Lider Srpskog pokreta obnove i srpski književnik Vuk Drašković bio je gost na na Sajmu medija i komentariosao je njegovog novi roman "Aleksandar od Jugoslavije"
"I negativni komentari su pozitivni. Važno je da se o Aleksandru priča, da pričaju i oni koji su knjigu čitali, a naročito oni koji neće ni da je čitaju, ali mrze i Aleksandra i pisca što je njihovo pravo", rekao je Drašković.
Izgleda kao da su negativni komentari upućeni upravo Vuku Draškoviću, a ne samom delu, odnosno da je Aleksandar bio povod za dalja negativna komentarisanja samog pisca.
"Ja mislim da u pozadini svega toga čija je žrtva i dan-danas Aleksandar, sebe izuzimam, o sebi neću da govorim, je mržnja. Zaista mržnja, natopljena i neznanjem onih koji nikada nisu bili za Jugoslaviju i onih koji priznaju da je postojala samo jedna Jugoslavija, a to je ona Titova i koji bi onu prvu ne da sahrane nego da joj se ne zna ni grob".
Na pitanje da li su to sledbenici Titove Jugoslavije, Vuk kaže:
"Naravno, ja mislim da će tek da se počne sa otkrivanjem istine, a ona je epska o onome šta je učinio kralj Aleksandar 1918. godine. Najveći primer žrtvovanja u našoj poeziji, epskoj, bilo je "Zidanje Skadra na Bojani" . Aleksandar je u temelje Jugoslavije uzidao dve žive pobedničke kraljevine Srbiju i Crnu Goru ne bi li se Jugoslavija očuvala i održala. Ta je država trajala 92 godine i sada kada je nema najbolje vidimo da li je ta žrtva bila velika i da li je Jugoslavija bila dostojna te žrtve. Mislim da svaki razuman zaključak ide u smeru da jeste i da smo razbijanjem Jugoslavije teško postradali. Nerazumni ljudi olako danas, naročito među Srbima, odnosno gotovo isključivo među Srbima iz zaleta optužuju Aleksandra da je on skrivio Jasenovac i Jadovno i ustaški genocid nad Srpskim narodom u Pavelićevoj nezavisnoj državi Hrvatskoj jer po njima toga genocida ne bi bilo da on nije stvarao Jugoslaviju, nego da je stvarao neku veliku Srbiju koju niti je mogao niti je hteo da stvori niti su to dozvoljavali saveznici, a ni ljudi sa kojima smo se ujedinili 1918. godine. Zaboravljamo da se genocid nad Srbima dogodio upravo onda kada nije bilo Jugoslavije. Zaboravlje se i da "Oluja" i "Bljesak" devedesetih događaju onda kada je pala Jugoslavija".
Šta to ostaje nama budućim generacijama, kako da okajemo te grehe koje vučemo iz prošlosti?
"Mi smo smrću Jugoslavije i zločinima svih nas protiv svih nas ušli u neki mračni tunel i ja izlaz iz tog tunela još ne mogu da vidim. Ako sam se nadao, a nadao sam se da će ubrzano učlanjenje ovih državica nastalih na ruševinama Aleksandrove Jugoslavije u Evropsku uniju biti melem po otvorenim ranama da se opet zbližimo i živimo pod istim evropskim krovom, sada i ta nada kopni s obzirom na matična zbivanja i potrese u samoj Uniji. Izgleda da u mnogim državama Evrope vlada ona anti-pamet koja je rušila Jugoslaviju devedesetih godina".
(Kurir.rs/Espesso)
NE PROPUSTITE
