Prvog dana rasprave o žalbama na prvostepenu presudu nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću, kojom je osuđen na doživotni zatvor, njegovi advokati zatražili su od petočlanog žalbenog veća da presudi preinači i da Mladića oslobodi od optužbi.
Mladićev branilac Dragan Ivetić i pravni savetnik Peta-Luis Bagot su tokom tri sata današnje rasprave obrazlagali žalbene argumente tvrdeći da je pretresno veće Haškog tribunala, koji je nasledio Mehanizam, pogrešilo kada je Mladića proglasilo krivim.
"Dobar deo toga na čemu se temelji 'udruženi zločinački poduhvat' dogodio se pre nego što je Mladić imenovan za vrhovnog komadanta Vojske Republike Srpske 1992. godine, i pre nego što je uopšte bio u Bosni i Hercegovini', decidan je bio jedan od njegovoih branilaca američki advokat Dragan Ivetić.
U presudi se, kako je dodao, nije uzelo u obzir ni da je VRS započela delovanje sa pod Mladićem i još nekolicinom oficira, dok je treblao vremena da se ostaci JNA i drugih jedinica uvedu pod njihovu komandu.
Takođe smatra da se zločini koji su se odigrali pre nego što su Mladić i njegova vojska formirani ne mogu pripisati njima na osnovu izvedenih dokaza u drugim postupcima.
"Veće je pogrešilo što je pripisalo njima ove zločine i utvrdilo da je Mladić kriv", naglasio je Ivetić i istakao da postoje neposredni dokazi da Maldić nije delio zlocicnačku nameru koja bi bila u skladu sa sveobuhvatnim zločinačkim poduhvatom.
Pretresno veće to nije prihvatilo već je uzelo neke posredne dokaze kao validne, a da se, kako je naveo Mladićev branilac, oslonilo na neporedne dokaze u vezi sa podsrednim, "nijedan razumni sudija ne bi mogao da presudi da je Mladić kriv".
"Posredni dokazi ne mogu imati veću težinu nego posredni", rekao je advokat.
Takođe je osporavao Mladićevu vezu sa drugim pripadnicima udruženog zločinačkog poduhvata, i njegovo učešće u njemu, bazirajući se na pravnoj argumentaciji protiv prvostepene presude.
Pozivajući se na praksu Tribunala u drugim slučajevima Ivetić je istakao da je prvostepeno veće je moralo da ustanovi da li je Mladić delio zajednički cilj sa ostalima iz udruženog zločinačkog poduhvata.
"Mi tvrdimo da u presudi nije na odgovarajcuhi način utvrđeni niti obrazloženo kojim konkretnim postupcima je Mladić dao doprinos udruženom zločinačkom poduhvatu u relevantnom vremenskom periodu, dok je bio komadant", naglasio je advokat.
Posebno je ukazao da postoje dokazi da su Mladić i njegovi potčinjeni sve vreme radili na iskorenjavanju srpskih paravojnim formacija, te nije imao ni zajednickci cilj sa njima.
Sudsko veće je ignorisalo dokaze o tome, pa je izvelo pristrasan i pogrešan zaključak, te je opisalo nepostojeće veze, tvrdeći da je postojao zajednicki cilj, naveo je advokat.
On je kao primer Mladićeve borbe protiv delovanja paravojnih jedinica naveo da je jedna elitna jedinica koju je lično komadant Mladić angažovao, poslata je u Ilidžu da se obračuna i uhapsi pripadnike paravojne jedinice koaj je u tom području delovala. Pripadnici te jedinice, koji nisu počinili nikakva krivična dela razvrstani su u vojsku, naveo je advokat.
Pretresnom veću je zamerio i što je, kako smatra, počelo da izmišlja novi vid odgovornosti u komadovanju "operativni nadzor", te da time menja sudsku praksu. Takođe je pretresno veće pogrešilo, što je prema rečima advokata, povezivalo Mladića sa delovanjem političara, umesto da vidi jasnu razdvojenost između vojnih i političkih ciljeva.
Prethodno je pravna savetnica u Mladićevom pravnom timu osporavala konkretne dokaze i svedočenja na osnovu kojih je on proglašen krivim. Svoje argumente sutra će izneti tužilaštvo koje se takođe žalilo, jer je po jednoj tački optužnice Mladić oslobođen za genocid u šest bosanskih opština.
Po drugih devet tačaka optužnice Mladić je proglašen krivim i osuđen je na jedinstvenu, najtežu kaznu - doživotnog zatvora. Mladić je lično u sudnici prisustvovao raspravi i nosio je zaštitnu masku na licu.
(Kurir.rs/Tanjug)
