Rasim kaže da se nije rodio u fotelji. Morao je još kao tinejdžer da zavrne rukave i zaradi svoj dinar, a prvi posao mu je, ni manje ni više, bio - mešanje maltera!
Ljajić kaže da mu rad na građevini nije teško padao, ali se i priseća jedne situacije koja je za dlaku mogla da bude kobna.
- Bukvalno sam mogao da poginem, malo je falilo. Izgubio sam ravnotežu na ploči kuće, zateturao se, i da nije pored mene bio vlasnik kuće koju smo gradili, pao bih s velike visine. Čovek me je bukvalno u letu zadržao - prepričava nam Ljajić ovaj nemili događaj iz davnih osamdesetih.
Letnji raspust posle prve godine srednje škole iskoristio je za rad na građevini.
- Moj tadašnji komšija u Pazaru, Asim se zove, bavio se građevinom i često je tako skupljao klince iz komšiluka da pomažu za dnevnicu. Tako sam i ja na raspustu posle prve godine počeo s njim da radim. Mešao sam malter, nosio cigle, sve što je trebalo. Dnevnica je bila, čini mi se, negde oko 50 maraka - priseća se Ljajić.
Kako kaže, celo leto je proveo na gradilištu.
- Nisam išao baš svaki dan, nego kad je bilo posla. Lepo su mi došle te pare i nije mi teško padalo, samo da nije bilo te strašne situacije. Stvarno sam mogao da poginem - kaže Ljajić.
Inače, to mu nije bio jedini posao u mladosti.
- Dok sam studirao, svakog leta sam dolazio u Pazar i radio u prodavnici koju su moji držali - kaže nam Ljajić.
Ministar je čitaocima Kurira i svim građanima Srbije čestitao 1. maj, Međunarodni praznik rada.
Kurir / Jelena Velinović
Foto: Dragana Udovičić, Privatna arhiva
NE PROPUSTITE
