icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

HAN ZA DOJČE VELE: U Sofiji šest novih inicijativa za Zapadni Balkan
Foto: Marina Lopičić

Evropski komesar za proširenje

HAN ZA DOJČE VELE: U Sofiji šest novih inicijativa za Zapadni Balkan

Politika

Na Samitu EU-Zapadni Balkan u Sofiji, Brisel predstavlja šest novih inicijativa koje bi bi trebalo da pomognu u transformaciji regiona, njegovoj boljoj povezanosti i oko pomirenja.

 

Evropski komesar za proširenje Johanes Han, kako se navodi, najavljuje nove podsticaje za šest zemalja Zapadnog Balkana koje se nadaju daljem približavanju EU.

 

Brisel planira finansiranje desetine novih projekata podeljenih u šest grupa, a sve u cilju da se ubrza transformacija regiona.

 

"Nijedna od zemalja Zapadnog Balkana nije još dovoljno zrela za EU, ali mora se iskoristi trenutak i diskusija o reformama zadržati u centru pažnje", rekao je Han za Dojče u Sofiji gde se održava samit EU i Zapadnog Balkana.

 

Punih 15 godina posle samita u Solunu, gde su se EU i zemlje regiona obavezale na bližu saradnju i sprovođenje reformi, članica EU posle Slovenije postala je još Hrvatska. Ostale zemlje regiona dugo su bile u čekaonici, a sada različitom brzinom napreduju ka Uniji.

 

Srbija i Crna Gora su u međuvreme započele pregovore o članstvu, ali je datum pomenut u Strategiji Evropske komisije - 2025. godina - za sada daleko od ostvarenja, navodi DW.

 

Han kaže da bi zemlja koja bi ušla u punopravno članstvo 2025, morala da završi pregovore najkasnije 2023. godine.

 

Za Srbiju, jedan od glavnih problema ostaje, kao što definiše Han, postizanje "pravno obavezujućeg dogovora" sa Kosovom.

foto: Zorana Jevtić

Komesar pritom odbija da govori od krajnim rokovima i datumima.

Glavni problemi svih zemalja - pored bilateralnih - ostaju vladavina prava, korupcija i organizovani kriminal.

 

"Neke zemlje problem vladavine prava ne shvataju ozbiljno", upozorava Han, ali i dodaje da su sve zemlje napredovale u poslednjem periodu.

 

Makedonija i Albanija nadaju se da će do kraja juna dobiti datum za početak pregovora, a komesar je optimista da će se i to dogoditi, i pored otvorene sumnje i negodovanja kod nekih zemalja-članica. U slučaju Makedonije to će zavisiti i od rešenja spora oko imena sa Grčkom.

 

U Sofiji se s nestrpljenjem očekuje susret premijera dveju zemalja Zorana Zaeva i Aleksisa Ciprasa, a kao rok za postizanje kompromisa spominje se početak juna.

 

Prema Hanu, najveći izazov u regionu i dalje ostaje Bosna i Hercegovina, ali smatra da je i tamo - ukoliko postoji politička volja - "moguć napredak", u prvom redu kroz reformu komplikovanog političkog sistema.

 

Da bi dala dodatni elan potencijalnim članicama, Evropska komisija predstavlja šest novih inicijativa vrednih više stotina miliona evra. Sve zemlje regiona dobiće podsticaja u segmentu jačanja vladavine prava, uključujući tu i čvršću kontrolu sprovođenja reformi.

 

Druga inicijativa ima za cilj da pojača angažman u delu bezbednosti i migracija tako što će, između ostalog, Europol slati oficire za veze u region.

 

Zapošljavanje i socijalne reforme biće dopunski finansirane iz budžeta Komisije i to delom kroz podršku start-ap firmama, kroz veću dostupnost sredstava za istraživanje i inovacije, kao i ulaganjem razvoj Regionalne ekonomske zone.

foto: Fonet/Darko Vojinović

Han očekuje da će ta Regionalna zona, biti uspostavljena do sredine sledeće godine.

 

Inicijative za digitalnu agendu i veću povezanost u regionu biće finansirane s više od 200 miliona evra. U prvom segmentu planirano je smanjenje troškove za roming, poboljšanje širokopojasnog interneta, razvoj eVlade, eNabavke i eZdravlja, kao i digitalizacija industrije.

 

U drugom segmentu - povezanost - planira se veće finansiranje u oblastima transporta i energetike, a prema kalkulacijama ta pomoć bi do 2020. godine trebalo da dostigne sumu od 2,4 milijarde evra.

 

Šesta inicijativa odnosi se i na pomirenje i dobrosusedske odnose, a u njoj bi trebalo posvetiti više pažnje tranzicionoj pravdi, problemu nestalih osoba i veća saradnja u oblastima obrazovanja, kulture, mladih i sporta.

 

Kurir.rs/Tanjug/DW/Foto: Marina Lopičić, Zorana Jevtić, Fonet 

 

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.