BEOGRAD - Da li će građani Srbije ove godine izaći vanredno na birališta, prema oceni analitičara, najviše zavisi od situacije sa KiM, odnosno da li će biti nekog dogovora u vezi sa KiM, a politički motiv vladajuće stranke za njihovo raspisivanje bi bio sticanje nove doze političkog legitimiteta u susret sudbonosnim odlukama po pitanu srpske južne pokrajine.
Mediji poslednjih dana sve češće spekulišu da je moguće da će biti vanrednih parlamentarnih izbora, a kao potencijalni termini izlaska građana na birališta pominju se kraj marta ili prva polovina aprila.
Pominje se "jaka struja u SNS", koja se zalaže da stranka proveri i učvrsti legitimitet uoči prelomne bitke za KiM i pritisaka da se Srbija opredeli između Rusije i EU.
Sam predsednik Srbije i SNS Aleksandar Vučić nije isključio mogućnost održavanja izbora u ovoj godini, ali je naglasio da je najvažnije videti šta je u interesu građana.
"Ne iskljucujem tu mogućnost, jer u martu ili aprilu ulazimo u izbornu godinu i to nije ništa vanredno. Očigledno svi misle da su mnogo snažni i da mogu da pobeđuju. Mislim da na izbore možemo da idemo. Ima ideje unutar stranke da ja vodim izbornu listu SNS pre nego što dođe neko drugi. Čini mi se da bi im to moglo doneti ubedljivije rezultate. Ali mnogo je važnije videti šta je u interesu gradana Srbije", rekao je Vučić.
Istraživanja "Politike" i agencije Faktor Plus pokazalo je da tek 30 posto ispitanika očekuje vanredne izbore ove godine, dok ih gotovo polovina, odnosno 48 odsto, ne očekuje, a 22 procenta nema stav o tome.
Rezultati su pokazali da je SNS i dalje ubedljivo vodeća, jer bi za nju, ako bi sada bili održani vanredni izvori, glasalo 53,8 posto ispitanih.
Cenzus bi prošle još samo SzS sa 14,4 i SPS sa 9,8 posto glasova.
Direktor agencije "Faktor plus" Vladimir Pejić smatra da vanrednih parlamentarnih izbora neće biti ovog proleća, osim u slučaju nekog dogovora u vezi sa Kosovom i referenduma koji bi zbog toga usledio.
I on podseća da svakako sledi period u kome će u roku od godinu dana biti redovnih republickih i lokalnih izbora, pa očekuje da tako i bude.
Pejić u izjavi za Tanjug ističe i da SNS ima dominantnu poziciju, te da je moguće da hoce da je materijalizuje politički, ali ukazuje da stranka tu poziciju ima duže vreme, pa je verovatno da će je imati i na proleće sledeće godine.
Kada je reč o opoziciji, Pejić je mišljenja da se ni opoziciji "baš ne žuri".
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da ga izbori ne bi iznenadili, a politički motiv vladajuće stranke za njhovo raspisivanje bi bio sticanje "neke nove doze političkog legitimiteta u susret gotovo sudbonosnim odlukama po pitanu KIM".
Drugi motiv bi, kaže, bio stabilizacija, odnosno učvšršćivanje pozicija na vlasti, imajući u vidu okolnosti da je vrlo visok rejting SNS u biračkom telu.
"To su dva glavna motiva", kaže Stanković u izjavi za Tanjug.
Kao jedan od elemenata zbog kojih ne treba isključiti izbore su i protesti opozicije, koja traži političke promene.
"A, najbolje sredstvo za to, po Ustavu i zakonu, jesu izbori", konstatovao je on.
Stanković je veruje da bi izbori suštinski promenili odnose političkih snaga, već bi mogli da donesu veću polarizaciju u zemlji, koja je ionako vrlo visoka, ukoliko se deo opozicije odluči za neku vrstu bojkota.
Na pitanje šta bi bojkot doneo opoziciji, Stanković kaže da ne veruje da bi takva odluka bilo kome bilo šta donela, osim možda "slatke iluzije" opozicionim ilderima da predstavljaju neku vrstu političke avangarde.
Podseća da su DS i DSS bojkotovali izbore 1997. godine, a da se po pitanju položaja tih partija i stanja demokratije - ništa nije popravilo bojkotom.
Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar kaže da je bojkot teška odluka i da postoji veliki broj razloga i 'za' i 'protiv', te da Savez za Srbiju, koji je o tome govorio, mora pažljivo da odluči gde može više da dobije.
"Verujem da u ovom momentu SzS još uvek nije doneo odluku i da će narednih dana i nedelja pažljivo analizirati sve aspekte. U današnjim okolnostima se čini da je SzS bliže bojkotu nego učestvovanju na izborima, ali sam mišljenja da ta odluka nije konacna", rekao je Klačar za Tanjug.
Ističe da je njima, iz politickog ugla, od koristi da drže tenziju među biračima i da na taj način dobiju na vremenu, plus su izloženi pritisku dela javnosti koji insistira na bojkotu.
"Takođe, čini se da Narodna stranka predstavlja čvršću struju u zagovaranju bojkota, ali treba biti oprezan i sačekati stavove Dragana Đilasa i DS", smatra Klačar.
Na pitanje da li bi izbori mogli da budu raspisani istovremeno sa ustavnim referendumom, Stanković ukazuje da sve može da se spoji, ukoliko za to postoji politička volja.
"To ne treba isključiti, čak bi to bilo jeftinije i politički elegantnije - ukoliko se ide na referendum za izmenu Ustava, može se ići i na izbore. Ali, glavni politički razlog jeste zahtev za novom porcijom legitimiteta u susret rešavanju kosovskog pitanja", zaključio je Stanković.
(Kurir.rs/Tanjug)
NE PROPUSTITE
