Predsednik privremenih vlasti u Prištini Hašim Tači provocira EU svojim planovima Velike Albanije, ističe švajcarski dnevnik "Noje ciriher cajtung" (NZZ), kritikujući ujedno Berlin i Brisel što godinama nisu reagovali na neispunjavanje Briselskog sporazuma od strane Prištine.
List ukazuje da je dijalog Beograda i Prištine blokiran, pošto Berlin i Brisel nemaju nikakvo rešenje, a i pogođene strane to odbijaju, a sada Tači izvlači i kartu Velike Albanije iz rukava.
"Kao raniji šef OVK Tači dobro zna taktiku višestrukih uboda. Prošle nedelje je ubo dva puta. Najpre je rekao da Beograd treba da zaboravi na dogovor o Zajednici srpskih opština, jer od toga neće biti ništa. Saradnja sa srpskim opštinama je 2013.pod posredovanjem Brisela ugovorno potpisana. Ona je trebalo da bude nešto što bi otvorilo put ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Nešto kasnije je Tači zadao drugi ubod - u Krumi, jednoj severnoalbanskoj opštini pozvao je, pod aplauzom prisutnih "Drugovi svi ćemo uskoro živeti u jednoj državi koja će se sastojati od Kosova i Albanije". Kasnije je precitirao da bi ujedinjenje bila prirodna reakcija na neuspešnu evropsku integraciju", podseća "NZZ".
Tači, kako smatra list, tome u prvoj liniji ne želi da provocira Srbe, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić tu izjavu je i relativno uzdržano prokomentarisao, već je provokacija imala za cilj Brisel i Berlin".
Provokacija Tačija je u njegovom odbijanju sporazuma sa Beogradom i stavljanja na dnevni red projekta Velike Albanije.
NZZ podseća da je ZSO bila ključna stvar planu o proširenoj autonomiji kosovskih Srba, i ukazuje da je formiranje ostalo godinama mrtvo slovo na papiru.
Takođe navodi da je najviša sudska instanca u Prištini sporazum o ZSO proglasio protivnim ustavom, a u javnosti je predstavljen "trojanskim konjem Beograda".
"Tako je prošlo pet godina bez da su se Brisel i Berlin ozbiljno bavili primenom sporazuma. A onda je usledio novi predlog koje su dale dve strane. Tači i Vučić su prošlog leta počeli da govore o razgraničenju i promeni granica. Odlučujuće pitanje je bilo kako bi ta razmena teritorija trebalo da se sprovede. Da li crtanjem karte od strane Tačija i Vučića ili legitimno ispitivanjem građana, ali i koga bi to pogodilo. Međutim ta pitanja uopšte nisu ni postavljana, već je umesto toga usledila mala bura i uplašeni balkanski eksperti ponavljali su svoju mantru 1990-tih godina "na Balkanu ne smeju biti nikada menjane granice, jer postoji domino-teorija - ako se jedna granica promeni nijedna više nije sigurna", kao i "da nezavisno Kosovo nije nastalo promenom granica, već je bio specijalni slučaj bez presedana", navodi "NZZ".
Nakon kratke udržanosti je i nemačka diplomatija prihvatila taj stav i izjasnila se protiv razmene teritorija.
"Moramo uvek ponavljati da postoje pokušaji da se razgovara o granicama. MI to ne možemo učiniti", kazala je nemačka kancelarka Angela Merkel avgusta 2018..
Umesto definisanja pravila za potragu za kompromisom u Berlinu radije nameću rešenje, ističe "NZZ", dodajući da niko ne zna kako ono treba da izgleda, a jasno je samo da više u ponudi nisu Zajednica srpskih opština, niti razmena teritorija.
To što Tači izvlači staru kartu Velike Albanije nije iznenađenje, podvlači list.
"Pokušajem postizanja razgraničenja sa Vučićem on je ušao u veliki rizik. Odbijanje Berlina i mlaka podrška iz Brisela, ali i otpor Srpske pravoslavne crkve, kao i mnogih njegovih unutar-političkih protivnika, ga prikazuje kao gubitnika. Protiv toga pomaže samo, rekao je verovatno sebi, da "od goluba nastane soko" ili bolje još dvoglavi orao, koji poleće sa Kosova Polja i koji gleda do obala albanskog Jadrana", piše "NZ Z".
List ocenjuje da to nije dobar razvoj, a izazvan je nepokretljivošću zapadnih menadžera konfliktom.
"NZZ" postavlja pitanje da li to predstavlja i realnu opasnost, i ukazuje da to zavisi da li će biti napretka u evropskoj integraciji Zapadnog Balkana narednih godina.
"Ukoliko to bude slučaj EU Prištini i Beogradu može nametnuti obavezujuća pravila da kojih se moraju pridržavati u slučaju rpomene granica. A to znači da ne mogu da se izjasne samo direktno pogođeni, već celokupna država, na osnovu čega bi bile bezbedne granice Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine. Ako bi proces evropske integracija potpuno stao neće biti sporazumi EU koji će učiniti postojeće granice krhkim, već bi to na neuređeni način učinio etnički nacionalizam. Kao prirodna reakcija na neinteresovanje Evrope, kako to Tači kaže", zaključuje "NZZ".
(Kurir.rs/Tanjug)
NE PROPUSTITE
