Odluka prištinskih vlasti da na 100 odsto poveća carinu na robu iz Srbije obiće se o glavu pre svega albanskim privrednicima na Kosovu i Metohiji, jer prehrambenu robu i repromaterijal nigde neće moći da kupe povoljnije nego u Srbiji. Kao posledica manjka posla, kosovske firme će morati da otpuštaju radnike, zbog čega može doći i do socijalnih nemira, a zbog neozbiljnosti koju su pokazali uvođenjem taksa na srpsku robu niko od investitora neće želeti da ulaže na Kosovu, smatraju sagovornici Kurira.
S druge strane, ukoliko se blokada srpske robe nastavi, najveća šteta po srpske firme biće zbog gubitka značajnog tržišta u koje su decenijama ulagale, kao i gubitak dela profita.
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS), ističe da će srpska preduzeća, ukoliko se ova mera ne ukine, imati štetu od 45 miliona evra godišnje samo na izgubljenoj dobiti zbog obustave izvoza. - Na 440 miliona vrednoj robi, koliko iznosi godišnji izvoz srpskih preduzeća na Kosovo, domaće kompanije bi imale štetu od 45 miliona evra profita. To je direktna šteta od izgubljene dobiti na robi koja neće biti izvezena. Veliki broj srpskih preduzeća posluje na Kosovu i mi se nadamo da ove mere neće da potraju, već da će pod pritiskom EU i SAD biti ukinute. Očigledno je i da veliki broj stanovnika Kosova počinje da bojkotuje robu iz Srbije. Najveću štetu trpe građevinska i prerađivačka, odnosno prehrambena industrija, jer su oni mahom prisutni na tržištu Kosova. Biće smanjen obim posla, neki ljudi će ostati bez posla - kaže Atanacković.
Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije ističe da će vlada u Prištini morati da ukine nametnute takse zbog svojih privrednika, koji trpe veću štetu nego srpske firme. - Ljudi misle da Kosovo kupuje samo mleko i keks iz Srbije, ali oni će imati problem zbog nedostatka repromaterijala, jer građu, ciglu, crep, parket, sve uvoze iz Srbije. Njihova proizvodnja će da trpi, njima će ljudi ostati bez posla. Njima ta roba treba, usmereni su na nas i nemaju gde u okolini da je kupe, jer je svuda skuplje nego u Srbiji. Moraće da skinu te sankcije jer će imati veću štetu nego mi - kaže Rodić i dodaje da će na ovoj situaciji profitirati samo šverceri, koji su se već pojavili.
Za kompaniju "Toza Marković" iz Kikinde, koja na Kosovo izvozi 20 odsto ukupne proizvodnje, mera Prištine dosta komplikuje posao. - Naš godišnji obim posla s Kosovom je oko milion evra. Ako ostanemo bez tog plasmana, najveća šteta će biti gubitak tržišta u koje smo ulagali decenijama. Šteta je obostrana. Naši partneri na Kosovu su ozbiljne firme i zabrinuti su jer imaju zaposlene ljude koji prodaju našu robu. Ni sa carinama od 10 odsto nismo konkurentni na Kosovu, a kamoli sa 100 odsto - kaže za Kurir Vladimir Ilić, generalni direktor "Toze Markovića" iz Kikinde, i naglašava da će pokušati da povećaju prodaju na drugim tržištima.
"Metalac" obustavio izvoz, čeka rešenje
Aleksandar Marković, generalni direktor "Metalca" iz Gornjeg Milanovca, ističe da će, ako blokada srpske robe potraje, imati smanjenje prodaje. - Na Kosovu prodajemo posuđe, bojlere i nešto trgovačke robe. To nije roba za dnevne potrebe i zato smo obustavili isporuke nadajući da će se ovo rešiti ukidanjem tih mera. Čekamo da se nađe razumno rešenje i nadamo se. Naš izvoz je vredan oko 800.000 evra godišnje i sa carinom od 100 odsto naša roba ne bi bila konkurenta, iako je ona na Kosovu brend. U komunikaciji smo s kupcima i oni kažu da to ne može da donese ništa dobro nikome. Oni kupuju našu robu da bi zaradili na njoj, a ne što nas vole - kaže Marković.
PKS: Kompanije će tražiti druga tržišta
Nenad Đurđević, direktor Sektora za ekonomske odnose s inostranstvom u Privrednoj komori Srbije, kaže da je u prvih devet meseci ove godine izvoz robe iz Srbije na Kosovo porastao za 8,2% u odnosu na 2017, pa će ukoliko zabrana potraje, ukupan izvoz biti manji za oko pet odsto na godišnjem nivou. - Oblasti koje su najviše pogođene su prehrambena industrija, proizvodnja pšenice, kukuruza, robe široke potrošnje, energetika, građevinski materijal i repromaterijal, čelik i gvožđe za dalje proizvodnju. Mnoge od tih kompanija će tražiti alternativno tržište. One koje su već upakovale i deklarisale proizvode za tržište Kosova, ukoliko ne budu mogle da ih prodaju, moraće da ih prepakuju i prodaju na druga tržišta, što je priličan trošak - naglašava Đurđević i dodaje da u Privrednoj komori Kosova tvrde da je odluka o povećanju carina na 100 procenata politička i da će uticati na njihove privrednike.
Albanija protiv odluke Prištine
Da je odluka prištinskih vlasti da na 100 odsto povećaju porez na uvoz robe iz centralne Srbije i BiH pogrešna, smatra i vlada Albanije. Albanski ministar finansija Arben Ahmetaj izjavio je da smatra da takva odluka nije dobra ni za Prištinu ni za Beograd i da bi je trebalo odložiti. Kako prenosi prištinska Koha, Ahmetaj savetuje Prištinu da ne preduzima takve mere s bilo kojom državom, pošto nametanje visokih tarifa ide na štetu građana. - Takva odluka bi svakako koristila razvoju kosovske privede i značila bi otvorena vrata za širenje kosovskog tržišta, ali sada nije trenutak za to - rekao je Ahmetaj.
Brojke 440 miliona evra je vrednost srpskog izvoza na Kosovo u 2017. 45 miliona evra izgubiće srpske kompanije ako se blokada ne ukine 5% biće manji izvoz na Kosovo u 2018. ako se blokada srpske robe nastavi
Kurir.rs/Slavica Tomčić
Foto:Aleksandar Jovanović
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
