Mirno martovsko jutro nije nagoveštavalo da će se u novijoj srpskoj istoriji pamtiti kao dan neviđenog terora i pogroma nad kosmetskim Srbima.
Samo koji minut posle podneva, grupa Albanaca iz južnoj dela Kosovske Mitrovice, okupljena navodno u znak protesta zbog utapanja troje albanske dece u selu Čabra, prešla je glavni most na Ibru i sukobila se sa grupom Srba koja se tu zatekla, pišu Večernje novosti.
Sve je ličilo na još jedan nasrtaj i pokušaj osvajanja severnog dela grada. Zvuk sirene za vazdušnu opasnost bio je dovoljan poziv za sve građane ovog dela grada da se upute ka glavnom mostu. Isto je, sa grupom svojih kolega, učinio i Borivoje Spasojević, elektroinženjer iz "Trepče". Kolašinskom ulicom krenuo je ka "Tri solitera" u nameri da zaštiti svoj dom koji se nalazio na svega pedesetak metara od mosta.
- Sreli smo se pola sata ranije i kratko porazgovarali. Mislili smo da je i ova "frka" jedna od mnogih koje smo već preživeli. Bilo je mnogo ljudi okupljeno oko mosta i kod "Tri solitera", gde su Albanci pokušavali da pređu u severni deo. Sukob je postajao sve žešći, rafali sve učestaliji, a zaglušujuću buku stvarale su i sirene ambulantnih kola, koja su odvozila na desetine povređenih. Jedan od rafala, ispaljen iz pravca Kulturnog centra sa druge strane Ibra, bio je koban za Janu Tučev, koja je stajala na terasi svoga stana. Nedugo zatim, zazvonio mi je telefon, a reči koje sam tada čuo od druga pamtiću dok sam živ: "Tata ti je pogođen, prebačen je u bolnicu" - priseća se sin Dragan Spasojević, sin ubijenog Borivoja.
Čim je stigao u bolnicu, saopštili su mu da za Boru nije bilo spasa.
- Snajperski metak, ispaljen sa vrha solitera u Kolašinskoj ulici, bio je smrtonosan za čoveka koji se uvek borio za pravo i pravdu i koji je i tog dana došao da podrži svoj narod u borbi za opstanak. Da goloruk i svojim telom stane na put hordama albanskih razularenih razarača, koji su želeli da zatru sve što je srpsko - sa setom u glasu govori Dragan.
Ocu je teškom mukom uspeo da ispuni poslednju želju, da njegove posmrtne ostatke sahrani na groblju u Andrijevici. Dragan svoj život nastavio u rodnom gradu sa suprugom i ćerkicom. Kaže da nikada nije pomišljao da napusti Mitrovicu.
sim neizmerne tuge zbog gubitka oca, Dragan ističe da ga boli i to što počinioci organizovanog nasilja nad Srbima nisu otkriveni i kažnjeni.
- Ni danas nije ništa bolje nego što je bilo pre 15 godina. Umesto da se radujemo buđenju prirode i toplijim danima, mi svako novo proleće dočekujemo u strahu od novih napada Albanaca - napominje Dragan.
Kurir.rs/Novosti/Ivan Radulović/Foto: Tanjug, Rade Prelić
NE PROPUSTITE
