Kada se dijalog Beograda i Prištine bude otkočio, u taj proces mogao bi da se neposredno uključi i Berlin, preko svog specijalnog predstavnika. Nemačka bi se time pridružila Americi, koja je već odredila Metjua Palmera za specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan, i Francuskoj koja je najavila da želi "mesto u ovom regionu koje joj pripada", uz naznake da će imati svog čoveka kome će biti namenjena ta misija.
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, koja će u Berlinu razgovarati sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, izjavila je da je Srbija zainteresovana da u dijalogu sa Prištinom posreduje ko god može da pomogne.
- Nemačka i Francuska su značajni partneri. Imamo odličnu komunikaciju, u nekim stvarima se slažemo, u nekim ne. One su pozvale na ukidanje odluke o taksama, ali se Priština oglušila o to, kao i o mnoge druge pozive. Nemačka je, najjasnije do sada, pozvala na to Prištinu na sastanku u Berlinu. Ako mogu da pomognu, neka pomognu, nadam se da će dijalog da se nastavi u što kraćem roku - poručila je Brnabićeva, najavljujući da će jedna od najvažnijih tema sastanka u sredu sa Merkelovom biti upravo dijalog Beograda i Prištine.
Bivši ambasador u Berlinu i Beču Milovan Božinović kaže za "Novosti" da bi imenovanje specijalnog izaslanika iz Nemačke bio nastavak njihove prisutnosti kada je reč o kosovskom pitanju. On podseća da je za šefa Unmika 2002. godine postavljen nemački diplomata Mihael Štajner, kao i da je kasnije Volfgang Išinger bio deo pregovaračke trojke koja je pokušala da reši pitanje KiM:
- EU je u prethodnom periodu pokazala da joj ne polazi za rukom da bude arbitar od autoriteta u ovoj stvari, pa se uvek gledalo na to šta će reći "veliki" unutar EU, pre svega Nemačka. Ako bi Berlin sada odredio svog izaslanika, onda bismo došli na to da oni koji de fakto imaju moć govore šta i kako da se radi.
S obzirom na to da je Amerika već odredila čoveka za Zapadni Balkan, nameće se pitanje šta će biti ukoliko na trasiranje dijaloga, kao i sadržine konačnog sporazuma, Vašington i Berlin budu gledali različito. Božinović kaže da bi u takvom slučaju bilo nezamislivo da se Nemačka konfrontira sa SAD, pre svega zbog njihovog savezništva u NATO.
Nemačka inicijativa dodatno potvrđuje da stvar oko KiM dobija one razmere koje je najavio ruski šef diplomatije Sergej Lavrov pre nekoliko dana, a to je da Kosovo postaje globalno pitanje, u neposrednom interesu velikih sila.
Diplomata Zoran Milivojević kaže da u ovakvim okolnostima Nemačka iz dva razloga ne želi da bude izuzeta:
- Nemačka ima interes da kao vodeća sila u Evropi bude tu prisutna i da potvrdi svoje liderstvo u EU. Drugi razlog je mesto i uloga same EU, koja je izgubila primat i globalni uticaj neuspešnim pregovorima u kojima je do sada posredovala pod rukovodstvom Mogerinijeve. Nemačka želi da se EU i na ovaj način, ipak, legitimiše kao globalni igrač i faktor, da ne dozvoli da priča ode u ruke velikih sila, a da Brisel, i Berlin sam, budu izuzeti.
Milivojević ukazuje na to da se nemački stav o KiM razlikuje i od američkog i od ruskog. Zvaničnici Berlina poručuju da su protiv bilo kakvih promena granica Kosova, čiju nezavisnost su priznali, dok se SAD opredeljuju da prihvate nove razgovore o Kosovu, kao i poziciju Srbije da samo kompromis može da bude konačno rešenje. Stav Rusije je da podržava kompromis, drži srpsku stranu, ali za razliku od Amerikanaca insistira da je to ipak u nadležnosti Saveta bezbednosti UN, međunarodnog prava i Rezolucije 1244.
Kurir.rs/novosti
