MANASTIRI I CRKVE NA KOSOVU I METOHIJI NA UDARU PRIŠTINE: Srpske svetinje među najugroženijima u Evropi!

Za srpske svetinje na Kosovu i Metohiji ponovo se upalio crveni alarm, koji upozorava da je krajnje vreme da se zaustavi s ugrožavanjem i otimanjem našeg kulturnog i istorijskog nasleđa. Sve više je pokazatelja koji otkrivaju stvarne namere Prištine da prisvoji ili uništi sve istorijske tragove srpskog života na KiM. Posle skandalozne objave da je Pećka patrijaršija albanska pravoslavna crkva, stigla je i zvanična potvrda o stepenu ugroženosti manastira Visoki Dečani, još jednog kulturnog dobra na listi svetske baštine Uneska.

Nemar lokalnih vlasti

Međunarodna organizacija Evropa nostra, koja se bavi zaštitom kulture i prirode Starog kontinenta, i Institut Evropske investicione banke objavili su listu 12 najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa, koji su u najužem krugu za Program sedam najugroženijih spomenika kulture Evrope za 2021. godinu. Na listi je i manastir Visoki Dečani, kako zbog bezbednosnih pretnji, tako i zbog nemara lokalnih vlasti koji se ne pridržavaju zakona i standarda ove agencije UN.

Komesar za izbeglice Vladimir Cucić kaže za Kurir da se više ne sme postavljati pitanje da li je srpsko nasleđe na KiM ugroženo, već zašto je dopušteno da bude ugroženo:

- Ne da je evidentno da je ugroženo, nego za to postoji samo jedna poruka: "Sram vas bilo." Svi su svesni te ugroženosti, ali nikako da dobijemo odgovor zašto se to dozvoljava. Još je perfidnije od prepuštenosti, jer se uništavaju groblja, od crkava se prave parkirališta, auto-put se pravi, maltene, preko krova Dečana... Nema mesta na KiM gde nešto nije oskrnavljeno.

Taoci nerešenog statusa

Inače, u obrazloženju organizacije Evropa nostra podseća se da su Visoki Dečani od juna 1999. pod dvadesetčetvoročasovnim nadzorom mirovnih jedinica Kfora.

- Žalosno je da je danas manastir Dečani, sa svim svojim nasleđem, kulturnim i prirodnim, sa svojim manastirskim bratstvom, postao talac nerazrešenog statusa Kosova sa zvezdicom. Zato je hitno i imperativno osigurati puno poštovanje i primenu zakona i skrenuti veću pažnju zaštiti ovog dela svetske kulturne baštine tokom postojećih razgovora o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine - navodi se u saopštenju.

Darko Tanasković za Kurir

Rasrbljuju se naši dragulji

Bivši ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković kaže za Kurir da je ugroženost našeg nasleđa na KiM višestruka i trajna i da za to stalno stižu nove potvrde:

- Ta ugroženost proizlazi iz sistematičnog nastojanja kosovskometohijskih Albanaca, uključujući i pseudonaučne istorijske falsifikate, da afirmišu veštački, sintetički kulturni identitet "Kosova", u kome bi rasrbljeni dragulji naše baštine predstavljali objektivno najveću vrednost. Sama činjenica da se manastir Dečani našao na spisku Evropa nostre, kao jedno od najugroženijih evropskih kulturnih dobara u 2021, jasna je potvrda šireg uviđanja da je status srpskog kulturnog i duhovnog nasleđa na KiM krajnje nepovoljan. Nedostaje samo jasno objašnjenje ko ga ugrožava, što je posledica političkog odnosa prema nerešenom statusu naše južne pokrajine i što opterećuje čak i najpozitivnije inicijative u vezi s potrebom njegove zaštite. Otud i navod u dokumentu da je manastir Dečani na Kosovu*, a ne u Srbiji, ali i zvezdica uz naziv pokrajine. I tako će, po svoj prilici, biti još poduže. Važno je, naravno, da se i u Evropi počinje shvatati da je vredan deo njenog kulturnog nasleđa u 21. veku skandalozno i nedopustivo ugrožen.

BROJKE

150 srpskih crkava i manastira uništeno na KiM u poslednjih 20 godina

30 pravoslavnih hramova je spaljeno u martovskom pogromu 2004.

4 srpska srednjovekovna hrama na KiM su na listi ugrožene svetske baštine Uneska

I. Kljajić/ Kurir.rs