Još 2016. godine, kada je preuzela najodgovorniju funkciju grada, gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović kaže da je imala jasan plan: da se poboljšaju uslovi života građana tog mesta. Do sada je, kaže, urađeno mnogo, ali s novim izazovima i brojnim planovima se ne staje. Pred Somborom su veliki važni projekti koji će ovaj grad učiniti još komfornijim za život, kaže ona u intervjuu za Kurir.
U poslednje četiri godine se u Somboru i u okolnim selima dosta radilo. Šta biste istakli kao kapitalnu investiciju?
- Identifikovali smo potrebe građana i privrede, bila je očigledna potreba za ulaganjima u infrastrukturu, počevši od putne infrastrukture, preko vodosnabdevanja, građevinarstva, zatim sređivanje objekata javne namene, razne sanacije i rekonstrukcije. Gledali smo da, koliko su nam naše finansijske mogućnosti dozvoljavale, izađemo u susret svim tim potrebama.
I šta ste uspeli?
- Jedno od najvažnijih ulaganja bilo je u oblast vodosnabdevanja. Od 2016. godine 15 naseljenih mesta na teritoriji grada gotovo u potpunosti nisu imala adekvatnu pijaću vodu. Danas možemo da kažemo da je taj problem većim delom rešen i da je realno da u naredne dve-tri godine kažemo da je rešen u potpunosti. I to je važno životno pitanje. Takođe, ulaganje u putnu infrastrukturu je bilo značajno: obavljena je sanacija i rekonstrukcija brojnih gradskih ulica, ali imali smo želju da svako od naših naseljenih mesta bude takođe ravnomerno poboljšano u putnoj infrastrukturi. Zato smo rekonstruisali deo puta od Sombora prema Baji u dužini od 15 kilometara, čime se otvara mogućnost da se granični prelaz Bački breg prekategoriše za teretni saobraćaj. U prethodne četiri godine započeli smo važnu izgradnju potpuno novog puta iz naseljenih mesta Stapar i Sivac, a najvažniji projekat za budućnost je izgradnja brze saobraćajnice koja će Sombor, s jedne strane, povezati sa auto-putem Subotica-Beograd i s druge strane otvoriti granične prelaze na našoj teritoriji prema Hrvatskoj i Mađarskoj. To je značajno i za transport, privredu, poboljšanje poslovnog ambijenta, ali i direktno za kvalitet života svih građana.
Dosta je ulagano u vrtiće i škole, da li sada postoji lista čekanja?
- Jedan od naših prioriteta je povećanje broja dece u vrtićima i zato se svake godine sve više mališana upisuje, a konačan cilj je 100 odsto obuhvata dece u vrtićima. Naročito imajući u vidu da roditelji u današnje vreme duže rade, da bake i deke možda ne mogu da čuvaju decu, a naravno potrebna je socijalizacija kroz boravak u grupi. To smo nastojali da rešimo na različite načine, dograđivali smo objekte vrtića i rekonstruisali smo postojeće. Uveli smo subvencije za privatne vrtiće i roditelji dobijaju jednaku budžetsku podršku, tako da je plaćanje izjednačeno i kada je dete u privatnom vrtiću.
Poslednjih godina je u Srbiji znatno smanjena nezaposlenost, kakva je situacija kod vas u Somboru?
- Slična kao i u ostatku Srbije, nezaposlenosti je ispod 10 odsto. U Somboru je broj nezaposlenih u 2016. bio 7.000, a sada se smanjio na ispod 5.000. Prosečna plata je bila oko 34.000 na teritoriji grada, a sada je oko 48.000-49.000. Dakle, beleži se ekonomski rast. To srazmerno ide u prilog i lokalnoj samoupravi, jer od većih prihodovanja građana stvaraju se i veći prihodi u budžetu Sombora, a to zatim otvara mogućnost za veće investicije. Podsetiću da je gradski budžet 2016. godine bio 2,3-2,5 milijardi, a sada smo na 3,5 milijardi. To je znatan pomak za period od četiri godine.
Koji su projekti koje planirate ubuduće i eventualno za vaš drugi mandat kao gradonačelnice?
- U planu je veliki broj projekata. Postoji velika razlika između 2016. i 2020. Pre četiri godine Sombor nije imao spremne projekte ni u vrednosti od 100 milina dinara, a sada su pripremljeni projekti u vrednosti od pet milijardi. Mi smo kompletno pripremili projekte koji se odnose na javnu rasvetu, puteve, asfaltiranje svih ulica i javnih površina, rekonstrukciju prečistača otpadnih voda, izgradnju kompletnog vodovoda i kanalizacije i izgradnju poslovne zone u Somboru. To su ogromne investicije za koje je realno da budu realizovane u naredne četiri do pet godina.
Kakve turističke potencijale ima Sombor i koliko su oni iskorišćeni?
- Primećujemo svakog dana povećanje broja turista, samim tim je velika popunjenost smeštajnih kapaciteta tokom cele godine. To otvara mogućnost za neke veće investicije i izgradnju novih hotela, čak se trenutno i gradi jedan. Naša ponuda su kulturni sadržaji, zaštićeno jezgro grada za sve koji vole arhitekturu, zatim salaši, čarde na Dunavu i na somborskim kanalima, bačko Podunavlje koje je kao zaštićeno područje Uneska postalo nov potencijal.
Dakle pozivate turiste u Sombor, naročito kada se ove godine zbog epidemije koronavirusa promoviše domaći turizam?
- Svakako. Sombor već nekoliko godina imam jasan i dostupan kalendar manifestacija i većina njih će i ove godine biti održana kako je i predviđeno. U ovom kalendaru svi koji su ljubitelji filmske umetnosti, muzike, ali i konjičkog sporta i trka mogu da vide šta imamo u ponudi i da u Somboru nađu sigurno utočište i provod.
Sombor je prepoznat kao grad kulture. Šta biste istakli? -
Dosta smo uradili pre svega po pitanju kulturne strukture. Sombor ima šest ustanova kulture, ima mnoga amaterska društva, samostalne umetnike. Obnovili smo zdanje galerije "Milan Konjović", imali smo radove na Trgu umetnosti, koji infrastrukturno treba da objedine svih šest ustanova kulture na istom mestu. To će da predstavlja javni prostor u kome će se odigravati kulturna dešavanja. Obnovili smo Muzej Batinske bitke, koji je posle 30 godina ponovo počeo sa radom, pipremamo otvaranje novog depadansa gradskog muzeja posvećenog podunavskim Švabama. A kao najznačajniji projekat jeste Palata kulture, koja će podrazumevati jednu novu organizaciju kulturnog centra kao koordinatora rada svih kulturnih ustanova i svih njihovih programa, kao i gradskih manifestacija.
Sa gledišta građana, da li je dobro živeti u Somboru?
- Dosta je teško ne biti subjektivan kad znamo koliko smo uticali na poboljšanje parametara za kvalitet života. Smatram da se i tokom vanrednog stanja pokazalo kakvu dimenziju može da ima život u manjoj sredini, koju ipak odlikuju urbane karakteristike, ali sa tradicionalnim sadržajem. To je naše malo bezbedno okruženje koje ide ka dobrom putu ka stvaranju kulturnog sadržaja i metropole. Svakako da bih uvek preporučili život u Somboru.
Kako je prošao Sombor tokom epidemije koronavirusa?
- Zahvaljujući dobroj situaciji i dobroj organizaciji štaba za vanredne situacije, mislim da smo imali zadovoljavajuću situaciju i potpunu kontrolu nad epidemijom. Tome su doprinela naša prethodna ulaganja u zdravstveni sistem, ali tu nema stajanja, i u budućnosti planiramo da ulažemo. Grad Sombor je preko Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima obezbedio ulaganja u objekte Doma zdravlja, koji su do sada delimično sanirani. U prethodne tri godine ulagali smo u otvaranje novih ambulanti, a očekuje nas ulaganje u samu zgradu opšte bolnice, bolničkog kompleksa, izgradnju novog hirurškog bloka, koji bi trebalo da ima oko 8.500 kvadratnih metara, a obezbedili smo i sredstva za rekonstrukciju gradskog porodilišta i gerontološkog centra.
Besplatni sadržaji Za mališane sport i pozorište, za žene fitnes i bazen
Da li kao gradska uprava organizujete neke besplatne programe za građane i na koji način mogu da se prijave?
- Imamo dosta besplatnih sadržaja koje Grad Sombor nudi svojim sugrađanima. U fokusu su pre svega naši najmlađi sugrađani, koji imaju besplatne sadržaje za sport i kulturu. Pored "sportića" i "skočka" kao sadržaja koje imaju u okviru Sportskog saveza, Grad poslednjih nekoliko godina praktikuje redovne besplatne posete pozorištu, i to za sve naše školarce iz grada i svih naseljenih mesta. Nismo zaboravili ni druge naše stanovnike, tako i naše žene mogu da se besplatno bave sportom na fitnesu i bazenu. To Grad pruža u cilju afirmacije zdravog stila života i veće masovnosti u sportskim aktivnostima.
broj: 4 godine je Golubovićeva na mestu gradonačelnice
Kurir.rs/Silvija Slamnig
NE PROPUSTITE
