Najnovije vesti

PREDSEDNIK SRBIJE NA VIDEO SAMITU S LIDERIMA ZAPADNOG BALKANA Vučić: Treba da se više posvetimo svom regionu
Foto: Tanjug Printscreen

u organizaciji vašingtonskog Atlantskog saveta

PREDSEDNIK SRBIJE NA VIDEO SAMITU S LIDERIMA ZAPADNOG BALKANA Vučić: Treba da se više posvetimo svom regionu

Politika

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvuje pored ostalih lidera Zapadnog Balkana, na video samitu koji organizuje vašingtonski Atlantski savet.

Osim Vučića, na samitu učestvuju predsednik Severne Makedonije Stevo Penderovski, albanski premijer Edi Rama, ministarka ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić, predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija, premijer privremenih kosovskih institucija Avdulah Hoti, kao i izvršni potpredsednik Atlantskog saveta Dejmon Vilson.

17.15- Govori predsednik Aleksandar Vučić

- Imali smo produktivnu sesiju. Moram da pohvalim vaš rad i svih ostalih koji je značajan za Srbiju. Govorimo o evropskom paketu koji je važan za nas. Duboko smo zahvalni na finansijskoj podršci Evropske unije, ali to ne sme da bude opravdanje da mi sami ne doprinesemo više jačanju naših ekonomija. Prvo treba da promenimo sebe da se više posvetimo svom regionu, da ne potcenjujemo sebe i da imamo više poverenja jedni prema drugima. Ako se analizira stuacija, može se doći do zaključka da bismo mogli da uštedimo i 7 odsto troškova otvorenim granicama. Ako smanjimo sve ove procedure i sve birokratske procese, zaključak je da možemo uštedeti više novca. To znači da treba da prestanete da procenjujete našu moć. Trebalo bi da damo sve od sebe da izgradimo poverenje između nas. Mi treba da budemo brži u regionu, do nas je. Moramo da sarađujemo da rešavamo naše probleme i da bude mnogo poštovanija i od strane SAD i od strane EU. Moramo da sarađujemo i zajedno radimo jer smo svi jako mali. Samo tako ćemo nešto postići - kaže Vučić i dodaje: 

- Događaji poput ovih su važni, jer se aktivno razgovara i to je interes svih, dok je bilo situacija da na nekim drugim događajima niko nije bio zaniteresovan za dijalog.

Predsednik je predložio da se ovakvi sastanci održavaju barem jednom mesečno.

foto: Tanjug Printscreen

17.10 - Govori predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija

On je kao jedan od problema naveo granice i brzinu prelaska.

foto: Tanjug Printscreen

17. 05 - Govori crnogorska ministarka Dragica Sekulić

- Hvala na ovoj prilici da se sretnemo i u ovim teškim trenucima.

foto: Tanjug Printscreen

17.02 - Govori Hoti

- Region Zapadnog Balkana je podeljen i nedovoljno ekonomski integrisan, ali postoji volja među liderima da se infrastrukturne i birokratske barijere otklone, kako bi ekonomije sarađivale.

Hoti je na video samitu rekao da se mnogo radilo na integraciji regiona, ali da se mora priznati da je Zapadni Balkan u velikoj meri podeljen, kad je reč o ekonomskoj integraciji.

- I dalje postoje birokratske barijere i veliki broj pitanja koje treba rešiti, posebno kad je reč o zakonodavstvu, ali i infrastrukturi i drugim tehničkim barijerama. Nemamo infrastrukturne veze među našim glavnim gradovima i zemljama, region je podeljen. Ali mogu da kažem da postoji volja među liderima u regionu da rade zajedno se barijere uklone odmah i da se angažuju na velikim projektima koji će povezati naše glavne gradove i zemlje.  Isti uslovi koji postoje između dve zemlje koje imaju bilateralni sporazum trebalo bi da budu mogući i za sve druge i to pomoglo da se uklone birokratske barijere. Mislim da je ovo jedini način za nas da dopunjavamo jedni druge, jer su naše ekonomije individualno male kad je reč o tržištima. Ako bismo radili zajedno, možemo da dopunimo jedni druge.

foto: Tanjug Printscreen

16. 48 - Govori Rama

- Verujem da nam pandemija dokazuje da ono što pokušavamo da uradimo već 6 godina je ono što treba budućim generacijama našeg regiona. Treba krenuti od malih stvari, korak po korak, da bi se ostvario veliki san u regionu. Snažno verujem da nam je pandemija dala dokaz da je tako. Za Zapadni Balkan se očekuje da će otprilike biti pogođen recesijom sa padom od 8 odsto. Svako od nas je pogođen na različite načine, neki urušvanjem lanca vrednosti, drugi lancima snabdevanja i proizvodnih lanaca.

Rama je poručio da je vreme da se završi posao sa "malim Šengenom", u cilju regionalne integracije i saradnje, što je promovisano u formi te inicijative.

Na tom putu ne treba slušati one koji žele da politizuju taj proces, jer, kako je naveo Rama, to nikada nije pomoglo, već je bilo u cilju određenih privatnih i političkih agendi. Kako je naveo, upravo na Zapadnom Balkanu su pokrenuti mali koraci ka ostvarenju velikog sna o regionu, koji je razvijen kroz mir i saradnju, a ti mali koraci, ističe, još važniji sada nego pre pandemije korona virusa.

- Čvrsto sam uveren da je pandemija dokaz da je potrebno da se uradi ono što mi pokušavamo poslednjih šest godina, od početka Berlinskog procesa - naglasio je Rama.

Prema podacima Evropske banke za obnovu i razvoj, Zapadni Balkan će biti u grupi najviše pogođenih regiona zbog nedovoljne saradnje. Dramatično smanjenje zarade u turizmu smatram da možemo u takvim uslovima da kompenzujemo krzo više i snažnije saradnje, kroz više napredovanja i bržeg pružanja malih koraka - naglasio je Rama.

foto: Tanjug Printscreen

Zajednički nacrt dokumenta o ustanovljenju "malog Šengena", koji su tri zemlje regiona usvojile prošle godine u Tirani, zapravo je praktičan plan za ekonomski razvoj regiona, uveren je Rama. Ali, istakao je albanski premijer, naši partneri treba takođe da budu brži u realizovanju ono što su nam obečali u smislu finansijske podrške.

- Ta inicijativa je komplementarna sa evropskom integracijom. Nije reč o inicijativi kao zameni za evropsku budućnost, već o inicijativi koja nas još više gura napred i čini odgovornijim, a istovremeno ukazuje nam da ne smemo da potcenjujemo potencijal regiona i naših političkih i obrazovnih kapaciteta - kaže Rama.

Rama se inače uključio u razgovor tako što je citirao Vinsenta Van Goga.

16.45 - Obraća se Penderovski

- Prespanski sporazum između SM i Grčke dobar je primer razvoja regionalne saradnje. Atina i Skoplje pre potpisivanja Prespanskog sporazuma nisu imali potpisan ni jedan sporazum o međudržavnoj saradnji. Taj sporazum nije rešio samo sporna pitanja između dve zemlje, već je konkretizovao saradnju u brojnim oblastima poput trgovinske razmene, saradnje u oblasti energetike. Severna Makedonija je tim sporazumom dobila i slobodan pristup Solunskoj luci što je važno ne samo za SM već za ceo region Zapadnog Balkana. Zabeležano je veliko kretanje robe, ljudi i kapitala, a povečan je i nivo trgovinske razmene između Grčke i Evropske unije kroz korišćenje makedonske teritorije kao tranzit, što je takođe veoma bitno za nas i čini nas deo panevropskog tržišta.

foto: Tanjug Printscreen

16. 39 - Obraća se Vilson

- Teška vremena zahtevaju teške odluke, značajno je to da lideri sada sarađuju u cilju osnivanja zajedničkog tržišta zarad dobrobiti svojih građana. Region nije bio tržišno konkuretan, jer su tržišta bila iscepkana, a sada su prvi put sve zemlje ZB regiona jednaki partneri. Značajno je da lideri sarađuju u cilju osnivanja zajedničkog tržišta zarad dobrobiti svojih građana. Lideri su se dogovorili da preduzmu akcije da stimulištu ekonomski oporavak nakon pandemije Kovida-19, unaprede dugoročnu konkurentnost regiona i ojačaju atraktivnost stranih investitor.

Vilson je naveo da su se oni dogovorili da će primeniti četiri slobode kretanja EU - robe, usluga, kapitala i ljudi, kao i da će identifikovati investicione projekte.

On je istakao da je veoma važno to što na samitu učestvuju govornici iz SAD, EU, Evroatlanstkog Saveta kako bi se govorilo o saradnji u regionu. Atlantski savet očekuje dogovor lidera Zapadnog Balkana o većoj ekonomskoj saradnji uključujući slobodan protok robe, ljudi i usluga preko granica u regionu.

16. 33 - Upravo je završena sednica sa predstavnicima Zapadnog Balkana. 

Srećni smo što ste svi ovde i što možemo da diskutujemo na ovom Samitu. Za Zapadni Bakan je vitalno važno što su ovde govornici iz SAD, EU, Evroatlanstkog Saveta kako bi se govorilo o saradnji u regionu. Ovakav zajednički sastanak veoma je važan za Evroatlantsku budućnost regiona.  Opipljive mere dogovorene na samitu, povezane i uklopljene u postojeće regionalne inicijative i dijaloge, poslaće važnu političku poruku o evroatlantskoj budućnosti Zapadnog Balkana u trenutku pojačane neizvesnosti. Očekivane ekonomske i socijalne posledice pandemije Kovid-19 na Balkanu zahtevaju hitne regionalne akcije kako bi se izbegla trajna ekonomska stagnacija i potencijalna nestabilnost koja dolazi sa njom - saopštio je Atlantski savet u najavi samita.

Cilj samita je da se lideri regiona dogovore o odvažnim, praktičnim akcijama za unapređenje regionalne ekonomske saradnje, kako bi ti koraci pomogli regionu da se izbori sa razornim uticajem virusa kovid-19, uz veće mogućnosti za ekonomski razvoj.

Kako je naveo Atlantski savet, sporazum će pokazati posvećenost lidera da podstiču ekonomski rast ostvarivanjem slobodnog kretanja roba, ljudi i usluga preko granica regiona, a ta mera će pokrenuti i značajan plan za privlačenje stranih investicija i ubrzanje efikasnog korišćenja sredstava za oporavak od virusa.

(Kurir.rs)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...