Lider Srpske desnice Miša Vacić platio je ogrev za zimu starici koja mu se obratila za pomoć.
- Na jednom od skupova u Novom Sadu koji je organizovala Srpska desnica početkom jula ove godine videla sam gospodina Vacića i požalila sam mu se na moju tešku materijalnu situaciju u nadi da će me razumeti i pomoći – započinje ispovest baka Iboja koja sa svojom 85-ogodišnjom majkom živi u malom banatskom mestu Kovin.
- Moja i majčina primanja su vrlo mala, veći deo nam ode na lekove dok od ostatka teško preživljavamo. Računice su bile takve da nam neće ostati dovoljno novca za ogrev i da ćemo ovu godinu provesti u hladnim zidovima trošne kućice u kojoj živimo. Sve sam ovo ispričala Vaciću koji mi je tražio kontakt i obećao da će se javiti u oktobru mesecu. Iskrena da budem navikla sam da političari često znaju obećati i na tome završiti priču, ali sam za gospodina Vacića čula da je već pomagao mnogim ljudima i da nije jedan od onih mnogih koji se nas sete samo kada im je potreban siguran glas. Priča o humanoj organizaciji i njenom predsedniku obistinila se krajem prošlog meseca kada mi je na broj telefona pristigla poruka iz pošte da sam dobila novac. Kada sam otišla do pošte radnica za šalterom je rekla da mi je novac uplatio Miša Vacić, baš onako kako je i obećao u julu mesecu. Istoga dana sam sa tim novcem uplatila ogrev koji mi je danas stigao - kaže zahvalna baka Iboja.
- Preko njegovih članova došla sam do kontakta od gospodina Vacića i zahvalila sam mu se u svoje i majčino ime. Znate, nekada je dovoljno da budete jednostavno čovek i ništa više od toga. Vacića sam smatrala za jednog od onih istih bezosećajnih i koristoljubivih ljudi koji sebe nazivaju "političarima", ali mi je svojim gestom i svojom pažnjom pokazao da se razlikuje od njih i da u sebi ima ljudskosti koja danas čini mi se iščezava iz nas ljudi - završava baka Iboja.
Svoj gest prokomentarisao je i lider Srpske desnice Miša Vacić:
- Organizacija koju predvodim stvorena je voljom čoveka, običnog čoveka, radnika, seljaka… svih onih koji iskreno vole svoju državu i svoj narod i za uzvrat ništa pritom nisu tražili. Tim ljudima i takvom čoveku meni je čast da pomognem. Danas mi je baka Iboja javila da su joj stigla drva i ugalj. Pre nekoliko meseci baka Srbislava mi je javila da je prošla uplata za struju. Od članova iz Novog Sada čujem da su radovi na krovu čika Lazara ratnog vojnog invalida u završnoj fazi i da agregat koji smo mu poklonili daje svetlost koju Lazar godinama nije ugledao. Baka koju sam zaštitio od lopova i manijaka oporavila se od šoka… i mnogo takvih vesti mene čine srećnim čovekom. Svi ti ljudi kojima sam pomogao i učinio nisu bili članovi Srpske desnice ni pre pomoći ni posle nje, ovo ne radim zbog političkih poena, glasova, marketinga, ovo radim jer me to ispunjava. Kada mi se ti ljudi sutra zahvale, ja im kažem: hvala što ste verovali u mene, hvala što ste se baš meni obratili za pomoć i hvala što ćete sutra vi drugome učiniti. To nije smisao politike, to je smisao čojstva, mog i našeg postojanja.
(Kurir.rs)
