Dijalog nije ušao u završnu fazu, već je samo dobio novi format, poručuje Dušan Janjić, iz Foruma etničkih odnosa, povodom učestalih analiza, koje kao rešenje kosovskog galimatijasa predlažu razmenu teritorija.
Za novi broj nedeljnika Ekspres Janjić objašnjava da su sva dosadašnja rešenja,odnosno sporazumi i dogovori bili privremeni, a da su pred nama ključni zadaci na kojima moramo da insistiramo...
Balkanska tabu tema
- Samo u poslednjih 100 godina granice Evrope izmenile su se bar 37 puta. Države se dele, cepkaju, ali i ujedinjuju. Sklapaju saveze i ratuju međusobno. I tako vekovima. Zašto je onda pomeranje granica na Balkanu tabu tema za Zapad - piše nedeljnik Ekspres u novom broju povodom priča o trampi "Preševo za Mitrovicu".
- Ideja o razmeni teritorija između Kosova i Srbije, gde bi Preševska dolina bila data za sever Kosova nije nova, možda ni realna ali je, po tvrdnjama iz Beograda, doskoro bila prihvatljiva za obe strane. Sada je taj predlog ponovo u žiži javnosti. A u ovoj, novoj fazi dijaloga, koju mnogi nazivaju finalnom, svaka opcija ima specifičnu težinu - navodi se u analizi Ekspresa.
Razmena teritorija bila bi korak ka etničkom razgraničenju, koje bi verovatno Srbi sa severa i Albanci sa juga, koji tamo čine većinsko stanovništvo, rado prihvataju, ali se oni slabo pitaju. To rešenje moglo bi da bude i održivo, to mu je glavna prednost, ali je mana u tome što se velike sile tome oštro protive, dodaje komentator ovog nedeljnika.
Šef diplomatije Ivica Dačić, koji je jedan od naglasnijih zagovornika ove ideje, pre nekoliko meseci tvrdio je da bi "Albanci na to pristali kada bi razgovarali bez mentora". A mentori su i dalje tu i ne žele "balkanizaciju", kako posprdno nazivaju promenu granica, koja se i u njihovom delu sveta vrlo često događa.
Taj stav i pre nekoliko dana, ponovila je Nemačka, podseća Ekspres.
Amabasador te zemlje u Prištini Kristijan Helt izjavio je da se protive bilo kakvoj podeli Kosova i dodao da bi to stvorilo potencijal za destabilizaciju regiona i Evrope.
"Niko ne bi mogao da mi da ubedljiv odogovor na pitanje kakve probleme bi podela rešila. Da li bi ona donela bilo kakvi poboljšanje kosovoskim Srbima koji žive južno od reke Ibar? Da li bi poboljšala predstavljanje srpske zajednice unutar kosovskog društva? Ne!", rekao je Helt za prištinski Zeri. I Amerikanci su odmah nakon proglašenja nezavisnosti Kosova 2008, saopštili da više neće biti promena granica na Balkanu. I zasad, drže reč.
Janjić: Odložiti rešenje za 15 godina
"To je sada politički dijalog u kom učestvuju predsednici, Vlade sprodove zaključke. Sve su to privremena rešenja. Sada je na stolu nekoliko zadataka.Prvo, da se popiše sve što je ranije dogovoreno a nije ispunjeno. Drugo, postoji visok stepen saglasnosti o zaštiti kulturnih spomenika i manastira, koji je predviđao i Ahtisarijev plan, koji mi nismo prihvatili. Treće, ono što Tačija posebno zanima jeste demarkacija granica kako bi se utvrdilo jasno gde su granice. Paralelno s tim, Vučić pravi exit strategy, ostavlja mogućnost da konačna rešenja ne budu odmah doneta, već da se to, na primer, desi za 10 ili 15 godina. Hipotetički, Srbija bi za 15 godina mogla da bude u EU, možda čak i u NATO i onda, u okviru tih velikih sistema, moglo bi da se razgovara o eventualnom odvajanju severa od Kosova. Tada na nas sa Zapada ne bi gledali kao na bezbednosnu pretnju ili prostor gde je jak ruski uticaj, već kao deo njihove zajednice. Možda tada neće biti problema u Makedoniji ili BiH, pa i to olakša poziciju", ocenjuje Janjić.
Prema njegovim rečima, iako je Vučić tvrd i često nervozan u javnom nastupu, u suštini je pragmatičan političar.
"Shvatio je da za 10 ili 15 godina možemo biti u mnogo boljoj poziciji nego sad. Kada dođeš do "mrtvakuše", fudbalskim rečnikom da se izrazim, ti napraviš dugoročnu strategiju i ako je neophodno, promeniš tim. On to može, jer ima političku snagu u domaćoj javnosti, nema problem sa autoritetom kao Tači na Kosovu. Tako će izbeći da se greške pripišu njemu, a da opet izvuče najviše što je moguće u ovim okolnostima. Priča o razmeni teritorija je samo naknadna pamet, jer je Beograd svestan da je napravljena greška kada je u drugom Briselskom sporazumu 2015. ispregovarano da se ZSO proširi na 10 opština, a ne samo na četiri na severu, kao što je prvobitno zamišljeno. Sada može da se ispregovara redefinisanje ZSO u smislu dobijanja većih ovlašćenja, ali za manji broj opština. To je bio neki "ZSO plus"", napominje Janjić.
(Kurir.rs/Ekspres)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) PRIŠTINA POTPISALA, A NE SPROVODI: Ovo su tačke sporazuma o ZSO koje smetaju kosovskim vlastima
