Ja sam ovde da vam kažem šta znam a ne šta mislim, rekao je u jednom intervjuu moj sagovornik, redovni profesor Fakulteta političkih nauka dr Miroljub Jevtić.
Razgovor u njegovom kabinetu vodimo o onome što ugledni profesor zna najbolje - o islamskoj teologiji.
Sa osnivačem časopisa "Politikologija religije", prvog takvog naučnog štiva u svetu, pričam o islamu, verskim ratovima, Isusu, Muhamedu...
Na početku mi kaže kako izuzetno poštuje islam i muslimane.
"Naprosto ih morate poštovati. Čak i da su u krivu, ima ih toliko da ih morate poštovati".
ISLAM I MIR
"Kada muslimani kažu da je islam religija mira i da se zalaže za mir to je tačno ali islam je za razliku od hrišćanstva bitno pravno praktična religija. Postoji jedna odlična definicija šta je teologija u islamu koja kaže: Smatra se da je u islamu pravo isto što i teologija u hrišćanstvu - najtipičnija manifestacija verskog učenja. Pravo nije samo elemenat ukupnog islamskog učenja već njegov funkcionalni izraz, priča mi profesor Jevtić.
Ističe da je bitno znati - da bi se ostvario mir i da bi ljudi živeli bez nasilja i sukoba potrebno je uspostaviti islamski pravni poredak.
“Cilj je dakle ne proširiti islamsku veru, nego postaviti islamski pravni poredak, da se vlada po islamskim principima. A vladanje po islamskim principima je obaveza za sve ljude koji žive na Zemljinoj kugli, po definiciji, uključuje ukidanje pojedinačnih suvereniteta svih drugih država. Kako sve druge države ne žele to da učine dobrovoljno onda muslimani imaju obavezu da ih na to nateraju silom. Zato je rat integralni i najvažniji deo odnosa muslimana sa nemuslimanima. Sa islamske tačke gledišta za to su krivi nemuslimani jer ne žele sreću koju im želi Alah.”
I tu razbijamo prvi mit, jednu od prvih nedoumica a to je da je cilj islama da ljudi postanu muslimani.
"Ne, cilj je da se sprovodi islamski zakon. Ali se islamski zakon ne može sprovoditi bez muslimana. Znači moraju da se naprave muslimani, odnosno oni koji su muslimani dužni su da uspostave islamski zakon pod kojim će dovesti one koji nisu muslimani."
Islam, kaže profesor Jevtić, sve ljude koji žive na Zemlji deli samo na verske grupe.
"Islam ne priznaje i ne poznaje pojam nacije. Svi ljudi se dele na verske grupe. Prva verska grupa su muslimani, druga su monoteisti u koje spadaju hrišćani, jevreji i postojala je mistična monoteistička zajednica u vreme Muhameda koja se zvala sabejci. Oni su nestali i teško je utvrditi o kome se radi. Treća grupa su politeisti, to su ljudi u čijem okruženju je nastao islam. To je bio i Muhamed dok mu se nije javio arhanđel Džibril. Četvrta grupa su ateisti a peta grupa su veroodstupnici ili murtadi. To su oni koji su bili muslimani pa su napustili islam. Evo zašto ovo govorim. Dakle, ne postoje Bošnjaci, ali ne zato što im ja negiram pravo da budu Bošnjaci, jer ne postoje ni Alžirci... Islam ne poznaje pojam nacije", naglašava profesor Jevtić.
Kaže kako u Srbiji ima onih koji su na visokim funkcijama a "pričajujući o mudžahedinima na Kosovu govore o velikoj Albaniji."
"Mudžahedina koji bi bio za veliku Albaniju bi odmah posle smrti čekao kazan sa najvrelijom vodom. Te dve stvari ne idu. Zelena transferzala ili velika Albanija - to je pitanje izbora života ili smrti. Ko god je za Zelenu transferzalu, ne može biti u isto vreme za veliku Albaniju jer bi završio u kazanu ili u kavezu u bazenu u kome ga jedu krokodili. A kad ga pojedu on ponovo poraste, a krokodili ga ponovo jedu... Jer muke su večne. Dakle ili je Zelena transferzala ili je velika Albanija. Ne može i jedno i drugo."
Profesor Jevtić kaže da kada muslimani uspostave islamski zakon onda nemuslimanima ostavljaju mogućnsot izbora koji nije isti za sve.
"Ako su u pitanju hriščani i jevreji oni mogu da ostanu hrišćani i jevreji i da nastave da žive ali da žive po zakonima koji ih diksriminišu i ponižavaju baš zato što su hrišćani i jevreji. Uz poruku - pogledajte kako muslimani lepo žive i vladaju vama a to je samo zato što ste vi budale i ostajete u krivoj veri. A ako želite da ostanete u krivoj veri onda dozvolite da vas tlačimo. S druge strane ako hoćete da živite kao mi, da budete gospodari, samo pređite u islam. Znači, cilj jeste da svi postanu muslimani ali ne da se hrišćani i jevreji silom navedu da to postanu. Oni mogu da biraju. Ali to ne važi za politeiste. Politeisti i ateisti nemaju prava na fizičku egzistenciju. Mogu samo da biraju da ili postanu muslimani ili da fizički budu likvidirani. Nema slobode veroispovesti".
Primer za muslimane je Muhamed, ističe profesor Jevtić.
"U njegovom detinjstvu i njegovoj zrelosti pre nego što je počeo da propoveda islam, Meka je bila politeističko središte. Tada je postojao partnenon njihovih politeističkih božanstava. Predpostavlja se da ih je bilo 360. Kada je Muhamed 630. godine ušao u Meku da bi je osvojio on je, prema arapskim izvorima, uzeo štap i išao od idola do idola i sve ih polomio. Tada je rekao - Laž je nestala, istina je došla. On je zabranio ispovedanje politeizma i sunarodnicima naredivši im da promene religiju. Da nisu to učinili bili bi fizički likvidirani, baš kao što su bile likvidirane dve zajednice medinskih jevreja."
Poslednja verska grupa po islamskom učenju su murtadi ili veroodstupnici.
"Oni su za islamski svet nezamislivi i u današnjem savremenom trenutku. Njima se ostavlja izbor samo da se pokaju. Ako to ne učine oni bivaju likvidirani."
O KURANU
Kuran je, kaže profesor Jevtić, osnovni sveti i najvažniji tekst islama.
"Onaj ko je musliman, mislim na one koji su zaista vernici a ne koji su samo nominalni muslimani, veruje da je Kuran napisan na nebu, da nema ni početak i kraj nastanka i da su to reči Alaha. Sa tom knjigom nema rasprave. To se najbolje vidi kroz jedan kuranski ajet. Ajet je stih kurana i sastavni deo poglavlja koje se zovu sure. U tom ajetu broj 216, sura 2 se kaže: "Rat vam je naređen a vi ga mrzite. Može biti da mrzite ono što vam je korisno a da volite ono što vam je štetno. Bog zna šta vam je bolje, no vi to ne znate." Time se jasno muslimanima stavlja do znanja da Kuran moraju doslovno da primenjuju. I to je nešto što je logično sa stanovišta religije. Jer to su reči Božije a kako mali čovek da raspravlja s Bogom".
S te tačke gledišta, kaže on, musliman u svakom trenutku svog života mora da postupa od rođenja pa do smrti po svetoj knjizi Kuranu.
"Negiranje bilo koje muslimanske norme obavezno podrazumeva da musliman prestaje da bude musliman. Svako onaj ko je vernik i želi spasenje posle smrti on pristupa tekstu Kurana. Ali dešava se da u Kuranu postoje stihovi koji se odnose na konkretna životna pitanja a koji daju dijametralno suprotne odgovore na to šta treba raditi. Jedno o njih je pitanje alkohola jer to je jedno od normi islama koje praktično svi znaju. Svi znaju da muslimani ne bi smeli da piju alkohol. Međutim, kad musliman pristupi Kuranu on će naći različite stavove i različite ajete koji se tiču alkohola. To ide od toga gde se govori da se može konzumirati alkohol do toga da je on zabranjen. I sad vernik kad to pogleda on bi, ako pristupa Kuranu tek tako, mogao da bira - pa ko voli da pije izabrao bi ove prve ajete koji mu to dozvoljavaju", kaže profesor Jevtić. Baš zbog toga što Kuran može da dovede vernike u zabunu da ne znaju šta da rade, profesor Jevtić napominje da je načinjena jedna od naznačajnijih teoloških disciplina - tefsir.
"Tefsir je nauka o tumačenju kurana. Ona podrazumeva da kad jedan stih kurana protivreči drugom, a odnose se na istu stvar, onda u tom trenutku prevagu odnosi onaj stih koji je mlađi po svom postanku. Koji je mlađi a koji stariji se utvrđuje tako što se zna da su sure objavljene u određenom periodu. Iznad svake sure stoji da li je objavljena u Meki ili Medini. Ajet koji zabranjuje alkohol je mlađi.”
Pitam ga nešto što sam siguran zanima mnoge. Ako sa ono što piše u Kuranu ne dovodi u pitanje a u jednom od ajeta piše, parafraziram, da se nevernici kažnjavaju smrću, kako to sprovesti u delo... Šta se dešava kada to neko ne može da sprovede u delo?
"Isto kao što naređuje ljudima kako da se ponašaju, Kuran kaže - Alah nikoga ne opterećuje preko mogućnosti njegovih. Znači ako nešto ne možete da uradite, iako bi trebalo da uradite, vi to ne morate da uradite. Mi smo prilično ateizirano društvo i ne shvatamo prirordu Boga. Bog je svemoguć. Uvek postojeći i nikad neće nestati. I on u svakom trenutku zna šta svako živo biće misli ili radi."
ODNOS PREMA HRISTU
Kažem kako su mnogi muslimanski poglavari u Srbiji a i van nje govorili kako islam priznaje Isusa Hrista kao proroka ističući to kao nešto što je pozitivno.
"Islam priznaje Hrista kao proroka ali ga ne priznaje kao sina Božijeg. A celo hrišćanstvo se zasniva na tome. Tako da jedan takav odnos islama prema Hristu je suštinski najveća moguća uvreda za svakog hrišćanina."
TAKIJAH
Profesor Jevtić mi dalje priča o jednom zanimljivom isntitutu u islamu a koji se naziva takijah.
"Mi na predavanjima vodimo studente u dažmije, crkve, sinagoe... I sad odveli smo ih u džamiju i jedan student je pitao hodžu koji nas je primio šta misli o homoseksualcima. A hodža brže bolje reče - Samo to nemoj da me pitaš. To je rekao zato što islam ne gleda ni malo blagonaklono prema homoseksualcima. Islam ima jedan institut koji se naziva takijah. To je pravo da se ne govori istina kad od toga možeš da imaš problema ako govoriš istinu. I taj institut islamskog šerijatskog prava nisu izmislili ljudi nego je kao i sve definisano Kuranom. To je definisano jednom surom koja se zove "Pčela" i ajetom 106. "Onoga koji zaniječe Alaha nakon što je u njega verovao- osim ako na to bude primoran a srce mu ostane čvrsto u veri- čeka kazna Alahova". Dakle musliman ne samo da može da slaže nego može da kaže i da nije musliman. Vi nikad ne možete biti sigurni kada vam govore istinu a kada ne."
O NOMINALNIM VERNICIMA
Tokom razgovora smo se dotakli nominalnih vernika. Pitam profesora Jevtića šta to tačno znači, ko su oni.
"To što vam neko kaže da je budista, hrišćanin, hindus ne znači da je on i stvarni vernik. Stvarna religioznost je nedodirljiva i nje je svestan samo Bog i ona se utvrđuje samo na Sudnjem danu. Pošto Bog zna ne samo šta smo mi izgovorili nego i svaku našu misao. I čeka me na Sudnjem danu da mi recimo kaže: Jevtiću što si pomislio da gospodin Latinović nije lepo obučen. Nisi bio fer, nije ti palo na pamet da možda on nema para da kupi lepšu košulju... Samo da se razumemo, nisam to pomislio ali vam dajem primer", kaže profesor Jevtić i nastavlja:
"U društvima koja su sekularna ljudi nemaju obavezu da lažu. Kod njih, tj kod većine, ćete videti da li veruju ili ne veruju, oni će vam sami reći. Hrišćanstvo se oslanja na dve stvari - na vaskrsnuće i bezgrešno začeće. Pitajte veliki broj tih ljudi koji slave slavu, koji se venčavaju u crkvi, sahranjuje po verskim obredima da li veruju u te dve dogme hrišćanstva... Oni će vam reći da ne veruju. S druge strane ljudi koji su jako privrženi verskoj zajednici a nemaju neku ličnu korist navode na zaključak da oni stvarno veruju. Što bi on pet puta klanjao npr na Novom Beogradu u nekom soliteru. I definitivno se vidi da je islamski svet daleko strukturiraniji, postoji veća socijalna kohezija."
ISLAM I TERORIZAM
Zbog čega mnogi na prvi pomen terorizma pomisle na islamski terorizam, zašto se islam povezuje sa terorističkim delovanjem?
"Niko ko je ozbiljan ne poistovećuje islam sa terorizmom. To što se kaže islamski terorizam pa taj terorizam koji se opisuje jeste islamski, ali to ne znači da su svi muslimani teroristi. Niko to ne poistovećuje. A što se tiče svetog rata... Ako hoćete, sveti rat u u srednjem veku pre muslimana je bio krstaški rat kada su Persijanci kada su prodrli u Jerusalim i odneli časni krst na kome je razapet Hrist. E onda je Vizantija pokrenula krstaški rat da bi taj krst vratila. Ali desila se jedna druga stvar. Kako je hrišćanski svet kroz razvoj ljudskog društva se sekularizovao i veru učinio privatnom stvari koja nema veze sa državom, a rat je akcija koju sprovodi država, onda je u hrišćanskom svetu rat kao verska činjenica izgubio svaku važnost i više ga niko kao takvog ne vodi."
Za razliku od toga, ističe profesor Jevtić, islam ne dozvoljava sekularizaciju.
"U islamu sekularizma nema i svaki događaj u životu pojedinca i zajednice meri se i vrednuje prema islamu. A islam kad se radi o ratu dozvoljava samo rat koji ima verski cilj. Svi ratovi moraju imati verske ciljeve, moraju imati versko opravdanje. Šta god da se desilo, ako to nije u vezi sa religijom, taj rat je zabranjen muslimanima. Zato ljudi kada danas govore o verskom ratu najviše misle na muslimane zato što svaki rat koji trenutno gledate - izraelsko arapski rat, rat Irana i Iraka, rat u Siriji - je sa tačke gledišta islama u cilju ostvarivanja trijumfa religije. Sve je to džihad. Motivacija kod ljudi koji uzmu učešće u takvom ratu je uverenje da će to dovesti do trijumfa Božije reči.
Pravim malu digresiju i pitam profesora u vezi sa 11. septembrom 2001. kada je napadnuta Amerika, a kada su mnoge islamske hodže govorile kako je to u suprotnosti sa onim što islam propoveda.
"Nema muslimana, samo mogu da vas lažu, koji se nije obradovao posle 11. septembra. Nema ni jednog. Ako je musliman...", izričit je profesor Jevtić.
ISLAMSKA DRŽAVA I NJEN VOĐA ABU BAKR AL BAGDADI
Saudijski kralj među mnogobrojnim titulama ima i onu koja ga označava kao čuvara Meke i Medine. Kome se onda okreće običan musliman - saudijskom kralju koji čuva dve najveće svetinje ili Al Bagdadiju koji stvara Islamsku državu i koji se proglasio za halifa?
"Abu Bakr al Bagdadi je čovek koji izvršava volju Božijeg poslanika odnosno volju Alaha. Sa tačke gledišta islamskog legitimiteta odgovor je sledeći - Svi muslimani smatraju Meku i Medinu za dva najznačajnija svetilišta i tu nema nikakvog spora. Sa tačke gledišta bezbednosti svetih mesta svi muslimani su zahvalni Saudijskoj kraljevskoj dinastiji koja ta sveta mesta čuva. Ali isto tako ima i strašnih osuda zbog ponašanja iste te kraljevse porodice. Kad npr saudijska kraljevska porodica radi stvari, kao što je npr poseta Donalda Trampa, koje mnogi muslimani doživljavaju kao ponižavajuće, a pojavi vam se čovek (Abu Bakr al Bagdadi) koji kaže: "Jeste li vi muslimani? Da li islam podrazumeva da se mora uspostaviti islamski zakon? Da li on može biti ostvaren bez Islamkse države? Pa zašto onda ne pravite islamsku državu? I kad muslimani kažu da ne mogu jer nemaju mogućnosti - Abu Bakr kaže - E sad ćete videti da može." I krene. I napravi je. I koliko god da je trajala mnogima je to otvorilo oči. I sada kada je Abu Bakr puko znate li šta oni misle, pošto se u islamu dešava sve Božijom voljom - On nije puko zato što je bio na pogrešnom putu nego zato što nismo svi mi muslimani ustali i stali iza njega. Zato je on stekao tu veliku popularnost jer je pokazao da se može napraviti islamska država".
O KOSOVU
Kosovski problem je primarno verski problem i nema nikakve veze sa konceptom velike Albanije već sa konceptom Islamske države napominje profesor Jevtić.
"Velika Albanija mora da postoji na albanskoj naciji a albanska nacija ne postoji. Albanski etnički kolektivitet postoji, to su ljudi koji govore albanski. Ali oni su toliko verski podeljeni da oni ne čine sekularnu naciju. Njihov osnovni motiv pokretač, govorim o većini, je tradicija inspirisana religijom, A to posebno važi za muslimane Makedonije i muslimane Kosova i Metohije. Vi ste videli da su dobrovoljci koji su sa Kosova otišli u Siriju i Iran kao jedan od prvih akata lojalnosti Islamskoj državi spalili kosovske pasoše. Njima kosovska država ne treba."
O BRDU HRAMA
Profesor Jevtić mi kaže kako ima jedno mesto na svetu oko čega se kako ističe vrti celokupna kvadratura kruga svetske politike.
"To mesto se zove Brdo hrama. Prema jevrejskom verovanju da bi čovek bio spašen on mora da prinosi žrtvu. Žrtva se može prema jevrejskom verovanju može prinositi samo u hramu koji je podigao Solomon na tom Brdu hrama. Taj hram su kasnije srušili Vavilonci... Posle je ponovo obnovljen a onda potpuno srušen 132. i 133. godine posle Hrista. Jevreji su proterani iz Palestine i živeli su u dijaspori sve vreme maštajući da se vrate u Jerusalim ali ne da bi napravili državu već da bi obnovili hram kako bi u njemu mogli da prinose žrtve. Ali da bi hram mogao da funkcioniše da ne bi ponovo bio srušen onda je potrebno da se napravi država koja će ga štititi. Funkcija povratka jevreja i obnove države Izrael nije zbog države nego zbog hrama. Muslimani su u sedmom veku zauzeli Jerusalim i zauzeli to mesto gde je bio hram. Oni su na njevom mestu podigli dve džamije - Al Aksu i Kupolu na steni. Te dve džamije su podignute u čast verovanja u islamu da je sa tog mesta Muhamed na svom krilatom konju odleteo na nebo, video raj, video pakao, osetio Alaha ali ga nije video jer se Alah ne može videti. Potom se vratio na zemlju isto tu, posle čega je prenet u Arabiju", priča profesor Jevtić i nastavlja:
"Za muslimane je to treće sveto mesto u islamu. Kada je obnovljena država Izrael 1948. koja je obnovljena sa ciljem da se tu obnovi hram, ali je Brdo hrama to jest Jerusalim je ostao pod vlašću Jordana. U junskom ratu 1967. Izraelci su kako oni kažu oslobodili Jerusalim, a Arapi kažu da su ga Iizraelci okupirali... Tako su jevreji došli u politički posed Brda hrama. Ali na Brdu hrama nije bilo ni jevreja ni jevrejskih spomenika, tu su bili muslimani. Oni su tada bili u prilici da sruše te dve džamije i da tu obnove Solomonov hram. Ali to bi za muslimane značilo da ste im na živo izvadili srce iz grudi. Oni zbog toga nisu smeli to da urade. I cela priča se vrti oko toga. Da bi nastao mir između jevreja i palestinaca potrebno je jevreji odustanu od Brda hrama. A ako odustanu od Brda hrama onda se postavlja pitanje zašto su se vraćali u Izrael. A isto arapi - ako bi odustali od trećeg svetog mesta onda prestaju da budu muslimani. To je ta kvadratura kruga koja se ne može rešiti. Sve se vrti oko toga."
Kurir.rs/Petar Latinović/Foto: Youtube
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
