Pitanje zašto su se zapravo razišli Josip Broz Tito i Dragoljub Draža Mihailović, te zašto nisu zajedno mogli da ratuju protiv neprijatelja u Drugom svetskom ratu, decenijama je bez odgovora!
Maršalov dugogodišnji savetnik za štampu Blažo Mandić je u svojoj poslednjoj knjizi „Tito - Neispričano“ (izdavač „Službeni glasnik“) otkrio da je Broz bio uporan u nameri da nađe zajednički jezik s vođom četnika, kao i da je na sastanke s Dražom išao bukvalno s glavom u torbi!
Susret s nobelovcem
PRIJEM ZA ANDRIĆA, A NISU GA NI POZVALI
Mandić je u knjizi opisao i susret nobelovca Ive Andrića s Titom, koji je organizovan kako bi Maršal odlikovao književnika Ordenom republike sa zlatnim vencom. Kako je u knjizi naveo Mandić, umesto o književnosti i Andrićevoj Nobelovoj nagradi, priča je započeta lakom temom - o duvanu i pušenju. Međutim, ovom prijemu, koji je bio 10. oktobra 1962, prethodio je mali peh. Svi gosti su bili pozvani, ali ne i glavni - Ivo Andrić. To su organizatori shvatili u poslednji čas, obavestili ga, pa tako glavni gost ipak nije izostao sa prijema.
Opasnost
- Dosta opširno, sa mnogo pojedinosti, Tito je govorio o poznatim razgovorima, u dva navrata, s Dražom Mihailovićem - najpre u kući vojvode Mišića u Struganiku, a zatim u Brajićima, na Ravnoj gori - u pokušajima da se on privoli na zajedničku akciju protiv okupatora, ali - bezuspešno. Jer „Draža je uporno ostajao pri tome da nije vrijeme za borbu“ - naveo je Mandić.
On je detaljno opisao i kako je Tito doživeo susrete s Mihailovićem, a doslovno je preneo i Maršalove reči.
- „Na drugi sastanak s Dražom ja sam u stvari išao s glavom u torbi“, dodao je Tito, „budući da su u to vrijeme, pored nedićevaca i ljotićevaca, četnici Draže Mihailovića počeli sarađivati sa okupatorom. Utoliko je opasnije bilo ići na te pregovore. Ali ja sam išao upravo zato da bih spriječio krvoproliće, pošto je došlo do prvih sukoba sa četnicima. Polazio sam od toga, ako već neće da idu zajedno sa nama u borbu, da nas barem ne napadaju. Jer njemačke trupe su širokom frontom nadirale prema Užicu“ - preneo je Mandić.
Izuzetno pamćenje
Takođe, Blažo Mandić navodi i da je Tito imao izuzetno pamćenje i da se do detalja sećao svega iz ratnog perioda:
- Bio sam začuđen iscrpnim izlaganjem događaja u prvoj godini ratovanja. Koliko samo detalja iz različitih situacija, koliko imena ljudi i datuma je taj čovek, tada u 83. godini, i dalje držao u glavi. Posebno iz vremena priprema za formiranje Prve proleterske brigade u Rudom.
Barton bio fasciniran Brozom
AKO VAS RAZOČARAM - UBIĆU SE
U Mandićevoj knjizi je opisano i kako je slavni glumac Ričard Barton reagovao kada mu je ponuđeno da glumi Tita u filmu „Sutjeska“. Naime, Titov predstavnik je s ovim predlogom otišao kod Bartona, a glumčevu reakciju najbolje opisuju reči njegove supruge, čuvene Elizabet Tejlor, koja je rekla: „Ne sećam se da sam Ričarda ikada videla ovako uzbuđenog povodom neke uloge kao sada.“ Nakon dogovora o ulozi, Barton je 1971. godine poslao Titu pismo u kojem, između ostalog, piše:
- Nadam se da ću uspeti i da vas neću razočarati. Ukoliko bi to bio slučaj, vi biste mogli baciti film u vatru, a ja bih odmah počinio samoubistvo.
Kurir / Boban Karović
Foto: Profimedia, Privatna arhiva
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Ko je zapravo bio Tito?
