjda neće niko ni sad“, priča lider Nove stranke
Pre 15 godina, devet dana pre nego što su ga ubili, Zoran Đinđić i ja smo se dogovarali o odlučujućoj borbi protiv kriminala, koja je i pokrenuta, ali, nažalost, tek nakon što je on ubijen, pa nije bio učesnik i svedok akcije sprovedene protiv mafije, kaže za Kurir Zoran Živković, nekadašnji bliski saradnik prvog demokratski izabranog premijera Srbije.
- Trećeg marta 2003. spremali smo se za rekonstrukciju države. Tih dana je trebalo da preuzmem funkciju ministra odbrane Srbije i Crne Gore, što je bio jedan od uslova za početak velike akcije koja je trebalo da satre kriminal u Srbiji. Tačnije, s tog mesta je trebalo da garantujem da neki delovi vojske neće da stanu s „druge strane“. Ta akcija je trebalo da bude nalik „Sablji“, koja je sprovedena nakon Zoranovog ubistva. Jednu takvu akciju smo planirali i pre toga - otkriva Živković i dodaje:
- Bili smo u radnoj atmosferi, spremni da poslednju godinu mandata prve Zoranove vlade iskoristimo da završimo sve teške stvari, a to su odnosi s Crnom Gorom, traženje rešenja za Kosovo, kao i jednu odsudnu borbu protiv kriminala, koja bi isti svela na najmanju moguću meru. To se i desilo 2003, ali, nažalost, tek nakon atentata na Zorana.
Politička pozadina
KOŠTUNICA NIJE SASLUŠAN JER NIJE BILO DOKAZA!
Politička pozadina ubistva premijera Zorana Đinđića nije istražena. Sve se završavalo samo na najavama koje su proteklih 15 godina građani slušali uoči svakog 12. marta - da će biti ispitane sve okolnosti koje su dovele do atentata. Možda je najkonkretniji pokušaj da se načne to pitanje bio kada je tužilaštvo pokrenulo novi postupak o pobuni Jedinice za specijalne operacije (JSO), a na osnovu krivične prijave koju je u ime Mile i Gordane Đinđić, majke i sestre ubijenog premijera, podneo advokat Srđa Popović 11. novembra 2010.
foto: Fonet
Tužilac Miljko Radisavljević je najavio da će u postupku o pobuni biti saslušan i tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica i načelnik vojne službe Aco Tomić. Koštunica je istog dana održao vanrednu konferenciju i poručio da se neće odazvati pozivu suda jer, kako je naglasio, nema nikakve veze s ubistvom premijera, te da je u pitanju politički progon i represija vlasti. U međuvremenu, saslušani su predstavnici Đinđićeve vlade o pobuni JSO, istraga je završena i početkom 2012. isti tužilac je saopštio da Koštunica i Tomić nisu saslušani jer nije bilo dokaza.
Đinđićeva filozofija
Živković, koji je sada predsednik Nove stranke, otkriva da Đinđić nikad nije govorio da strahuje za život, te da je čak i nakon pokušaja atentata kod Limesa verovao da službe mogu da ga zaštite.
- Devedesetih, pa i početkom dvehiljaditih je za bavljenje politikom u Srbiji bila potrebna i hrabrost. Bez obzira na mere obezbeđenja, koje su stalno komentarisane kao nedovoljne, Zoran je voleo da ponovi: „Ako nas Milošević nije pobio devedesetih i ako nas ovi iz NATO nisu pobili tokom bombardovanja 1999, valjda neće niko ni sad, zašto bi nas neko ubijao kad može da nas smeni na izborima.“ To je bila njegova filozofija - navodi Živković i zaključuje:
Gde se pogrešilo
- Za bezbednost premijera nije bio zadužen on sam. Tu su postojale službe, zakoni, protokoli, pravila... Nakon atentata je, u izveštaju Koraćeve komisije, uočeno nekoliko nedostataka u Zoranovoj zaštiti. S druge strane, ako pogledamo sudbinu nekih velikih političara koji su ubijeni u atentatu, kao što je američki predsednik Kenedi, zaključuje se da apsolutna zaštita ne postoji.
Godišnjica Promovisana knjiga „Đinđić“
Lečić: Zoran se oprostio od mene veče pre atentata
Branislav Lečić, potpredsednik DS, otkrio je svoj poslednji razgovor sa Đinđićem i da je bivši premijer dva dana pred ubistvo bio rasejan i u depresiji. Lečić je o tome pisao u knjizi „Đinđić“, koju je objavila „Vukotić medija“, a poslednji put su razgovarali 41 sat i 23 minuta pre atentata.
- Vidim Zorana drugačijeg nego dosad. Njegovu apatiju, pre bih rekao laku depresiju i odsutnost, pripisujem bolu od povrede - kaže Lečić, kao i da su dogovorili da sastanak ipak pomere.
foto: Beta
- U dvorištu samo jedna sijalica sija. Automobil ga čeka na istom onom mestu gde je kasnije ubijen. Otvorena vrata. Odlaže štake, polako seda, ja ga pitam: „Zorane, kad ćemo ovo da završimo, kad se ponovo vidimo?“ Nastaje neobična tišina, koja traje neobično dugo za jednu sasvim uobičajenu situaciju. Gleda me, ja već iznerviran neprirodnom dužinom tog posmatranja - direktno u oči, smičem ramenima i, šireći ruke, ponovo upitam: „Kad?“ Sa suprotne strane vidim jedan blagi osmeh koji se pojavljuje, kao da je već s druge strane postojanja, i čujem rečenicu: „Jednoga dana.“Lečić je opisao i da je kasnije shvatio da je zapravo bio Đinđićev oproštaj.
