Najnovije vesti

MARKO ĐURIĆ O DETALJIMA SPORAZUMA IZVAŠINGTONA: Dobili smo time što nismo izgubili
Foto: Zorana Jevtić

INTERVJU

MARKO ĐURIĆ O DETALJIMA SPORAZUMA IZVAŠINGTONA: Dobili smo time što nismo izgubili

Politika

Iz Vašingtona, sedišta države koja je kreirala koncept samoproglašenog Kosova, vratili smo se bez ikakvog posrednog ili direktnog priznanja takvog koncepta, iako je bilo pokušaja i da se na tako nešto privolimo

Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, kaže u intervjuu za Kurir da je Srbija mnogo toga dobila sporazumom u SAD, te da će mini-Šengen značajno olakšati život ljudi u regionu. Đurić otkriva i da je prištinska delegacija u Vašingtonu najviše bežala od teme Gazivode.

foto: AP/Evan Vucci

Sporazum koji je potpisan u Vašingtonu najavljen je kao istorijska stvar za Srbiju. Šta smo njime dobili?

- Ne mislim da je ikom dobronamernom i racionalnom potrebno objašnjavati zašto je dobro američko ulaganje u našu putnu i železničku infrastrukturu, podsticanje američkih investicija u našu privredu ili zašto je značajna podrška Vašingtona takozvanom mini-Šengenu. Sve su to veoma konkretne i opipljive koristi od razgovora koje smo imali u SAD. Srbija je, takođe, dobila time što nije izgubila. Iz Vašingtona, administrativnog sedišta države koja je praktično kreirala koncept samoproglašenog Kosova, vratili smo se bez ikakvog posrednog ili direktnog priznanja takvog koncepta, iako je bilo pokušaja i da se na tako nešto privolimo. Tome treba dodati i rešavanje pitanja univerzitetskih diploma i radnih dozvola, zaštitu objekata SPC... Ako neko misli da je sve to loše za Srbiju, taj prosto nije objektivan, da ne upotrebim neku oštriju reč.

Kako će mini-Šengen uticati na ekonomiju regiona i kako će doprineti političkoj stabilnosti tog dela Evrope?

- Ne samo što će olakšavanjem protoka ljudi, robe, kapitala i usluga ekonomska saradnja u regionu postati dinamičnija i unosnija za sve, i tu ne mislim samo na centralnu Srbiju i KiM, već će biti onemogućeno jednostrano povlačenje suštinski neprijateljskih i destabilizirajućih poteza poput onog uvođenja prištinskih taksa na srpsku robu. Tu je i smanjenje operativnih troškova u trgovini, ukidanje višednevnog nerazumnog čekanja kamiona na administrativnim prelazima... Važno je istaći i simboličku stranu ovog sporazuma. On će, naime, kada bude realizovan, za posledicu imati duboku promenu stanja svesti, jer u regionu u kojem smo navikli da se ograđujemo zidovima i barikadama postaće jasno da antagonizam ne mora biti prirodno stanje, već da prirodno stanje može i treba da bude saradnja. Priznaćete da je to mnogo zdravija atmosfera za postizanje nekih novih dogovora.

foto: Beta / Miloš Miškov

Kako je zamišljeno da Beograd i Priština zajedno upravljaju Gazivodama?

- Priština je najviše bežala od ove teme. Mi smo insistirali na ovoj tački i imamo svoje ideje o tome šta bi bilo pravično rešenje za ovaj problem i očekujemo da će američka studija izvodljivosti uzeti u obzir naše argumente. Hidropotencijal jezera Gazivode je podeljen između centralne Srbije i KiM, i način na koji je dosad bila korišćena tamo proizvedena električna energija naprosto nije pravičan i kosi se sa zdravom pameću i logikom.

O ekonomskoj saradnji Beograda i Prištine bilo je reči i na sastanku u Briselu. Na koji način se ekonomskom saradnjom bavila evropska zajednica?

- Postoji razlog zašto se u pregovaračkim procesima detalji ne iznose u javnost pre nego što je rešenje makar na vidiku. Mislim da je dobro to što je administracija u Briselu u dobroj meri saglasna sa zdravorazumskom američkom političkom logikom da je ekonomska normalizacija nešto što, po prirodi stvari, treba da prethodi svakoj drugoj normalizaciji. Mislim da će na ovom polju Brisel i Vašington pronaći način da uspešno nastupaju komplementarno ili sinhronizovano.

U Briselu je najavljeno da će se tokom sledećeg susreta, pored pitanja ZSO, otvoriti i pitanje imovine. Na koju se konkretno imovinu misli (pravnih ili fizičkih lica)?

- Za nas je KiM autonomna pokrajina RS i imamo trag o svakom ulaganju na tom delu teritorije naše zemlje. Sa imovinom u međunarodnom pravu nema šale, jer njena nepovredivost je osnov stabilnosti savremene civilizacije. Napomenuću samo da privatnu imovinu u vlasništvu Srba i SPC na KiM čini 164.664 hektara, što je oko 15 odsto teritorije pokrajine, da je 14 odsto imovine u vlasništvu privrednih subjekata registrovanih u centralnoj Srbiji, dok oko 30 odsto površine čini imovina u vlasništvu Srbije - reč je dakle o državnoj i društvenoj imovini. O vrednosti onoga što sad imamo na terenu kao narod i država, jer ogroman deo te imovine je uzurpiran ili devastiran, u ovom času nije moguće sasvim pouzdano govoriti. Podsetiću i da država Srbija i dalje otplaćuje sve kredite za uložena sredstva na prostoru KiM, do sada oko 660 miliona evra, i neka niko ne misli da nismo znali šta radimo kada smo kao država doneli takvu odluku.

O LIDERU DVERI Boško priznao da žali za režimom Đukanovića

Đurić je rekao da je lider Dveri Boško Obradović konačno priznao da žali za režimom Mila Đukanovića, jer kaže da je pod tom vlašću SPC bila nikad slobodnija, mediji nezavisni, a institucije demokratske.

- Opsesija za vlašću kod Boška Obradovića je toliko velika da i pobedu opozicije u Crnoj Gori, koju bi sada da poredi s ličnom ambicijom, doživljava kao rezultat uslova koje je uspostavila Milova „demokratija“, a ne kao posledicu podrške naroda - naveo je Đurić u saopštenju.

foto: Marina Lopičić

Kurir.rs, Katarina Blagović/ Foto: Zorana Jevtić, Marina Lopičić

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...