BEOGRAD - Skupština Srbije je danas nastavila rad postavljanjem poslaničkih pitanja vladi i državnim institucijama, a zatim će uslediti nastavak objedinjene rasprave u načelu o predlozima 10 zakona u oblasti građevinarstva i saobraćaja.
Poslanike je zanimalo da li postoji sukob između ministara Zorane Mihajlović i Aleksandra Vulina i da li će država reagovati na pretnje novinarki Tatjani Vojtehovski upućene iz Namenske u Lučanima.
Đorđe Vukadinović iz poslaničkog kluba Pokret za spas Srbije - Narodna stranka je postavio pitanje za premijerku Anu Brnabić, ali i predsednika Srbije Aleksandra Vučića da li postoji sukob pravi između ministarke Mihajlović i ministra Vulina "Brnabić je dužna da odgovori na pitanje o odnosu svojih ministara o polemici koju vode javno i to ne oko nekih efemernih pitanja kao što su rijaliti programi već oko najvažnijih tema. Ne mislim samo na poslednji incident sa Zoranom Mihajlović i Aleksandrom Vulinom, pošto se to ponavlja iz meseca u mesec".
Poslanik DS Goran Ćirić je pozvao tužilaštvo da hitno reaguje na pretnje direktora Namenske u Lučanima novinarki Vojtehovski, koji, kako je rekao, zloupotrebljava sindikate i radnike u pokušaju da spreči novinarku da radi svoj posao i obaveštava javnost o bezbednosti radnika u toj fabrici.
Srđan Nogo iz Dveri je zatražio od ministra policije Nebojše Stefanovića da se uradi bezbednosna procena njegove i ugroženosti lidera Dveri Boška Obradovića, a povodom slučaja koji je vodi u Prvom osnovnom sudu u Beogradu.
Milorad Mirčić iz SRS je pitao vladu koliki su troškovi i po kom osnovu državnu vilu koriste Tomislav i Dragica Nikolić, kao i da li će reagovati tužilaštvo na tvrdnje Nebojše Pavkovića da je Aleksandar Dimitrijević, dok je bio na čelu vojne bezbednosti, radio za strane obaveštajne službe i sarađivao sa haškim tribunalom tako što je izmišljao i falsifikovao događaje, što je, kaže, činio i Aleksandar Vasiljević.
Vladimir Đurić pitao je državnog sekretara Aleksandra Gajovića da li će regovati na napada na međe, a ministra kulture Vladana Vukosavljević da li će smeniti Gajovića zbog "sektivnog pristupa".
Takođe, pitao je da li će u budžetu za 2019. biti planirano 90 milijardi dinara, koliko je, kaže, uskraćeno penzionerima u prethodnom periodu i da li će oni taj novac dobiti u celosti ili na rate.
Marko Đurišić (SDS) je pitao premijerku kada će Srbija dobiti novi strategiju za borbu protiv siromaštva pošto je stara istekla 2015. godine, navodeći da "pola miliona ljudi živi u apsolutnom siromaštvu".
Poslanica SNS Jadranka Jovanović je tražila da premijerka u najkraćem roku "primiri" direktora Baleta Narodnog pozorišta i da zajedno sa predstavnicima nadležnih ministarstava reši problem zapošljavanja baletskih igrača.
Ona je rekla da, iako baletski igrači imaju beneficirani radni staž, odlazak u penziju je za njih u potpunoj disharmoniji sa zahtevima baletske profesije.
Marinika Tepić (Klub samostalnih poslanika) pitala je premijerku i ministru Ružića kakva saznanja imaju o tome da zaposleni u gradskoj upravi i preduzećima u Pančevu nisu na svojim radnim mestima neho u Lučanima i to zbog izbora koji bi tamo trebalo da budu u decembru, kao i da su smešten u hotelu sa pet zvezdica i "ko će platiti njihove troškove".
Na dnevnom redu i izmene i dopune zakona
Izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o ozakonjenju bepsravnih objekata, čiji je predlagač Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, će omogućiti lakše i brže uklanjanje bespravnih objekata i sprečiti nelegalnu gradnju.
Izmenama zakona predviđeno je da je, umesto pravosnažnog rešenja kojim se odbija ili odbacuje zahtev za ozakonjenje, dovoljno konačno - najčešće drugostepeno rešenje kojim se zahtev za ozakonjenje odbacuje ili odbija.
Cilj svih 10 zakonskih predloga je da se domaći propisi usklade sa standardima EU.
Kada je reč o izmenana Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o ozakonjenju objekata, biće rešen problem nesavesnih investitora i moći će lakše da se ruše nelegalni objekti, pošto su do sada upravni sporovi trajali i po nekoliko godina.
Izmene će pružiti državi, građevinskim inspektorima i lokalnoj samoupravi nove mogućnosti za još efikasniju borbu protiv neodgovornih i bahatih investitora koji grade bez dozvole i pokušavaju da zarade na kršenju zakona.
Predviđeno je da svi nelegalni objekti imaju zabranu prometovanja do donošenja konačnog rešenja o ozakonjenju ili njegovog odbijanja, što je pre svega usmereno protiv neodgovornih investitora koji žele da se obogate kršenjem zakona i izbegavanjem plaćanja građevinskih i komunalnih opštinskih i gradskih taksi.
Takođe, biće produženo trajanje građevinske dozvole sa dve na tri godine, a lokacijski uslovi sa 12 na 24 meseca.
Predlog zakona predviđa da se rokovi za izradu planskih dokumenata skrate na najviše 12 meseci, sa sadašnjih najmanje 18, a neretko i po nekoliko godina.
Usvajanjem izmena zakona omogućiće se da se Plan generalne regulacije primenjuje direktno i da svi planski dokumenti budu javno dostupni u Centralnom registru planskih dokumenata.
Inženjerska komora Srbije i izdavanje licenci će preći u nadležnost Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i licence će se proveravati na pet godina, Među predloženim zakonima su i novi Zakon o građevinskim proizvodima i izmene Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju i Zakona iz oblasti vazdušnog i vodnog saobraćaja.
Donosi se potpuno novi Zakon o građevinskim proizvodima koji će prvi put regulisati kvalitet građevinskih proizvoda i urediti to tržište.
Izmene i dopune Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju će posebno regulisati taksi prevoz, pošto u Srbiji ima najmanje 17.000 taksista koji su sastavni deo transportnog sistema svakog grada.
NE PROPUSTITE
Glavni ciljevi donošenja zakona o izmenama i dopuna Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju je da se dodatno uredi oblast taksi prevoza, povećaju kapaciteti inspekcijskih organa i pojača borba protiv sive ekonomije.
Donošenjem zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju preciziraće se odredbe kojima se olakšava primena zakona u praksi i omogućava pouzdana i nezavisna istraga nesreća.
Između ostalog, omogućava se istraga udesa bespilotnih letelica, kao i uključivanje predstavnika EASA ili civilnih vazduhoplovnih vlasti druge države u svojstvu savetnika u istragama koje sprovodi Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju.
Odredbe predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o transportu opasne robe.
Beleži se rast tog transporta i zato su neophodne određene izmene, koje će biti usaglašene i sa Zakonom o opštem upravnom postupku, u kojem su propisane sve procedure koje se sprovode tim zakonom.
Usvajanjem zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi, domaće zakonodavstvo biće dodatno usaglašeno sa propisima EU.
(Kurir.rs/Tanjug)
