Istoričar i potpredsednik SPS Predrag Marković nema dilemu - u rešavanje pitanja Kosova bi, pored EU, aktivno morale da se uključe Rusija, Kina i SAD. Kaže i da je problem Kosova nečuven u svetu, jer nikome u miru nije otimana teritorija kao što to sada pokušavaju da urade Srbiji. Govoreći o mogućnosti da ove godine bude parlamentarnih izbora, Marković ističe da je SPS spreman i za tu opciju. Osim toga, on u intervjuu za Kurir govori i o odnosima u regionu, seriji "Koreni", glumačkoj karijeri svoje ćerke...
Da krenemo od Kosova. Ima li izgleda da se ove godine reši kosovsko pitanje? Jesmo li bliži rešenju nego ranije?
- Nevolja s pregovorima o Kosovu je što oni ove godine gube domaćina. EU je izbezumljena bregzitom i izborima za Evropski parlament ovog proleća. Tek će jada zadati EU ksenofobna i briselofobna osovina Varšava-Budimpešta-Rim, koja je na pomolu. Albanci koriste rasulo i drsko povećavaju uloge spremajući se za ozbiljne pregovore na jesen. Dotle će i SAD i EU morati da odluče dokle će da trpe prištinsko gaženje svih pravila međunarodne ekonomije, prava i politike.
Pregovori se vode pod pokroviteljstvom EU, ali kako vidite trenutne pozicije Rusije i SAD povodom kosovskog pitanja?
- Zbog unutrašnjih problema EU, novi format pregovora bi morao da uključi SAD, Rusiju i Kinu. Trampova podrška sporazumu jeste neka vajda, mada ne znamo više koliko je stabilna i usaglašena američka spoljna politika. Rusija i Kina postojano stoje uz Srbiju i to su dva važna i stabilna srpska uporišta u tim budućim pregovorima.
Šta tu, zapravo, može Srbija?
- Pošto je problem Kosova nečuven, jer nikome u miru nisu otimane zemlje kao što neki žele da učine Srbiji, mi mora da pronalazimo dosad nepoznata rešenja i mere. Jedna takva mera je "otpriznavanje" koje sprovodi Ivica Dačić. Međunarodna diplomatija još nema naziv za tu originalnu akciju. Nervoza kosovskih Albanaca i njihovih pokrovitelja pokazuje koliko je taj Dačićev izum pogodio u nerv. Takve originalne metode treba da pronađemo i za sve druge vidove odmrsivanja kosovskog čvora. Ali potrebni su i iskusni igrači. Strani novinari su mi pričali kako Dačićevi šarm i oštroumnost buše tamo gde ne pomažu tovari Pacolijevog (šef diplomatije Kosova, prim. nov.) blaga.
Priština i Tirana ukinule su granice između Albanije i Kosova. Je li to opasno, čemu to vodi?
- Ta granica nije bila čvrsta ni pre 20 godina, kad je lavina oružja propale albanske vojske zatrpala Kosovo. Granica otada ne postoji ni za drogu, roblje i ljudske organe. Ova objava ima više elemenata. Na jednoj strani se sakupljaju demagoški bodovi, na drugoj se nerviraju Srbi.
Nedavno je u javnosti odjeknula vaša izjava da je "Banjaluka zapadna srpska prestonica". Šta ste tu konkretno mislili? I kakva je sudbina RS?
- Srbi su policentrični narod. Oni imaju zapadnu prestonicu u Banjaluci, severnu u Novom Sadu, južnu u Nišu. Imaju i zagranične prestonice u Beču i Torontu. Ima li šta prirodnije nego da svi ti centri zajedno grade kulturu, obrazovanje, identitet, da zajedno ulažu? Za razliku od granice Kosova i Albanije, preko Drine se grade mostovi i hidroelektrane. I naši susedi će samo imati koristi od srpskog jedinstva. Zamislite koliko će Sarajevo biti povezanije sa Evropom kad auto-putevi prođu kroz srpsko Podrinje i srpsku Posavinu.
Crna Gora je u poslednje vreme imala više prozivki na račun Srbije. Od tvrdnji da je srpska vojska 1918. okupirala Crnu Goru, pa sve do borbe za gusle. Kako vidite ponašanje crnogorskih zvaničnika?
- Oni su za šaku belog praha i nekoliko NATO uniformi zatvorili karijerne puteve svojih potomaka. Srbija, a posebno Vojvodina i Beograd, bili su švedski sto za mnoge generacije ambicioznih Crnogoraca. Oni su lako osvajali položaje po Srbiji, korišćenjem - za njih osobene - mešavine šarma, rečitosti i plemenske i porodične solidarnosti. "Srbijanci" i Vojvođani su u njima videli najbolje Srbe. Setimo se stihova Branka Radičevića "Crnogorče, care mali...". Simboli Crnogoraca u Beogradu su bili Peko Dapčević, Petar Lubarda, Borislav Pekić, Matija Bećković... Danas, umesto njihovih imena, po novinama čitamo imena crnogorskih ubica i narko-dilera. Pitanje je da li će se srca Beograda i Vojvodine opet tako lako otvoriti za Crnogorce. Možda će im biti bolje s novim prijateljima u Prištini i Zagrebu.
I iz Hrvatske stižu provokacije. Pa, je li vas iznenadilo kad je ovih dana sin hrvatskog političara čestitao Božić fotografijom ustaše koji drži glavu četnika?
- To pokazuje koliko je Hrvatska zastranila. Takav "guzonjin sin", koji posle "Oluje" sigurno nije imao mnogo prilike da vidi živog Srbina, kači fotografije kakve ne postoje nigde drugde sem možda kod nekih tinejdžera Islamske države.
A kako gledate na hrvatske pokušaje relativizacije Jasenovca, koji neki čak žele da predstave kao radni logor, a ne mesto gde je ubijeno više stotina hiljada Srba?
- Osim toga što bi takva relativizacija Holokausta i genocida bila krivično delo u većini država EU, to je grehota i prema hrvatskim antifašistima. Deo hrvatske javnosti, ne tako marginalan, jer i predsednica koketira sa fašizmom, izabrao je kao uzor iz prošlosti Maksa Luburića umesto Ive Lole Ribara. Hrvatski nacionalisti toliko mrze Srbe da žrtvuju i najsvetlije stranice svoje istorije, kao što je antifašizam, jer je on u Hrvatskoj bio nerazdvojan od Srba. Oni su unizili veliki antifašistički doprinos svog naroda, posebno Dalmatinaca. Na Sutjesci je, recimo, poginulo više Hrvata nego Crnogoraca.
Na kraju, kakvo je stanje u SPS? Očekujete li da ćete, posle nedavnog Kongresa SPS, opet biti izabrani za potpredsednika stranke?
- Odgovor na pitanje da li će Marković i Tončev biti potpredsednici SPS pašće u zaborav do sledećeg vikenda. Mene zanima drugačiji vremenski horizont. Socijalizam je najstariji i najukorenjeniji srpski politički brend. Sve vreme svog bavljenja u politici razmišljam kako da se očuvaju tradicije društvene pravde, solidarnosti i patriotizma. Kako da opstanu u vremenima nesklonim društvenoj pravdi i ravnopravnosti za obične ljude, a slobodi za male narode? Čuvar i prenosilac tih tradicija može da bude samo velika i organizovana partija kao što je SPS. Pojedini kritizeri pišu u javnosti kako je SPS izdao svoje ideale. To je možda i pohvala za SPS, jer se jedino od njega očekuje da ima nekakve ideale. Naravno da ima pojedinaca u partiji koji brukaju velika načela socijalizma. A, opet, da li treba da odbacimo crkvu zato što poneki pop, pa čak i vladika, nisu uzorni hrišćani?
Da li je stranka spremna za eventualne parlamentarne izbore ove godine?
- Odlični rezultati na mnogim mestima, kao što su Vrbas, Kladovo, Aranđelovac, pokazuje dobru partijsku kondiciju.
Jesu li socijalisti zadovoljni saradnjom sa SNS?
- Na vrhu države je saradnja izvrsna. U vreme višepartizma nismo imali državnike koji tako dobro sarađuju u borbi za interese zemlje i naroda kao što je slučaj s Vučićem i Dačićem. Ima problema na nižim nivoima vlasti. Neki lokalni rukovodioci misle da sve mogu sami i da sve zasluge pripadaju samo njima. Zaboravljaju da nisu kapetani belih lađa već su na dušecima i šlaufima, koje u političkoj oluji na površini održava samo remorker-ledolomac "Aleksandar Vučić".
O serijama, Ćosiću i ćerki
"Koreni" osvetlali obraz posle fijaska s "Nemanjićima"
Kako vam se dopala serija "Koreni", koja je rađena po romanu Dobrice Ćosića? On je, inače, vaš rođak.
- Posle bruke s "Nemanjićima" konačno smo povratili veru da je moguće prikazati srpsku istoriju u formi TV serije. Naravno, osnova je velika knjiga mog čiča Dobrice. Predivan spoj drame jednog naroda i jedne porodice.
U seriji igra vaša ćerka Miona. Jeste li imali uticaja na njenu odluku da se bavi glumom?
- Jedini teži posao od posla glumice je posao balerine. U pitanju su izuzetno nadareni ljudi, koji mnogo žrtvuju za nedovoljno plaćene karijere, koje ne traju dugo. I zvezde u tim poslovima blesnu namah i ugase se u mraku, kao padalice. Za mene, kao roditelja, uzor je bio otac baletana iz filma "Bili Eliot", koji je bez zadrške stao uz svoje dete iako baš i nije razumevao o čemu se radi.
Sto godina od stvaranja Jugoslavije Nismo izgubili 20. vek
Gde je Srbija danas - vek posle završetka Prvog svetskog rata i od stvaranje Jugoslavije? Je li to, kako neki ocenjuju, izgubljen vek za Srbe?
- To pitanje pokazuje nepoznavanje alternativa. Tokom 20. veka na stolu nije bila dilema između pretkumanovske Srbijice i Jugoslavije. I 1914. i 1941. godine neprijatelji žele da Srbiju izbrišu s mape. To što smo još tu, što zajedno živimo sa obe strane Save i Dunava, a ni Drina neće biti neka prepreka u budućnosti, već je neki istorijski ćar. Što se Jugoslavije tiče, ona je bila san najboljih Srba, Hrvata, Slovenaca, Bošnjaka... Nikada tako mala zemlja nije bila takva diplomatska sila kao Jugoslavija u Titovo vreme. A bila je i kulturno mnogo veća od svog brojnog stanja. O lepoti i šarolikosti da i ne govorimo. Doduše, ta preterana šarolikost ju je verovatno koštala opstanka.
Boban Karović/Foto:Dragana Udovičić
NE PROPUSTITE
