Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o centralnom registru stanovništva koji će povezati i objediniti na jednom mestu podatke o građanima iz 13 različitih službenih evidencija koje sada vode različite institucije.
Zakon će pravno omogućiti da se uspostavi i vodi Centralni registar stanovništva do septembra 2020. godine.
Centralni Registar stanovništva objediniće podatke kao što su registar matičnih knjiga, evidencije o državljanstvu, evidencije o matičnim brojevima građana, evidencije prebivališta, boravišta i privremenog boravka u inostranstvu, evidencije o ličnim kartama, evidencije o putnim ispravama, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, evidencije poreskih obveznika, evidencije o strancima.
Ovaj registar biće koncipiran kao izvedeni registar u koji će se "prelivati" podaci iz izvornih evidencija i u njemu će se nalaziti samo poslednji preuzeti podaci, dok će se istorijat promene podataka čuvati u izvornoj evidenciji.
Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić rekao je ranije da će građani moći da provere svoje podatke i ukoliko uoče neko neslaganje, moći će da obaveste Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave ili izvorni organ radi preuzimanja mera za ispravku podatka i u svakom slučaju da dobiju povratnu informaciju.
Kako je rekao, ovo je prvi put da će se podaci o građanima koji su od značaja za ostvarivanje njihovih prava naći u okviru jedne jedinstvene, centralizovane i pouzdane državne baze podataka koja sadrži tačne i ažurne podatke o stanovništvu Republike Srbije u elektronskom obliku.
Korišćenje podataka iz ovog registra biće besplatno, a građani u postupcima pred državnim organima, prilikom ostvarivanja svojih prava, neće imati troškove niti će svoje vreme trošiti na pribavljanju takvih dokumenata, već će to država činiti za njih.
Krajnji cilj je da građani budu zadovoljni, a jednako je važno za državu što će se preuzimanje podataka biti besplatno, navodi predlagač.
Vođenje Centralnog registra stanovništva stavljeno je u nadležnost Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, a za bezbednost podataka na najvišem nivou biće zadužena Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu.
Podzakonskim aktom koji će biti donet u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu Zakona, bliže će se urediti pitanja neophodna za uspostavljanje i vođenje ovog registra - način preuzimanja, razmene podataka, pristupa i zaštite podataka u Registru, kao i druga tehnička pitanja.
NE PROPUSTITE
Veća zaštita korisnika turističkih usluga
Danas je usvojen i Zakon o turizmu kojim se omogućava veća zaštita korisnika turističkih usluga i smanjuje se siva ekonomija.
U narednom periodu, kako se navodi, očekuju se pojačane kontrole poslovanja turističkih agencija (ugovori, plaćanja, izdavanje fiskalnih računa), rada turističkih vodiča, ali i putovanja za sopstvene potrebe.
Što se tiče ovlašćenja turističkog inspektora, uvedena je i mogućnost da inspektor nastupi kao anonimni korisnik usluge što predstavlja novinu.
Propisuje se rok važenja legitimacija za turističke vodiče na deset godina, a prvi put se uvodi mogućnost polaganje ispita za turističke vodiče na znakovnom jeziku.
Zakon se usklađuje sa zakonodavstvom Evropske unije koji se odnosi na organizovana putovanja i povezane turističke aranžmane.
Ključni cilj Zakona o turizmu jeste unapređenje i koordinacija svih aktera i privatnog sektora u turizmu radi unapređenja konkurentnosti Srbije kao turističke destinacije U Srbiji je za prvih pet meseci 2018. godine u odnosu na isti period 2017. dolazak turista veći za 11 odsto. U 2017.godini devizni priliv je iznosio 1,2 milijardi evra što je predstavljalo rast od 13,5 odsto u odnosu na 2016.
Poslanici su usvojili i Zakon o ugostiteljstvu, a kao prioritetan zadatak navedena je borba protiv sive ekonomije.
Šira ovlašćenja, ali i odgovornost data je lokalnim samoupravama, posebno u vođenju dela evidencije svih subjekata koji pružaju usluge smeštaja.
Zakonom se uvodi i centralni informacioni sistem u oblasti ugostiteljstva i turizma E-turista koji sadrži sve podatke o pružaocima usluge smeštaja. Cilj uspostavljanja elektronskog sistema prijave i ođave turista je, između ostalog, smanjenje bespravnog rada.
Usvojene izmene Zakona o bezbednosti hrane
Izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane koje je Skupština Srbije danas usvojila, obezbeđuje se visok nivo zaštite života i zdravlja ljudi i interesa potrošača, kao i efikasno funkcionisanje unutrašnjeg i međunarodnog prometa Zakonom je izuzeta Genetski modifikovana hrana(GMO) koja je, kako se navodi u obrazloženju, definisana drugim propisom.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović odbacio je kritike da se izmenama i dopunama tog zakona na "mala vrata" uvodi GMO.
NE PROPUSTITE
Uvodi se novi koncept kojim su obuhvaćeni svi sektori u lancu hrane, uključujući i proizvodnju hrane za životinje, primarnu proizvodnju, skladištenje, transport hrane i maloprodaju, čime je sistem bezbedednosti hrane u Srbiji postao sveobuhvatan i integrisan.
Takođe, predviđeno je osnivanje Saveta za bezbednost hrane koji je zadužen za davanje naučnog mišljenja i pomoć nadležnim organima, kao i za preduzimanje hitnih mera.
Skupštine je usvojila i izmene zakona o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta, i o sredstvima za zaštitu bilja i o zdravlju bilja.
Poslanici danas o sekretaru
Skupština Srbije izabrala je danas Srđana Smiljanića, diplomiranog pravnika iz Beograda, za generalnog sekretara Narodne skupštine, a na predlog predsednice parlamenta Maje Gojković.
Gojkovićeva je u obrazloženju navela da je Smiljanić uspešno obavljao posao zamenika generalnog sekretara u prethodnom i ovom mandatu, a od 9. marta 2019. godine je vršio dužnost generalnog sekratara.
Smiljanić je na tom mestu "nasledio" Svetislavu Bulajić, čije je smenjivanje predložila Maja Gojković na osnovu preporuke Agencije za borbu protiv korupcije.
(Kurir.rs/Tanjug)
NE PROPUSTITE
