BEOGRAD - Goran Radosavljević Guri izjavio je da ga "niti interesuje niti pogađa odluka" Stejt departmenta da mu se zabrani ulazak u SAD.
Podsetimo, ranije je objavljeno da je Stejt department zabranio ulazak na teritoriju SAD bivšem komandantu srpske Žandarmerije, zbog umešanosti u slučaj braće Bitići. Istom odlukom obuhvaćeni su i njegova supruga i ćerka, objavio je Radio Slobodna Evropa.
"Ne želim da reagujem na takvu vest, niti me interesuje niti me pogađa takva odluka", rekao je Radosavljević za RAdio Slobodna Evropa nakon što je objavljena informacija da ga je Stejt department označio kao "učesnika u teškom kršenjima ljudskih prava". U izjavi za RSE odbacio je bilo kakvu odgovornost za smrt braće Bitići. “Dao sam izjave istražnim organima, hiljadu puta sam o tome pričao, tako da je nonsesns da pričam o tome uopšte”, rekao je Radosavljević.
Radosavljevića, bivšeg komandanta policijske jedinice Žandarmerije, članovi albanske porodice Bitići označili su kao odgovornog za ubistvo tri njena člana - braće Ilija, Agrona i Mehmeta u julu 1999. godine u Petrovom Selu blizu Kladova, u istočnoj Srbiji. Već nekoliko godina u javnosti Srbije se ukazuje na sumnje o odgovornosti Gorana Radosavljevića Gurija u slučaju koji opterećuje bilateralnih odnose Srbije i SAD. Vladimir Vukćević, bivši tužilac za ratne zločine, potvrdio je u februaru 2018. da je Goran Radosavljević bio pod opservacijom. "Da je bilo dokaza protiv Gorana Radosavljevića Gurija ne bi se on šetao po ulici", poručio je Vukčević januara 2016. Njegova naslednica na mestu tužioca za ratne zločine, Snežana Stanojković navela je u martu 2018. da Tužilaštvo nastavlja da radi na rasvetljavanju ovaj slučaja.
Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je 2012. godine izreklo oslobađajuće presude Sretenu Popoviću i Milošu Stojanoviću, optuženima za pomaganje u ubistvu braće Bitići, jer nije dokazano da su izvršili krivična dela za koje se terete. Odbor za spoljnopolitičke poslove američkog Kongresa, je juna 2018. usvojio rezoluciju o ubistvu američkih državljana, braće Bitići u Srbiji u julu 1999. godine. U rezoluciji, kojom se izražava stav Predstavničkog doma o ubistvu Ilija, Agrona i Mehmeta Bitićija, između ostalog se navodi da bi pojedince odgovorne za ubistvo trebalo izvesti pred lice pravde, te da je za osudu to što "još niko nije proglašen krivim za pogubljenje braće Bitići ili bilo koje druge zločine povezane sa njihovom smrću i što ni jedan pojedinac čak nije optužen za te užasne zločine". "Za Vladu Srbije i relevantna ministarstva i kancelarije, ukljućujući i Specijalno tužilaštvo za ratne zločine, trebalo bi da bude jedan od prioriteta da što pre istraže i krivično gone aktuelne i bivše zvaničnike za koje se veruje da su direktno ili indirektno odgovorni za njihovu smrt", navodi se u usvojenoj rezoluciji, prenosi RSE.
(Kurir.rs/RSE/Foto: Marina Lopičić)
